Dikenson: Putin je, izgleda, priznao poraz u bici za Kijev

Govoreći 29. marta nakon poslednje runde mirovnih pregovora u Istanbulu, zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin potvrdio je da Moskva namerava da “drastično smanji vojnu aktivnost u pravcu Kijeva i Černigova“.

U očiglednom pokušaju da poštedi Putinovo crvenilo, Fomin je rekao da je taj potez usmeren na “povećanje međusobnog poverenja, stvaranje pravih uslova za buduće pregovore i postizanje konačnog cilja potpisivanja mirovnog sporazuma sa Ukrajinom“.

Njegovi komentari nadovezuju se na slične izjave koje je nekoliko dana ranije dao general-pukovnik Sergej Rudskoj, prvi zamenik načelnika ruskog Generalštaba.

Rudskoj je izjavio da će Rusija od sada fokusirati svoje vojne napore na “oslobođenje“ regiona Donbasa na istoku Ukrajine, dok je pomalo neuverljivo tvrdio da zapravo nikada nije bila namera Rusije da zauzme Kijev i druge velike ukrajinske gradove.

Malo je verovatno da će pokušaji Kremlja da pomeri stativu zavarati mnoge. General-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američkih snaga u Evropi, bio je jedan od brojnih stručnjaka za odbranu koji su doveli u pitanje motive iza nedavnih izjava Moskve. “Očigledno je da su potpuno podbacili u svemu što su naumili i zato sada redefinišu šta je svrha kako bi mogli da proglase pobedu“, prokomentarisao je on.

Revidirani ratni ciljevi Rusije predstavljaju značajno smanjenje očekivanja u poređenju sa maksimalističkom retorikom i taktikom blickrig-a kojima smo svjedočili prije samo mjesec dana u ranim fazama sukoba.

Kada je ruska invazija prvi put počela, Putin je izjavio da namerava da “demilitarizuje” i “denacifikuje” celu Ukrajinu. U nizu sve pretećih i bezveznijih zezanja, on je obećao da će uključiti Ukrajinu u “jedinstvenu celinu“ sa Rusijom, istovremeno pozivajući na zbacivanje ukrajinske vlade, koju je označio kao “narodnog protivnika“ i “bandu narkomana i neonacisti“.

U međuvremenu, kako se ruska ofanziva odvijala u prvim satima kampanje, ubrzo je postalo očigledno da Moskva planira da preuzme kontrolu nad Kijevom i uspostavi marionetski režim. Rusija je postavila neke od svojih najelitnijih trupa da predvode napad i zauzmu aerodrome u blizini ukrajinske prestonice, a jedinice Nacionalne garde su takođe uključene u prethodnicu invazionih snaga da održavaju red u okupiranom gradu.

Teški gubici Rusije takođe su ohrabrili protivnike i naveli mnoge posmatrače da dovode u pitanje validnost reputacije zemlje kao vojne supersile

Ukrajinske snage su čak izvestile da su među stvarima zarobljenih ruskih vojnika otkrile uniforme, što ukazuje na planove da održe pobedničku paradu u centru Kijeva.

Putinove invazione snage nikada nisu stigle do Kijeva. Umesto toga, ruske nade u laku pobedu bile su osujećene žestinom ukrajinske borbe. Čini se da je Kremlj ozbiljno potcenio borbeni duh i vojne sposobnosti ukrajinskih oružanih snaga, što je dovelo do katastrofalnih gubitaka u ljudstvu i opremi.

Dok je ukupan broj poginulih među ruskim trupama i dalje predmet žestoke debate, većina informisanih procena ukazuje na gubitke od preko 10.000 ljudi u jednom mesecu. Nijedna velika sila nije doživela takve žrtve od Drugog svetskog rata.

Nije iznenađujuće da postoje indicije da je moral u Putinovim invazijskim snagama naglo opao. Tokom prvog meseca rata, Ukrajina je nabavila više od sto potpuno ispravnih ruskih tenkova i široku lepezu oklopa, oružja i municije dok su Putinove demoralisane trupe napuštale svoja vozila i opremu. Takođe raste broj izveštaja o ruskim vojnicima koji odbijaju naređenje da se pridruže invaziji ili se okreću protiv sopstvenih oficira.

Rat u Ukrajini se pokazao jednako pogubnim za međunarodni položaj Moskve, izazvavši talas globalne osude i sankcija bez presedana.

Teški gubici Rusije takođe su ohrabrili protivnike i naveli mnoge posmatrače da dovode u pitanje validnost reputacije zemlje kao vojne supersile. Ova nova geopolitička realnost je već bila izložena prošle nedelje na južnom Kavkazu, a Moskva je optužila Azerbejdžan za kršenje primirja uz posredovanje Rusije.

Suočen sa nizom vojnih, ekonomskih i geopolitičkih neuspeha, čini se da Putin sada namerava da smanji sukob uz razgovore o ograničenim regionalnim ciljevima i izgledima za rešenje pregovorima. Međutim, još je prerano govoriti o nadolazećem mirovnom sporazumu.

Dok su američki zvaničnici potvrdili da Rusija zaista povlači snage iz oblasti oko Kijeva, hronični problemi kredibiliteta Kremlja znače da su mnogi posmatrači i dalje duboko skeptični prema pravim namerama Moskve.

Nisu bez razloga kritičari tvrdili da su u mesecima koji su prethodili aktuelnom sukobu, ruski zvaničnici u više navrata odbacivali izveštaje o predstojećoj invaziji u punom obimu.

U ovoj fazi, najverovatniji scenario bi bio da Rusija povuče trupe iz severne Ukrajine kako bi koncentrisala svoje snage na istoku zemlje sa ciljem da završi preuzimanje oblasti Donbasa (Donjecke i Luganske oblasti). Putin bi takođe mogao da pokuša da zadrži kopneni most koji se proteže preko južne Ukrajine i povezuje Donbas sa Krimom koji je okupirao Rusiju.

Očekuje se da će se u narednim nedeljama intenzivirati borbe na jugu i istoku zemlje uporedo sa tekućim mirovnim pregovorima, jer obe strane nastoje da poboljšaju svoje pregovaračke pozicije.

Rusija će takođe verovatno nastaviti svoju kampanju bombardovanja vitalne infrastrukture i civilnih ciljeva širom Ukrajine.

Rat u Ukrajini je očigledno još daleko od završetka. Ipak, najava povlačenje Rusije iz Kijeva je značajna prekretnica u sukobu koja odražava vojna ograničenja Moskve, a istovremeno pokazuje izuzetnu upornost i hrabrost ukrajinskih branilaca.

To je izuzetna pobeda za sve Ukrajince i bolan lični poraz za Putina.

Da parafraziram Čerčila, ovo možda nije početak kraja, ali je možda kraj početka.