Misterije koje okružuju masovno izumiranje: Šta je dovelo do nestanka dinosaurusa i 75 odsto vrsta na Zemlji?

Ali i dalje je nejasno kako se tačno odvijalo masovno izumiranje 75 odsto vrsta na Zemlji u godinama koje su usledile nakon kataklizmičkog udara.

Ranija istraživanja sugerisala su da su sumpor oslobođen tokom udara, koji je ostavio 180 kilometara širok krater Čiksulub, i čađ iz šumskih požara izazvali globalnu zimu, a temperature su vrtoglavo pale.

Međutim, nova studija objavljena u časopisu „Nature Geoscience“, ukazuje da je fina prašina napravljena od usitnjenog kamena odbačenog uvis u Zemljinu atmosferu nakon udara verovatno igrala veću ulogu, piše CNN.

Ova prašina je blokirala sunce do te mere da biljke nisu bile u stanju da vrše fotosintezu, što je biološki proces od ključnog značaja za život, skoro dve godine nakon toga.

„Obustava fotosinteze na gotovo dve godine posle udara prestavljala je velike izazove (za život). To je dovelo do kolapsa lanca ishrane, stvarajući lančanu reakciju izumiranja“, kaže Kem Berk Senel, vodeći autor studije i postdoktorski istraživač u Kraljevskoj opservatoriji u Belgiji.

Neočekivani mehanizam za ubijanje

Da bi došli do ovih otkrića, naučnici su razvili novi kompjuterski model koji simuliše globalnu klimu posle udara asteroida.

Model je zasnovan na objavljenim informacijama o klimi na Zemlji u tom trenutku, kao i na novim podacima iz uzoraka sedimenata uzetih sa fosilnog nalazišta Tanis u Severnoj Dakoti, u kojima su sačuvani podaci o 20-godišnjem periodu nakon udara.

Nalazište Tanis pruža jedinstvene podatke o onome što je verovatno bio najznačajniji događaj u istoriji života na našoj planeti.

Fosilizovani ostaci ribe pronađeni na tom nalazištu otkrili su da je asteroid pao u blizini obale meksičkog poluostrva Jukatan u proleće.

Drugi fosili pronađeni tamo do neviđenih detalja pokazuju kako se taj katastrofalni dan odvijao.

Uzorak sa nalazišta analiziran u novom istraživanju sadržao je čestice silikatne prašine koja je silovito odbačena u atmosferu pre nego što se vratila na Zemlju.

Tim naučnika je ustanovio da je ova fina prašina mogla da ostane u atmosferi i do 15 godina nakon udara asteroida.

Istraživači smatraju da se globalna klima ohladila za čak 15 stepeni Celzijusa.

U njihovom istraživanju su ove čestice prašine po prvi put ispitane do detalja.

„Dugo se pretpostavljalo da je glavni mehanizam ubijanja bila ekstremna hladnoća koja je usledila posle nastanka kratera ali, naravno, prestanak fotosinteze nakon udara je takođe sam po sebi mehanizam“, kaže Senel.

„U roku od nekoliko sedmica ili meseci (posle udara), planeta je doživela globalno gašenje fotosinteze, što se nastavilo gotovo dve godine tokom kojih je fotosinteza u potpunosti nestala“, rekao je on i dodao da je posle toga usledio period oporavka, koji je završen u roku od tri do četiri godine.

Misterije koje okružuju masovno izumiranje

Senel kaže da je kompjuterski model pokazao da je zaustavljanje fotosinteze – procesa u kojem biljke koriste sunčevu svetlost, vodu i ugljen-dioksid da bi proizvodile energiju i kiseonik – bilo dikretno povezano sa finom prašinom izbačenom u atmosferu koja je blokirala sunce.

Paleontolog Alfio Alesandro Kjarenca kaže da je ovo istraživanje pomoglo da se rasvetle neke od misterija koje okružuju masovno izumiranje.

„Glavni pomak u ovoj studiji je to što ona pruža preciznije podatke u vezi sa sastavom, svojstvima i trajanjem komponente fine prašine koja je izbačena sa mesta udara, što je doprinelo globalnom mraku tokom zime koja je posledica udara“, rekao je Kjarenca, postdoktorski naučni saradnik na Univerzitetu u Vigu u Španiji, koji nije bio uključen u studiju.

„Ove nove informacije nam omogućavaju da temeljnije istražimo procese i trajanje, bacajući svetlo na mehanizme iza blokade sunčevog zračenja, što je rezultiralo gašenjem fotosinteze i znatnim padom temperatura ispod uslova neophodnih za život na primer neptičijih dinosaurusa“, zaključio je on.