Diplomatska igra: Zelenski ima trik za Trampa

Ukrajinski zvaničnici su upoznati sa Kelogom, zagovornikom mira koji je javno tvrdio da bi svaki dogovor o okončanju skoro trogodišnjeg rata na iscrpljivanje morao da uključuje čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu kako bi se osigurao trajni mir i sprečila nova ruska invazija, piše Politico.

Kelog nije pristalica jednostavnog bacanja peškira i dopuštanja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da dobije sve što želi.

„Mi kažemo Ukrajincima: ‘Morate da dođete za sto, a ako ne dođete za sto, podrška Sjedinjenih Država će presahnuti’“, rekao je Kelog za Rojters u junu.

„A vi recite Putinu da ako ne dođe za sto, onda ćemo Ukrajincima dati sve što im treba da ga ubiju na terenu“, dodao je on.

I za razliku od drugih u Trampovom MAGA krugu, Kelog je pozdravio odluku predsednika Džoa Bajdena da odobri Ukrajini upotrebu raketa dugog dometa koje su isporučile SAD za gađanje ciljeva unutar Rusije, rekavši da je to Trampu dalo „veći uticaj“.

Uporedite to sa urlanjem zbog izbora Majka Valca, da bude savetnik za nacionalnu bezbednost, i Ričarda Grenela, koji je bio vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe tokom Trampovog prvog mandata.

„Niko nije očekivao da će Džo Bajden eskalirati rat u Ukrajini tokom prelaznog perioda. Ovo je kao da pokreće potpuno novi rat“, objavio je Grenel na X.

Trampov sin je optužio Bajdena da pokušava da izazove Treći svetski rat „pre nego što moj otac dobije šansu da stvori mir i spasi živote“.

Ukratko, Kelog je neko sa kim ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegov krug mogu da rade, a ukrajinski lider se već spretno prilagođava promenjenoj politici u Vašingtonu i promeni političke dinamike u Evropi pokazujući spremnost da dođe za sto.

To je nešto što su ga njegovi američki savetnici podsticali da uradi, prepuštajući Putinu da bude gospodin Njet, rizikujući Trampov gnev.

Upravo to je Zelenski radio u petak u intervjuu za britanski Skz News.

Bio je to majstorski čas pametnog diplomatskog manevrisanja, uz zadirkujuću sugestiju kako okončati „vruću fazu rata“ sa prijemom Ukrajine u NATO, ali sa kišobranom alijanse samo za 80 odsto zemlje koju još uvek kontroliše Kijev.

To bi Ukrajini ostavilo slobodu kasnije da diplomatskim putem rešava šta se dešava sa okupiranim delom zemlje, sugerisao je on.

Prema ovoj formuli, Rusija bi zadržala de fakto kontrolu nad Donbasom i Krimom, ali bez da Kijev prizna njihovu aneksiju ili zvanično ustupi teritoriju — što bi zahtevalo promenu ukrajinskog Ustava, potez koji bi bez sumnje razbesneo vojnike na frontu i veliki broj Ukrajinaca.

Jedan od njegovih američkih savetnika nedavno je za Politico rekao da sumnja da bi Zelenski mogao politički preživeti ako bi otpisao skoro četvrtinu zemlje.

Intervju za Skaj njuz je najdalje što je Zelenski otišao govoreći da bi Kijev mogao biti spreman da se odrekne bilo koje teritorije, privremeno ili na drugi način.

U letošnjem intervjuu za Le Monde, on je rizikovao da bi okupirane teritorije mogle da se pripadnu Rusiji ako za to glasaju na referendumu sprovedenom slobodno i pošteno.

Ali da bi se to dogodilo, oblasti bi morale da se vrate u ukrajinske ruke da bi se takvo glasanje moglo održati, dodao je on.

Da li bi najnovija ideja Zelenskog mogla uspeti, sasvim je druga stvar.

Još je manje verovatno da će Tramp podržati članstvo Ukrajine u NATO-u nego što je to bio nevoljni Bajden.

Postojala bi pravna pitanja o tome kako se obećanje alijanse o kolektivnoj odbrani neće primenjivati na okupirane delove Ukrajine.

A Putin i njegovi glavni saradnici su svaki put jasno stavili do znanja da nikada neće pristati da Ukrajina uđe u NATO. Samo predlog je crvena zastava razjarenom biku.

Međutim, verovatno to nije bila poenta onoga što je Zelenski radio u petak. Činilo se da je ova vežba više namenjena da pokaže spremnost da se razmotre različite opcije, pri čemu je ukrajinski lider jasno stavio do znanja da želi da radi jedan na jedan sa Trampom.

„Želim da podelim sa njim ideje i želim da čujem od njega“, rekao je Zelenski.

Iznad svega, Kijev zna da će morati da se ponovo kalibrira i vodi računa da ne dođe na Trampovu lošu stranu, pa otuda i naglasak Zelenskog na važnosti istraživanja diplomatskih rešenja, kaže bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

„Poslušajte njegove nedavne intervjue u kojima kaže: „moramo tražiti diplomatska rešenja“, „moramo da vratimo Krim diplomatski“, „nismo dovoljno jaki da obnovimo naše granice iz 1991. godine“. “, rekao je Kuleba za Politico.

Bivši ministar predviđa da će Tramp početi ubrzano da pokušava da zaustavi rat, ali upozorava da „ni Zelenski ni Putin nisu zainteresovani za brzo rešenje“.

Kuleba je dodao: „Putin čvrsto veruje da je blizu toga da sve dobije. Pa zašto bi on pristao na bilo šta?

Drugi problem je u tome što ako pažljivo slušate Putina, on kaže da je spreman za prekid vatre, ali ne onaj kojim će se naoružati Ukrajina.

Njegovi zahtevi će biti ne samo teritorijalni ustupci i izostanak članstva u NATO-u, već i praktično nikakva ukrajinska vojska. A to će potkopati celu ideju bezbednosnih garancija.”

Trik za Zelenskog u njegovim odnosima sa Trampom je da se uveri da je Putin taj koji dobije krivicu za bilo koju neuspelu mirovnu inicijativu.