Dimne zavese: makedonski špijunski triler

Kao i mnogi drugi putevi i ulice u etnički mešovitoj Makedoniji, Ulica Tode Mendola na severu Kumanova ima dva nezvanična naziva. Za etničke Albance to je „Ulica heroja“. Za sve ostale to je „Divlja ulica“.

U ranim jutarnjim satima 9. maja 2015, ova ulica se pretvorila u ratnu zonu.

„Pucnjava je počela dok smo se molili“, seća se Eljesa Mahmudi, imam Nove džamije u koju odlaze stanovnici ove ulice, većinom Albanci. „Nismo imali pojma šta se događa“.

Odmah iza ugla, u Ulici Pere Ilijevskog, snažna eksplozija je probudila Ramadana Baftijua, koji povremeno radi kao taksista.. Ta uska i slepa ulica bila je prepuna policajaca naoružanih kalašnjikovima.

„Zabarakadirao sam se u prizemlju i tako proveo oko 14 sati, dok se sukob odvijao ispred moje kuće“, kaže on.

Naredna dva dana, jedinica makedonske antiterorističke policije opsedala je 39 naoružanih etničkih Albanaca koji su se nalazili u tri iznajmljene kuće u Ulici Pere Ilijevskog.

U vojnim uniformama, opremljeni zaštitinim pancirima, provalili su u kuću Nezira Murtezija, penzionera koji živi dva ulaza od jedne od kuća koje su policajci napali.

„Policajci su pucali sa moje terase, iz moje dnevne sobe, iz mog hodnika“, kaže on. „Napadali su svim oružjem koje imaju“.

Ispostavilo se da se u naoružanoj grupi pod opsadom nalazio i 31 veteran sa Kosova, iz rata sa Srbijom krajem devedesetih godina. Pripadnici grupe su uzvraćali vatru iz snajpera, kalašnjikova i mitraljeza.

Bitka je razorila čitav kvart. Od eksplozija su se rušili delovi kuća i goreli automobili. Oklopna vozila su probijala zidove.

Do devet sati 10. maja 2015, kada se i poslednji od učesnika u sukobu predao, policija je imala osam mrtvih i 37 ranjenih. Desetorica pripadnika naoružane grupe ubijeni su u sukobu, uključujući i njihove vođe, objavila je policija naknadno.

Nikola Gruevski, koji je tada bio premijer zemlje, obratio se naciji u uživo prenošenom televiziskom nastupu. Ozbiljnog lica, rekao je da je policija neutralisala „terorističku grupu“ koja je ilegalno prešla granicu i planirala „napade sa velikim brojem žrtava“ na policijske stanice, tržne centre i sportske događaje.

„Jedna stvar je izvesna“, rekao je. „Cilj je bio da se Makedonija destabilizuje.“

Ali tri godine kasnije, sa novom vladom u Skoplju, ništa više nije tako izvesno kada su u pitanju motivi ove grupe.

Početkom novembra 2017, Krivični sud u Skoplju osudio je 33 optužena na 745 godina zatvora po optužnici za terorizam. Sedmorica su dobili doživotne kazne, a ostali kazne od 12 do 40 godina. Četvorica su oslobođeni.

Ipak, suđenje nije doprinelo dolaženju do odgovora na goruće pitanje koje je na svačijim usnama: ko je ovim naoružanim ljudima naredio da dođu u Kumanovo? Ko stoji iza ovih događaja?

Suđenje takođe nije uspelo da učini kraj pozivima na međunarodnu istragu o incidentu u ovom politički osetljivom trenutku za Makedoniju koja traži prijem u NATO i pregovore o pristupanju EU, što blokira susedna Grčka zbog dugotrajnog bilateralnog spora.

Tužioci su tvrdili da je grupa postupala samostalno i da je planirala da ubija zahtevajući veća prava za etničke Albance u Makedoniji. Pre nego što se pokušaj hapšenja pretvorio u krvoproliće, pripadnici grupe su već bili pod prismotrom, kažu tužioci.

Svi optuženi su negirali optužbe za terorizam i tvrdili da su se samo branili nakon što ih je policija napala. Neki su tvrdili da su žrtve politički motivisane nameštaljke i da su ih makedonske vlasti namamile u Kmanovo, gde im je postavljena zamka.

„Sukob u Kumanovo je u celosti organizovala Obaveštajna agencija Makedonije.”

• Visoki obaveštajni oficir u makedonskoj špijunskoj agenciji

I pre suđenja bilo je spekulacija o tome da su vlasti orkestrirale sukob u Kumanovu – ili da su bar tolerisale planove ove grupa za napade – da bi se podstakle etničke tenzije i skrenula pažnja sa korupcijske afere potresala vladu pod vođstvom Gruevskog i njegove partije VMRO DPMNE.

Jedan od zastupnika teorije zavere bio je Zoran Zaev, tadašnji lider opozicionih socijaldemokrata, SDSM, i današnji premijer. Nekoliko dana posle incidenta on je rekao novinarima: „Postoje snažne indicije da su ovaj slučaj orkestrirali ljudi na vlasti“.

Na treću godišnjicu incidenta, Balkanska istraživačka mreža, BIRN, u prilici je da objavi ekskluzivne komentare jednog visokog oficira obaveštajne agencije koji se kose sa zvaničnom verzijom događaja koji su doveli do sukoba u Kumanovu.

BIRN nije bio u prilici da nezavisno verifikuje informacije i ponuđenu verziju događaja iz ovog izvora, koju lideri VMRO DPMNE odlučno demantuju, uključujući i predsednika Makedonije Đorđa Ivanova.

Ali uz svedočenja izneta pred sudom, delove snimljenih razgovora i forenzičke nalaze koji ukazuju na to da su neki od pripadnika naoružane grupe iz Kumanova likvidirani, njegove još nepotvrđene tvrdnje otkrivaju dramu dostojnu špijunskog trilera.

Prema navodima ovog izvora, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, borci u Kumanovu su angažovani i naoružani uz pomoć obaveštajne agencije koja im je omogućili slobodan ulazak u Kumanovo, gde ih je policija napala.

„Sukob u Kumanovo je u celosti organizovala Obaveštajna agencija Makedonije“, rekao je on za BIRN. „To je bio loš scenario koji se na terenu odigrao još gore“.

BIRN je ove tvrdnje, za koje nema čvrstih dokaza, izložio obaveštajnoj agenciji. Predsednik Ivanov koji kontroliše rad agencije i predsedava u nacionalnom Savetu za bezbednost, lično nam je odgovorio.

Ivanov poriče da je kabinet predsednika organizovao incident u Kumanovu i naziva takve optužbe „očajničkim pokušajem da se mediji zavedu lažnim vestima i da se izgradi negativna predstava o institucijama“.

Zaev, čija je vlada pod vođstvom SDSM preuzela vlast u maju, posle desetogodišnje vladavine Gruevskog i njegove partije VMRO DPNME, izjavio je da bi sudski postupak trebalo ponoviti. Ako dođe do toga, vlasti su najavile da će potražiti pomoć iz inostranstva da bi se otklonile sve preostale sumnje o ovom slučaju.

Uništen automobil na ulici u Kumanovu ubrzo posle sukoba. Foto: Amir Idrizi

Pogodan tajming?

Dok su lokalni stanovnici otklanjali posledice obračuna – razbijeno staklo, iskrivljen metal, nagorele cigle – nije bilo moguće ne pomisliti na mračne dane 2001. godine.

Područje oko Kumanova tada se našlo u epicentru desetomesečnog sukoba između državnih snaga bezbednosti i gerilskih jedinica etničkih Albanaca iz sada raspuštene Oslobodilačke nacionalne armije, ONA.

Mirovni sporazum postignut uz posredovanje NATO-a pomogao je Makedoniji da izbegne građanski rat i reši mnoge od problema koji su doveli do sukoba, uključujući i nedovoljnu zastupljenost etničkih Albanaca koji čine bar četvrtinu od 2,1 miliona stanovnika Makedonije.

Mirovnim sporazumom iz 2001. albanski je uveden kao službeni jezik u opštinama u kojima etnički Albanci čine bar jednu četvrtinu stanovništva. Takođe je garantovano da će etnički Albanci biti proporcionalno zastupljeni u vladi i državnim institucijama.

Unutar jedne od kuća u Kumanovu u kojima su bili pripadnici naoružane grupe. Foto: Amir Idrizi

Prethodna upozorenja

Dok su meci još zviždali ulicama Kumanova, skeptici su pronalazili razloge da budu sumnjičavi.

U roku od nekoliko sati od početka opsade, društvene mreže su se usijale od podsećanja na govor koji je pet sedmica ranije održao bivši policijski general po imenu Stojanče Angelov. Govor koji je u prvom trenutku ostao neprimećen sada je delovao kao proročanstvo.

Penzionisani policijski general je lider male opozicione partije po imenu Dostojanstvo. Dana 4. aprila 2015. obratio se grupi demonstranata koji su protestovali protiv vlade u Skoplju.

„Neko u našoj zemlji je pripremio monstruozan plan da izazove međuetnički sukob“, objavio je Angelov sa podijuma, ne objašnjavajući ko bi taj „neko“ mogao da bude.

„Dobio sam informaciju da je neko dao dva miliona evra Albancima koji nemaju nikakve veze sa ONA, nekim kriminalcima iz regiona Lipkova [u blizini Kumanova]. Njihov posao je da se pretvaraju da su ONA, da ubijaju policajce i vojnike i tako izazovu međuetnički sukob“.

U novembru 2017, Angelov je izjavio za BIRN da je informacija potekla od „ljudi koji su radili za državnu bezbednost i druge službe“ i da je proverena kod drugih obaveštajnih izvora.

Plan je bio da se kriminalcima plati da regrutuju – „kao kolateralne žrtve“ – grupu povodljivih i ideološki motivisanih Albanaca koji će započeti napade u Makedoniji, uz obrazloženje da to čine da bi zaštitili Albance od državne represije, navodno mu je rečeno.

„U ono vreme sam rekao da su ljudi bliski vlastima izazvali taj krvavi sukob“, rekao je. „Pretpostavljam da niko nije želeo tako krvav rasplet, alii verovatno su u nekom trenutku izgubili kontrolu“.

“Neko u našoj zemlji je pripremio monstruozan plan da izazove međuetnički sukob”

• Bivši policijski general Stojanče Angelov

Šest dana posle Angelovljevog govora, neko je bacio bombu ispred sedišta vlade u Skoplju. Niko nije povređen i šteta je bila minimalna.

Neko ko se predstavio kao „Komandant Kuštrimi“ preuzeo je dogovornost u elektronskoj poruci poslatoj medijima koja je sadržala amblem ONA i, što je bizarno, falsifikovani potpis guvernera Evropske banke.

Kuštrimi je zapretio daljim napadima dok Albanci ne dobiju ista prava kao Makedonci.

Sledeća bomba je eksplodirala 3. maja 2015. u Tetovu, gradu na severoistoku Makedonije, u sedištu Demokratske unije za integraciju, DUI, što je najveća partija etničkih Albanaca i takođe manjinska partija u vladi. Niko nije ubijen ili povređen i niko nije preuzeo odgovornost za napad.

Ali navodni borci ONA su postali vest tek 21. aprila 2015.

Policija je objavila da je 40 maskiranih naoružanih ljudi sa oznakama ONA prešlo sa Kosova i da su napali policijsku stanicu u selu Gošince u okrugu Lipkovo u blizini granice.

Zavezali su i pretukli četvoricu policajca, a onda otišli sa velikim arsenalom oružja i municije, uključujući desetine automatskih pušaka iz ove male stanice.

DUI je upozorio etničke Makedonce da ne nasedaju na „provokaciju”, kako su opisali ovaj događaj.

Makedonska novinska agencija Žurnal je prenela izjavu bivšeg komandanta ONA u Lipkovu koji je rekao da je napad u selu Gošince inscenirala tajna služba da bi izazvala etničke tenzije i osigurala podršku Makedonaca aktuelnoj vladi.

„Vlada je platila određene ljude da izazovu problem da bi manipulisala javnim mnjenjem“, navedeno je u citatu.

U julu 2017, viši obaveštajni oficir rekao je novinarima BIRN-a da je Obaveštajna agencija ohrabrila napadače da dođu u selo Gošince i ukradu oružje, ali nije imao dokaza za to.

Pet dana posle napada u selu Gošince, čovek po imenu Mirsad Ndrecaj, naknadno identifikovan kao ubijeni vođa naoružane grupe u Kumanovu, postavio je objavu na Fejsbuk u kojoj je preuzeo odgovornost za napad.

„ONA je uvek napadala mete koje će našeg neprijatelja najviše zaboleti“, napisao je. „Ne želimo rat, ali ako nam bude nametnut, uvek ćemo biti tu da zaštitimo našu voljenu albansku naciju“.

Vlasti su kasnije potvrdile da je oružje zaplenjeno u selu Gošince bilo korišćeno u Kumanovu. Pored oružja koje je pronađeno u Ulici Pere Ilijevskog, policija je pronašla 65 automtskih pušaka i osam sanduka municije iz istog magacina zakopane u obližnjoj šumi.

Dan posle napada u selu Gošince, VMRO DPMNE je objavila da će pomeriti datum održavanja partijskog kongresa koji se organizuje svake četiri godine, a na kom se Gruevski kandidovao za četvrti mandat na čelu partije bez protivkandidata. Kongres je bio zakazan za 9-10. maj u Kumanovu, ali onda je pomeren za 2-3. maj.

Na pitanje o promeni datuma, portparol VMRO DPMNE Kotevski je izjavio za BIRN da je partija pomerila datum kongresa zbog eskalacije političke krize za koju je krivila opoziciju, „da bi partijsko rukovodstvo potom moglo da usmeri svoju nepodeljenu pažnju na rešavanje političke krize“.

Rekao je: „Partija nije imala nikakvih informacija o grupi i njenim namerama da dođe u Kumanovo“.

Tajni sastanak

Ndrecaj, vođa naoružane grupe, bio je pripadnik nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova u vreme sukoba sa Srbijom. Poticao je iz Đakovice na zapadu Kosova.

Oko mesec dana nakon što je proglašen mrtvim u Kumanovu, mediji na Kosovu su objavili navodno procurele snimke telefonskih razgovora između Ndrecaja i čoveka koji je kasnije identifikovan kao agent, etnički Albanac, koji je radio za makedonsku Obaveštajnu agenciju.

Ime špijuna je Šenasi Memedi.

„Poslao sam ti poruku, ali tvoj broj ne radi“, govori Memedi na jednom od snimaka, navodno napravljenih ubrzo posle drame sa taocima u selu Gošince. „Video sam reakciju juče uveče.“

Ndrecaj: „Koju?“

Memedi: „Ono što si napisao na Fejsbuku. Da je ONA zauzela stanicu.”

Ndrecaj: „I? Jel’ ti se dopalo?“

Memedi: „Vrlo dobro, vrlo dobro.“

BIRN nije uspeo da stupi u kontakt sa Memedijem, ali jedan viši obaveštajni oficir tvrdi da je on bio umešan u operaciju u Kumanovu.

Viši obaveštajni oficir je imenovao jednog drugog čoveka kao glavnog „organizatora“ događaja u Kumanovu. To je Siniša Aleksovski, agent Obaveštajne agencije koji je i savetnik za bezbednost u kabinetu predsednika Ivanova.

„Sve se odvijalo pod komandom Siniše Aleksovskog, predsednikovog savetnika za bezbednost. Šenasi Memedi je vodio operaciju na terenu“, rekao je on.

Kada ga je BIRN kontaktirao, Aleksovski je odbio da komentariše.

U intervjuu na televiziji u maju 2017, premijer Zaev je takođe povezao Aleksovskog sa indicentom u Kumanovu.

„Mnoge strukture su umešane“, rekao je. „Među njima je Siniša Aleksovski. Čuli smo razgovor između njega i osobe koja se predstavlja kao „NATO komandant“ Mirsad Ndrecaj sa Kosova, poznatog kriminalca koji je delovao na Kosovu, u Srbiji, Preševu, Kumanovu, u regionu Tetova, u Skoplju – oni su komunicirali.

„Zašto su uopšte morali da komuniciraju? Postoje ozbiljne indicije za Sinišu Aleksovskog. Mislim da je on šef obaveštajne službe koja je radila za Đorge Ivanova, ali ima i drugih indicija o umešanosti još viših struktura.“

Predsednik Ivanov, koji dolazi iz redova VMRO DPMNE i nalazi se na čelu države od 2009, poriče da je njegov kabinet imao bilo kakve veze sa događajima u Kumanovu.

„Ni ja kao predsednik ni moj kabinet nismo bili umešani u kumanovski slučaj na bilo koji način“, izjavio je za BIRN u pisanom odgovoru na pitanja koja su dostavljena Obaveštajnoj agenciji. „Predsednik je samo korisnik informacija koje dolaze iz Obaveštajne agencije i drugih bezbednosnih službi.“

“Ni ja kao predsednik ni moj kabinet nismo bili umešani u kumanovski slučaj na bilo koji način”

• Makedonski predsednik Đorge Ivanov

Ivanov nastavlja: „To su lažne vesti. Sada očekujem da me povežu sa ubistvom [američkog predsednika Džona F] Kenedija. Dajte bar jednu činjenicu, ne samo glasine, spekulacije i laži, već činjenicu koja povezuje kabinet Predsednika sa vašim optužbama.

„Želim da informišem javnost, ali i da pošaljem poruku svim proizvođačima lažnih vesti: nećemo sedeti skrštenih ruku.“

Makedonija je parlamentarna demokratija i ovlašćenja predsednika su ograničena, ali Ivanov je glavnokomandujući oružanih snaga i šef nacionalnog Saveta za bezbednost. On takođe imenuje direktora Obaveštajne agencije.

Kritičari vide Ivanova kao zastupnika interesa partije VMRO DPMNE. U martu 2017. izazvao je izlive besa kada je odbio da dodeli mandat Zaevu nakon što je SDSM na izborima dobila dovoljno glasova da formira koalicionu vladu sa partijama etničkih Albanaca. Ivanov je konačno popustio u maju 2017.

Snimci telefonskih razgovora objavljenih na Kosovu koje su preuzeli makedonski mediji ukazuju na susret u Prištini, navodno između obaveštajnog oficira Memedija i vođe grupe Ndrecaja.

Memedi: „Sutra ću biti u Urođevcu [na jugu Kosova], sa ženom, ćerkom i sinovima. Mislio sam, ako ste u Prištini, gde ste sada?“

Ndrecaj: „U Prištini smo.“

Memedi: „Pozvaću te onda sutra, pa ćemo se videti negde na kafi.“

Ndrecaj: „Dobro, videćemo se u Prištini.“

Memedi: „Pozdravi Bega [Rizaja, još jednog vođe ubijenog u Kumanovu].”

Ndrecaj: „Pozdravlja i on tebe.“

Nekoliko optuženih je na sudu je pominjalo bar jedan sastanak u Prištini između Ndrecaja i špijuna Memedija.

Rekli su da je cilj sastanka bio da se pripremi akcija u Kumanovu i da postoji video snimak sastanka. Jedan od navodnih pripadnika grupe govorio je o snimku koji traje tri sata i 17 minuta.

Takav video snimak nije pronađen.

„On [Ndrecaj] se sastao sa Šenasijem  Memedijem i još jednim čovekom, Makedoncem,“ rekao je Krasnići na sudu. „Ne znam ime, ali bio je iz tajne službe.“

Nasuf Bekiri, još jedan optuženi, rekao je da je drugi vođa grupe Beg Rizaj takođe bio na sastanku.

„Snimak postoji i pojaviće se”, rekao je on. „Pripremali su plan, kuda da uđu, šta da rade.“

BIRN je postavio pitanje Obaveštajnoj agenciji da li su se njeni pripadnici sastajali sa članovima grupe pre sukoba. Predsednik Ivanov je odgovorio: „Pitanje ste uputili na pogrešnu adresu.“

Napisao je: “Postavite to pitanje zvaničnicima međunarodnih organizacija i stranih ambasada, državnim organima i političkim zvaničnicima koji su kontinuirano komunicirali sa vođama grupe.“

“Pitajte ih o pretnjama atentatima, iznudama, ucenama, fizičkom nasilju, i zašto nisu prijavljivali te događaje, kontakte i prirodu razgovora sa Obaveštajnom agencijom i Ministarstvom unutrašnjih poslova. Ima ih mnogo.”

Bivši direktor Kontraobaveštajne agencije Mitevski kaže da naoružana grupa nikako ne bi mogla da stigne do ulice Tode Mendola u Kumanovu sa svim onim oružjem da im u tome nije pomagala Obaveštajna agencija.

„Kada kažem da su im pomogli , mislim da su imali priliku da preduzmu akciju u blizini granice sa Kosovom ili negde na otvorenom gde ne bi bilo civilnih žrtava“, kaže on.

„Prema podacima tužilaštva, grupu je pratio dron kada je ulazila u Makedoniju sa Kosova. Zaključak je da je tajna služba imala sigurne informacije o vremenu i mestu ulaska grupe u Makedoniju.“

Beg Rizaj, levo, i Mirsad Ndrecaj, navodni lideri naoružane grupe iz Kumanova, poziraju za sliku objavljenu na Fejsbuku

Metak u čelo

Bez video snimka i uz pretpostavku da se susret odigrao kao što je opisano, jedini ljudi koji bi mogli da potvrde o čemu se na sastanku razgovaralo jesu Memedi, dvojica vođa naoružane grupe i drugi špijun koga pominje Krasnići, jedan od članova grupe.

Memedi je oslobođen obaveze da svedoči na sudu iz razloga državne bezbednosti, nakon što je njegov šef, direktor Obaveštajne agencije Zoran Ivanov, poslao pismo sudu. Mirsad Ndrecaj i Beg Rizaj su mrtvi.

I njihovu smrt okružuje misterija. Sudska svedočenja i forenzički izveštaji pokazuju da možda nisu ubijeni tokom sukoba, kao što je navedeno u izveštaju.

Dva dana posle pucnjave, Ministarstvo inostranih poslova Makedonije je uputilo pismo ambasadi Kosova u Skoplju, u koje je BIRN imao uvid, sa obaveštenjem da su Ndrecaj i Rizaj uhvaćeni živi, zajedno sa čovekom po imenu Arben Redžaj koji je kasnije naveden među poginulima. Ministarstvo je kasnije objavilo da je u pitanju bila greška.

Forenzički izveštaji koje su novinarima BIRN-a pokazali advokati odbrane pokazuju da su Rizaj i Redžaj ubijeni po jednim metkom u čelo.

U izveštajima se ne navodi sa koje udaljenosti su meci mogli biti ispaljeni.

„Prema mom iskustvu, procena udaljenosti se uvek beleži“, rekao je advokat odbrane Naser Raufi. “Ovo je prvi izveštaj u kojem toga nema.“

„Ovakvi pogoci su mogući samo kod likvidacija.“

• Advokat odbrane Naser Raufi

Aleksandar Stankov, direktor Instituta za sudsku medicinu u Skoplju, gde su izveštaji pripremljeni, ne slaže se sa mišljenjem da takva informacija mora biti uključena u izveštaj – ali je potvrdio da se to lako može izračunati ako je potrebno.

„Udaljenost sa koje je pucano nije navedena u protokolu, ali tužioci ili advokati uvek mogu da to zatraže“, kaže on. „Mogli su da nas pozovu i zatraže dodatne informacije.“

Na osnovu izveštaja i fotografija, advokat odbrane Raufi je rekao da su vođe grupe verovatno ubijeni sa veoma male udaljenosti.

„Takva vrsta sličnosti se može postići jedino iz blizine, na primer sa jednog metra udaljenosti“, rekao je.

„To nije moglo da se dogodi tokom samih borbi, kao što tužilaštvo tvrdi. Optužnica kaže da borci, ili likvidirani lideri grupe, ni u jednom trenutku bitke nisu stajali licem u lice sa policijom. Ovakvi pogoci su mogući samo kod likvidacija.“

Optuženi Andi Krasnići je rekao da su Ndrecaj i Rizaj bili živi i zdravi u vreme kada se poslednji član grupe predao oko 9 sati uveče.

Drugi navodni pripadnik grupe, Rufki Dogani, rekao je da ih je video žive u policijskoj stanici posle sukoba.

Albanska zastava pred teško oštećenom kućom. Foto: Amir Idrizi

Teorije zavere

Verovatno nije iznenađenje to što rođaci optuženih vide pripadnike grupe kao heroje koji su otišli u Makedoniju da se bore za prava marginalizovanih etničkih Albanaca i koje su onda izdali predstavnici vlasti koji su ih na to naveli.

Fadil Elšani, otac optuženog Bajrama Elšanija, došao je u Skoplje u julu 2017. da prisustvuje suđenju.

„Naši sinovi su došli iz patriotskih razloga“, rekao je on. „Da su došli zbog terorizma, ubijali bi decu, starce i žene“

Ilber Ndrecaj, brat vođe grupe Mirsada, razgovarao je sa BIRN-om u Prištini posle komemoracije povodom dvogodišnjice opsade u Kumanovu.

„Nisu oni otišli tamo sami od sebe“, kaže on. „To su odobrili mnogi političari iz Makedonije. Govorim vam to na osnovu pouzdanih izvora, ne samo na osnovu glasina.“

Etnički Albanci nisu jedini koji smatraju da je opsada na neki način orkestrtirana od strane makedonskih zvaničnika. Mnogi nealbanski stanovnici Kumanova takođe su cinični.

„To su ljudi koji su plaćeni da dođu u Kumanovo da prave incidente u nameri da izazovu rat u Makedoniji“, rekao je jedan čovek na glavnom trgu u Skoplju.

Čak i otac jednog od policajaca povređenih u sukobu veruje u teorije zavere. „Sve su to smislili političari“, rekao je za BIRN, ali je odbio da bude imenovan. „Poginulo je osam policajaca ni za šta.“

Posle sukoba, oštećene kuće su popravljene crvenom ciglom, zahvaljujući donacijama iz državnog fonda.

Jedna još stoji u ruševnom stanju na ćošku ulica Tode Mendola i Pere Ilijevskog. Kuća pripada Irfanu Lutifiju, berberinu osuđenom na 14 godina zato što se pridružio grupi nakon što je stigla u Kumanovo. Neki predlažu da se kuća ostavi u sadašnjem stanju kao podsetnik na krvoproliće.

„Bilo je strašno“, kaže Eljesa Mahmudi. Nikada nećemo zaboraviti šta se dogodilo. To je bio scenario koji je neko unapred pripremio… Hvala Alahu, nije bilo civilnih žrtava.“

Mnogi ljudi u Kumanovu i širom zemlje sada polažu nade u međunarodnu istragu koja bi jednom zauvek pokazala šta je dovelo do sukoba. U septembru 2017, ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski je izjavio da će tražiti takvu istragu.

„To bi pomoglo javnosti da sazna istinu na pravi način“, rekao je. „To bi bio postupak u čije nalaze mogu verovato svi građani.“

Benjamin Arifi je makedonski televizijski novinar koji radi kao urednik vesti za kuću TV ŠENJA u Skoplju. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.