Dezinformacije o Izraelu: „Od žrtve do počinioca“

Izrael namerno ubija palestinsku decu, teroristički napad Hamasa je insceniran, Izrael čini genocid u Gazi… Te lažne tvrdnje su neke od najraširenijih dezinformacija o ratu na Bliskom istoku. A ima ih dosta.

Otkako je teroristička organizacija Hamas početkom oktobra počela sa napadima na Izrael, događaje prati masa lažnih informacija. U pitanju su snimci izvučeni iz konteksta, sekvence video-igara ili lažni dokumenti vlade – a sve to je pomešano s autentičnim slikama i informacijama. Mnogo dezinformacija prenosi stare antisemitske narative koji se primenjuju na trenutnu situaciju i koji su povezani s već postojećom slikom o neprijatelju.

Preokret zločinac-žrtva

Tu su takođe i navodne „operacije lažne zastave“ Izraela. Naime, na početku rata bilo je spekulacija da je masakre Hamasa zapravo inscenirao Izrael. Trenutno kruži priča o zaveri da je izraelska vlada stajala iza napada nožem u Dablinu ili napada u Briselu. Ne postoje dokazi o tome – naprotiv, navodi se mogu jasno identifikovati kao lažni.

Takvi narativi, da izraelska vlada deluje u tajnosti i da je, na primer, znala za terorističke napade, dozvolila ih ili ih čak izmislila, demonizuju Izrael i prikazuju tu zemlju kao silu koja tajno deluje. Različiti postovi sugerišu da Izrael ne preza ni od ubijanja sopstvenog naroda, pa čak i da ima koristi od toga ili da to koristi za sprovođenje navodnih tajnih planova.

„U tom narativu Izrael je od žrtve pretvoren u zločinca“, kaže Samuel Salcborn, komesar za antisemitizam u pokrajinskoj vladi Berlina. To je antisemitski i, štaviše, jednostavno laž, jer za to nema dokaza. „To je mit zavere“, kaže Salcborn.

Stari antijevrejski stereotipi

Slično je i sa nazivanjem Izraela „decoubicom“. Ovde se stari verski antijevrejski stereotip transformiše i prenosi u sadašnjost. To nema nikakve veze s kritikom izraelske politike, već je oblik sekularizovanog tradicionalnog antisemitizma, objašnjava Salcborn.

Istraživačko-informativni centar za antisemitizam Bavarske (RIAS) u svojoj brošuri „Od reke do mora“ navodi: „Motiv Izraela koji ubija decu seže u srednjovekovnu antisemitsku legendu, prema kojoj Jevreji ubijaju decu da bi njihovu krv koristili u ritualne svrhe.“

„Insinuacija da Izrael namerno ubija decu nikako nije slučajna. Naprotiv, čak i u vojnim akcijama akcenat se stavlja na zaštitu palestinskog civilnog stanovništva, a naravno, posebno dece, i sprečavanje napada na civilno stanovništvo“, ukazuje Salcborn. S obzirom na nedavne brutalne napade Hamasa na Izrael, slogan je posebno perfidan – zato što je Hamas namerno na zverski način planirao i organizovao ubistva dece, beba i mladih.

Hamas se posebno oslanja na emocionalne slike

Ipak, u opticaju je mnogo slika dece koja su navodno ubijena od strane Izraela, kaže Pija Lamberti, psihološkinja i generalna direktorka Centra za monitoring strategije i analizu (CeMAS). „Slike ubijene dece nikoga ne ostavljaju ravnodušnim i razumljivo izazivaju gnev.“

Međutim, s jedne strane, distribuiraju se mnoge lažne slike i video-snimci, na primer na kojima se vide deca iz drugih ratova. S druge strane, deo Hamasove strategije jeste da takvim slikama Izrael prikaže kao „apsolutno zlo“ i da saosećanje prema narodu Gaze zloupotrebi u sopstvene svrhe. „Cilj je da se poveća odobravanje njihovih terorističkih akcija. I tu se ne radi o dobrobiti palestinskog stanovništva, jer se na mnogim mestima, kao ovde, oni koriste kao pijuni“, kaže Lamberti.

Tvrdnja o genocidu „apsurdna“

Slike koje zapravo pokazuju patnju palestinskog stanovništva, takođe jačaju tvrdnju da Izrael čini genocid nad palestinskim stanovništvom. Trideset nezavisnih izvestilaca UN takođe je upozorilo na predstojeći genocid u Gazi.

Patnja palestinskog civilnog stanovništva nesumnjivo je ogromna i verovatno teško da postoji osoba koja nema saosećanja za narod Gaze, ali, kako kaže Lamberti, takvi navodi ne pomažu poboljšanju situacije. „Tvrdnja da Izrael sprovodi genocid zasnovana je na antisemitskom narativu koji se koristi za demonizaciju Izraela.“

Salcborn naglašava da nema dokaza da pojam genocid ima bilo kakvu vezu sa stvarnošću. Izraelska vojska reaguje na akcije Hamasa, koji je počinio najgori antisemitski masakr od 1945. godine. „Svi kriterijumi koji govore o genocidu jednostavno su potpuno apsurdni.“

Nasuprot tome, Hamasova osnivačka povelja iz 1988. uključuje nameru da se uništi Izrael: „Muslimani će ih ubijati sve dok se Jevreji ne sakriju iza kamena i drveta, a onda će kamen i drvo progovoriti: ’Muslimanu, o slugo Božiji! Iza mene je Jevrejin. Dođi i ubij ga’.“

Antisemitizam vezan za Izrael ne nalazi plodno tlo samo u ekstremističkim miljeima. Razni akteri svesno ili nesvesno šire lažne informacije na društvenim mrežama. Pored država kao što su Iran ili Rusija, koje posebno koriste dezinformacije o ratu u svoje svrhe, influenseri, na primer na TikToku, takođe trenutno igraju glavnu ulogu u širenju propagande i dezinformacija i na taj način dodatno podstiču antisemitizam.

Prema izveštaju Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva, petina od 18 do 24 godine koristi TikTok kao izvor informisanja. To psihološkinju Lamberti čini zabrinutom za demokratsko društvo.

Mediji takođe mogu biti dio problema

No, bilo bi još problematičnije da i mediji šire lažne informacije ili propagandu. To u nekom trenutku takođe dovodi do toga da ljudi više ne veruju ni u šta. „To je neverovatno opasno. Kada istina više nije nešto objektivno i odredivo, već je jednostavno iskrivljena i napadnuta, ljudi se povlače.“

Kada se govori o „lažljivoj štampi“, to takođe ima antisemitsko jezgro: „Oni na vrhu govore medijima šta da pišu, a u tom pogledu na svet, oni na vrhu su Jevreji ili država Izrael“, objašnjava Lamberti. To ne samo da dovodi do širenja antisemitskih narativa i većeg širenja nepoverenja u medijima, već dovodi i do toga da se Jevrejima manje veruje.

Međutim, postoje i neke opravdane kritike medijskog izveštavanja. Na primer, javni servis WDR je, između ostalih, preuzeo lažnu kartu na kojoj je falsifikovana istorija izraelsko-palestinskog sukoba.

„Suprotstaviti se propagandi“

„Nivo lažnih i namerno obmanjujućih informacija koje kruže prevazilazi svaki poznati nivo dezinformacija“, kaže Lamberti. Ona smatra da su platforme društvenih medija „predugo prepuštene same sebi, tako da sada predstavljaju pretnju demokratskoj koheziji i miru“.

Moramo da se suprotstavimo toj visoko-emocionalizovanoj mržnji prema Izraelu i tom antisemizmu, kaže Salcborn. „Uvek morate da uzmete u obzir u kojoj meri se slike distribuiraju neprovereno, jer one često imaju nameru da emocionalizuju i na kraju šire propagandu.“

Uopšte, poželjno je da sebi uvek postavljate klasično pitanje izvora, odnosno da proverite verodostojnost – da li je slika propagandna ili za to postoje ozbiljni dokazi. „To su osnove upotrebe medija koje su uvek neophodne za fundamentalnu objektivnu procenu događaja. To igra ogromnu ulogu u pitanju koliko se antisemitizam može proširiti na internetu i u našem društvu.“