„Putin je želeo da budem u torbi, ali njegova uniforma će biti u torbi“: Svedočenja hiljada ruskih dezertera koji nemaju gde da odu

Bol koji je usledio bio je cena koju je Jevgenij platio za novu šansu za život. Kao i hiljade drugih ruskih vojnika, dezertirao je.

„Šalim se da sam se rodio“, rekao je, odbivši da navede svoje puno ime iz straha od odmazde. „Kada žena rodi dete, ona doživljava veoma jak bol i daje novi život. Dao sam sebi život nakon što sam prošao kroz veoma intenzivan bol“, naveo je, piše Independent.

Jevgenij se izvukao iz rovova. Ali novi život koji je pronašao nije ono čemu se nadao.

Pet oficira i jedan vojnik koji su dezertirali iz ruske vojske dali su intervjue. Protiv svih njih podignuti su krivični postupci u Rusiji, gde im preti kazna od 10 ili više godina zatvora. Svaki čeka dobrodošlicu sa Zapada koja nikada nije stigla. Umesto toga, svi osim jednog žive krijući se.

Za zapadne nacije koje se bore sa ogromnom i rastućom dijasporom Rusije, ruski vojnici predstavljaju posebnu zabrinutost: da li su oni špijuni? Ratni zločinci? Ili heroji?

„Učinio sam pravu stvar“, rekao je drugi dezerter koji nosi nadimak Vrabac, koji se krije u Kazahstanu dok čeka da mu se obradi zahtev za azil. Nakon prisilnog regrutovanja pobegao je iz kasarne jer nije hteo nikoga da ubije.

„Radije bih da sedim ovde i patim i tražim nešto nego da odem tamo i ubijem ljudsko biće zbog nekog nejasnog rata, za šta je 100 odsto kriva Rusija“.

Zahtevi za azil od ruskih građana porasli su od invazije punog obima na Ukrajinu, ali malo njih dobija zaštitu. Kreatori politike ostaju podeljeni oko toga da li Ruse u egzilu smatrati potencijalnom imovinom ili rizikom po nacionalnu bezbednost.

Andrius ​​Kubilijus, bivši premijer Litvanije koji sada služi u Evropskom parlamentu, tvrdi da je kultivisanje Rusa koji se protive Vladimiru Putinu u strateškom interesu Zapada. Manje ruskih vojnika na frontu, dodao je, znači slabiju vojsku.

„Ne verovati u rusku demokratiju je greška“, rekao je Kubilijus. „Reći da su svi Rusi krivi je greška“.

Nezavisna ruska medijska kuća Medijazona je dokumentovala više od 7.300 slučajeva na ruskim sudovima protiv vojnika dezertera od septembra 2022. Slučajevi dezerterstva, najteža optužba, povećani su su šest puta prošle godine.

Rekordan broj ljudi koji žele da dezertiraju – više od 500 u prva dva meseca ove godine – kontaktira Idite Lesom, ili „Izgubi se“, grupa koju vode ruski aktivisti u Republici Gruziji. Prošlog proleća, samo tri odsto zahteva za pomoć stiglo je od vojnika koji su želeli da odu; u januaru, više od trećine, kazao je šef grupe, Grigorij Sverdlin.

Iz njegove grupe kažu da su podržali više od 26.000 Rusa koji su želeli da izbegnu vojnu službu i pomogla beg za više od 520 aktivnih vojnika i oficira – što je pad u u poređenju sa ukupnom snagom ruskih trupa, ali je pokazatelj morala u zemlji.

„Očigledno, ruska propaganda pokušava da nam proda priču da cela Rusija podržava Putina i njegov rat“, rekao je Sverdlin. „Ali to nije istina.“

Sada se postavlja pitanje gde mogu da odu?

Farhad Ziganšin, oficir koji je dezertirao ubrzo nakon Putinovog dekreta o mobilizaciji iz septembra 2022, priveden je u Kazahstanu dok je pokušavao da se ukrca na let za Jermeniju jer su lokalne vlasti našle njegovo ime na ruskoj poternici.

„Nije bezbedno ostati u Kazahstanu“, rekao je Ziganšin. „Samo pokušavam da vodim normalan život, a da ne kršim zakone Kazahstana, da ne budem previše vidljiv, da se nigde ne pojavljujem. Imamo poslovicu: Budi tiši od vode i niži od trave“.

Još čeka odgovor na svoj zahtev za azil.

Nemački zvaničnici su rekli da Rusi koji beže od vojne službe mogu da traže zaštitu, a francuski sud je prošlog leta presudio da Rusi koji odbiju da se bore mogu da traže status izbeglice.

U praksi se, međutim, pokazalo da je dezerterima, od kojih većina ima pasoše koji dozvoljavaju samo putovanje unutar nekoliko bivših sovjetskih država, teško dobiti azil, kažu advokati, aktivisti i dezerteri.

Manje od 300 Rusa dobilo je status izbeglice u SAD u fiskalnoj 2022. A manje od 10 odsto od 5.246 ljudi čiji su zahtevi obrađeni prošle godine dobilo je neku vrstu zaštite od nemačkih vlasti.

Ali Rusi nastavljaju da beže. Službenici carine i granične patrole susreli su se sa više od 57.000 Rusa na granicama SAD u fiskalnoj 2023. u odnosu na oko 13.000 u fiskalnoj 2021.

Broj afirmativnih zahteva za azil skoro se učetvorostručio, na gotovo 9.000, u godini, koja se završavala krajem septembra.
Ruski oficir koji nosi nadimak Sportski majstor govori tokom intervjua u svom stanu

U Francuskoj je povećan broj zahteva za azil za više od 50 odsto između 2022. i 2023. na ukupno oko 3.400 ljudi, prema francuskoj kancelariji koja se bavi zahtevima. I prošle godine, Nemačka je primila 7.663 prva zahteva za azil od ruskih državljana, u odnosu na 2.851 u 2022, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Nijedan od podataka ne precizira koliko je bilo vojnika.

Drugi ruski oficir, pod nadimkom Sportski majstor, napravio je video-dnevnik svog bekstva. Dok se spremao da napusti Rusiju, učinio je sve što je mogao da napravi veliki gest da pokaže svoje protivljenje ratu.

„Hteli su da me nateraju da se borim protiv slobodnog naroda Ukrajine“, rekao je on na snimku. „Putin je želeo da budem u torbi, ali njegova uniforma će biti u torbi.
Svoje vojne uniforme je gurnuo u dve crne kese za otpatke i bacio ih u kontejner“.

Desila se najgora stvar koja je mogla da se desi, naveo je nakon što je izašao iz Rusije sa ostacima svog nekadašnjeg života strpanim u jednom malom rancu. „Sada dolaze samo dobre stvari.“

Sportski majstor je optimista.

On poziva zapadne kreatore politike da se preispitaju. „Na kraju krajeva, ekonomski je mnogo jeftinije pustiti osobu u svoju zemlju — zdravog mladog čoveka koji može da radi — nego snabdevati Ukrajinu oružjem“.