Devetodnevna žalost na Kubi

Vlasti Kube proglasile su danas devetodnevnu žalost povodom smrti revolucionarnog lidera Fidela Kastra i saopštile da će njegovi ostaci biti sahranjeni 4. decembra u istorijskom jugoistočnom gradu Santiago de Cuba.

„Od 26. novembra do 4. decembra, javne aktivnosti i svečanosti će biti obustavljene, a nacionalna zastava će biti spuštena na pola koplja na javnim zgradama i vojnim objektima“, navodi se u saopšenju, prenosi RSE. Kastrovi posmrtni ostaci će biti sahranjeni posle četvorodnevne procesije kroz zemlju, dodaje se.

Jedna od poslednjih velikih političkih figura 20. veka već skoro deceniju nije bio na vlasti, ali je bio aktivan u političkom životu zemlje iz senke.

Kastro se 2008. godine iz zdravstvenih razloga povukao sa vlasti predajući je bratu Raulu Castru, aktuelnom predsedniku zemlje.

„Glavnokomandujući kubanske revolucije umro je u 22 sata i 29 minuta 25. novembra“, objavio je Raul Castro na nacionalnoj televiziji.

Iako je vlast prepustio bratu, povremeno je pisao kolumne u partijskom listu „Granma“, a u javnosti se pojavljivao veoma retko, poslednji put na kongresu Komunističke partije Kube 2016.

Posećivali su ga brojni svetski lideri, naročito levi latinoamerički predsednici i premijeri, kao i papa Franjo u septembru 2015. godine, posle istorijskog otpoljavanja
odnosa Kube i SAD.

Jedna stvar o kojoj se svi mogu saglasiti je da je reč o izuzetnoj figuri koja je ostavila svoj trag u istoriji.

„El komadante“ je izgubio bitku sa bolešću i godinama i njegova smrt predstavlja kraj jedne ere i odlazak jednog od najvećih, najpoznatijih i najkontroverznijih svetskih lidera.

„Komandant kubanske revolucije preminuo je tokom noći u 22 i 29 časova“, saopštio je njegov brat i predsednik Kube Raul Kastro. U Kubi će biti proglašena višednevna žalost.

Información de Raúl Castro sobre el fallecimiento del líder de la Revolución Cubana #FidelCastro #Cuba pic.twitter.com/vSwWY3gdiH

— CubanitoenCuba (@CubanitoenCuba) November 26, 2016

Kastro, čovek koji je svrgnuo diktatorski režim Fulgensija Batiste, njegove pristalice smatraju ga čovekom koji je dao Kubu narodu, a njegovi protivnici optužuju ga kao diktatora koji je suzbio opoziciju u zatvarao, ubijao i izolovao sopstveni narod.

Doktorirao je pravo na Univerzitetu u Havani 1950, a nakon studija organizuje revolucionarni pokret protiv Fulgensija Batiste, koji je nešto pre izveo državni udar, zbacio Karlosa Sokarasa i zaveo diktaturu.

Prvi pokušaj nije uspeo,  završio je u zatvoru u kom je ostao od te 1953. go 1955. godine, ali ne odustaje, nakon toga odlazi u SAD, pa u Meksiko i sa Če Gevarom osniva pokret „26. jul“.

Ulaskom trupa u Havanu, januara 1959. godine, revolucionari proglašavaju pobedu. Od tada, a zbog ideoloških razlika i naklonjenosti SAD prema Batisti, započinje njegov neprijateljski odnos prema SAD, a približio se Sovjetskom Savezu. 

SAD su probale 1961. godine, s pristalicama Batiste i izbeglicama s Kube, da svrgnu Kastra, i tada je došlo do invazije u Zalivu svinja, koja je neslavno prošla i postala mrlja u Kenedijevoj karijeri.

Odnosi SAD i Kube ove godine su otoplili – posle 55 godina, imenovan je i ambasador SAD u toj zemlji.

Bio je i lider pokreta Nesvrstanih, a ostaće upamćen i da je bio u odličnim odnosima sa jugoslovenskim maršalom Josipom Brozom Titom.

Fidel Kastro će ostati upamćen i po svojim višečasovnim govorima, a jedan od poslednjih je održao u aprilu, kada je i rekao da mu se bliži smrt.

„Uskoro ću napuniti 90 godina, što nisam ni sanjao. Uskoro ću biti kao svi drugi. Na svakoga dođe red“, rekao je Kastro.

Kastro će biti kremiran, iako se o njegovoj veri često diskutovalo.

Odgajan je kao katolik, da bi se kasnije izjasnio kao atesita. Ipak, iako je kritikovao Bibliju, rekao je: „Ako me ljudi zovu hrišćaninom, ne sa stanovišta vere, već sa stanovišta viđenja društva, onda i ja kažem da sam hrišćanin“.