Diplomatska pobeda Kine: Sporazum Irana i Saudijske Arabije daje nadu za mir u Jemenu

Iako deluje iznenađujuće, objava sporazuma bila je zapravo očekivana imajući u vidu da dve regionalne sile već dve godine vode pregovore o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa. Povremeno se činilo da pregovarači odugovlače i delovalo je da je teško nadvladati duboko nepoverenje između dve zemlje, piše CNN.

Pregovori Irana sa Saudijskom Arabijom odvijali su se u istovremeno kada su pregovori između Irana i Sjedinjenih Država o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2016. posustajali.

Činilo se da su rezultati za dva različita pregovaračka stola o Iranu međusobno povezani – Rijad i Vašington su dugo išli u korak oko spoljne politike.

Ipak, odnosi Saudijske Arabije sa SAD postali su zategnuti poslednjih godina, dok je uticaj Kine rastao.

Za razliku od Vašingtona, Peking je, piše CNN, pokazao sposobnost da prevaziđe mnoga rivalstva na Bliskom istoku.

Kina je uspostavila dobre diplomatske odnose sa zemljama širom regiona, vođene jačanjem ekonomskih veza.

„Dok će mnogi u Vašingtonu na pojavu kineske uloge posrednika na Bliskom istoku gledati kao na pretnju, realnost je da stabilniji Bliski istok gde Iranci i Saudijci ne hvataju jedni druge za gušu takođe koristi Sjedinjenim Državama“, ocenjuje Trita Parsi, izvršni potpredsednik Instituta Kvinsi sa sedištem u Vašingtonu.

Parsi tvrdi da bi sve ovo trebalo da izazove trenutak introspekcije u bliskoistočnu politiku Vašingtona.

„Ono što bi trebalo da zabrine američku vladu jeste šta ako ovo postane nova norma? SAD postaju toliko duboko upletene u sukobe naših regionalnih partnera da naša manevarska sposobnost nestaje i naša prošla uloga mirotvorca je u potpunosti ustupljena Kini“, dodao je on.

„Ovo je ogromna diplomatska pobeda Kine i definitivno korak bez presedana u diplomatskom angažmanu Pekinga u regionu“, rekao je Jakopo Skita, saradnik za politiku u Fondaciji „Bourse & Bazaar“ i doktorant na Školi za međunarodne poslove Univerziteta Durham u Ujedinjenom Kraljevstvu za Newsweek.

„Ono što je jasno jeste da zemlje u regionu Kinu sve više doživljavaju ne samo kao ekonomskog partnera već i kao diplomatsku silu koja može da igra aktivnu ulogu u regionalnoj dinamici“, rekao je Skita.

Pitanje je da li bi ovo moglo da posluži kao uvod za veću veliku pogodbu koja uključuje širu dinamiku Teherana sa drugim zemljama Saveta za saradnju u Zalivu (GCC). GCC je, podsetimo, osnovan 1981. i čine ga Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Skita smatra da ima prostora da se ovo protumači kao odskočna daska za trasiranje puta za regionalni dijalog između Irana, Iraka i GCC-a.

Mohamed al-Hamed, geopolitički analitičar i predsednik Saudijske elitne grupe, ističe nesumnjivo veću ulogu Kine u uključivanju u složene sporove koji su mučili region.

Sporazum dolazi u trenutku kada SAD, uprkos tome što su tradicionalni bezbednosni garant u regionu, nisu uspele da unaprede nijednu značajnu diplomatsku inicijativu na Bliskom istoku od Abrahamovog sporazuma kojim su Bahrein, Maroko, Sudan i Ujedinjeni Arapski Emirati normalizovali odnose sa Izraelom tokom administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Izrael se dugo „udvarao“ i Saudijskoj Arabiji, ali opipljiv napredak tek treba da se postigne.

„U odsustvu Sjedinjenih Država, bilo u konfrontaciji ili posredovanju, i dok svet svedoči slabosti američke uloge u pitanjima Bliskog istoka, Kina je napravila svoju prvu i najvažniju inicijativu u pogledu angažovanja u pitanjima Bliskog istoka“, ističe Hamed za Newsweek.

„Kina je važan partner Saudijskoj Arabiji i GCC-u, posebno u ekonomskim interesima“, dodao je on.

Navodi da ovo posredovanje potvrđuje da Kina želi da ojača svoju ekonomiju i poziciju na Bliskom istoku.

„Ali skepticizam postoji kada je u pitanju dugovečnost sporazuma, jer neprijateljstvo i dalje postoji duboko između Teherana i Rijada“.

Šen Šivej, novinar i analitičar sa iskustvom u kineskim poslovnim angažmanima u Africi i na Bliskom istoku, za Newsweek ocenjuje da je ovo ogromna pobeda za „mir i multipolarnost, i definitivno opipljiva prekretnica za kinesku inicijativu za globalnu bezbednost i politiku Bliskog istoka koja je zasnovana na dugogodišnjoj poziciji podrške bliskoistočnim zemljama u održavanju njihove strateške nezavisnosti, jačanju jedinstva i saradnje i eliminisanju spoljnog mešanja kako bi svoju budućnost i sudbinu zaista držali u svojim rukama“.

Šen se priseća da je kineski predsednik Si Đinping 2016. jasno rekao da Kina može da bude graditelj mira uz podršku naroda na Bliskom istoku, u skladu sa principima ‘promovisanja mirovnih pregovora umesto traženja zastupnika, pozivajući sve zemlje da se pridruže Inicijativi Pojas i put umesto da traži sfere uticaja, i da gradi mrežu kooperativnog partnerstva za obostranu korist i dobitne rezultate, umesto da pokušava da „popuni vakuum“‘.

Danas su i Iran i Saudijska Arabija deo Inicijative Pojas i put, interkontinentalne mreže projekata uglavnom zasnovanih na infrastrukturi, zajedno sa 148 zemalja i 32 međunarodne organizacije.

„Obnavljanje diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana je istorijska prekretnica za mir u regionu, posebno za Jemen i Siriju, kao i tenzije oko iranskih nuklearnih pregovora koji su zapali u ćorsokak“, smatra Šen.

Kraj mračne ere?

Sporazum od petka mogao bi da nagovesti kraj krvlju natopljene ere na Bliskom istoku.

Rijad i Teheran su bili u ideološkim i vojnim sukobima otkako je iranska Islamska revolucija uspostavila antizapadnu, šiitsku teokratiju 1979.
Te tenzije su počele da eskaliraju u proksi rat u celom regionu nakon što je američka invazija na Irak 2003. prerasla u građanski sukob, pri čemu su se i Iran i Saudijska Arabija borili za uticaj u toj arapskoj zemlji bogatoj naftom.

Oružani sukob između militanata koje podržava Saudijska Arabija protiv oružanih grupa koje podržava Iran zahvatio je veći deo regiona u deceniju i po koja je usledila.

U Jemenu, vojna kampanja koalicije predvođene Saudijskom Arabijom za gušenje pobunjenika koje podržava Iran, izazvala je jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu.

I u Libanu, Iran i Saudijska Arabija su podržale različite frakcije, doprinoseći dve decenije dugoj političkoj krizi koja je nanela ogroman ekonomski i bezbednosni danak ovoj maloj istočnomediteranskoj zemlji.

Stoga postoji sumnja kada je u pitanju dugovečnost sporazuma jer neprijateljstvo još uvek postoji između Teherana i Rijada.

Godinama su dve zemlje podržavale rivalske snage širom regiona, a veze su potpuno prekinule početkom 2016. nakon što je pogubljenje Nimra al-Nimra, vodećeg šiitskog muslimanskog sveštenika u Saudijskoj Arabiji, dovelo do toga da su iranski demonstranti upali u saudijsku ambasadu u Teheranu.

Obe sile su nastavile da optužuju jedna drugu da podržavaju destabilizujuće zavere u regionu.

U kontekstu aktuelnih višemesečnih demonstracija u Iranu zbog smrti Mashe Amini u policijskom pritvoru u septembru, Hamed je rekao da „Iran nema druge opcije osim da se pridržava međunarodnog prava i da prestane da podržava milicije“.

„Saudijska Arabija će pratiti i posmatrati posvećenost Irana sporazumu u roku od dva meseca pre nego što ponovo uspostavi diplomatske odnose“, rekao je on.

Saudijski i iranski zvaničnici obećavaju da će raditi na ponovnoj primeni višedecenijskog pakta o bezbednosnoj saradnji i oživljavanju još starijeg sporazuma o tehnologiji i trgovini.

„Kina je sada kum ovog sporazuma i s obzirom na strateški značaj Kine za Iran, to ima ogromnu težinu“, rekao je Ali Šihabi, saudijski analitičar upoznat sa razmišljanjem saudijskog rukovodstva, za CNN.

„Ako Iran prekrši ovaj sporazum, to će naštetiti njegovim vezama sa Kinom koja je svoj puni prestiž stavila u „tripartitni“ sporazum“, dodaje Šihabi.

Međutim, sa Iranom i Saudijskom Arabijom koji se ponovo direktno bave jedni drugima, iranski zvaničnici predviđaju dalji napredak ka okončanju sukoba.

„Odnosi Irana i Saudijske Arabije su značajni na tri nivoa: bilateralno, regionalno i međunarodno“, stoji u saopštenju stalne misije Irana pri Ujedinjenim nacijama za Newsweek.

„Obnavljanje političkih odnosa između dve zemlje koristiće za sve tri oblasti, uključujući region i islamski svet.“

Iz misije su poručili i da bi „obnavljanje političkih odnosa moglo ubrzati razrešenje situacije u Jemenu ka uspostavljanje primirja i formiranje inkluzivne nacionalne vlade“.

Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije u svopm saopštenju odalo je zasluge Kini priznajući „plemeninu inicijativu njegove ekselencije predsednika Si Đinpinga, predsednika Narodne Republike Kine, o podršci Kine razvoju dobrosusedskih odnosa između Kraljevine Saudijske Arabije Arabije i Islamske Republike Iran“.

Sporazum je, tvrde,  postavio osnovu za sastanke najviših diplomata iz Teherana i Rijada kako bi razgovarali o „unapređenju bilateralnih odnosa“, kao io implementaciji sporazuma o bezbednosnoj saradnji između njih.

Takva saradnja mogla bi da igra ključnu ulogu ne samo u deeskalaciji tenzija, već i u ostvarivanju napretka u devetogodišnjem građanskom ratu u Jemenu.

„SAD podržavaju sve napore ka deeskalaciji tenzija u regionu“

U skladu sa tvrdom linijom koju SAD imaju prema Iranu, Bela kuća je izrazila određeni stepen skepticizma u pogledu posvećenosti Teherana novosklopljenom sporazumu sa Rijadom.

Odgovarajući na novinarska pitanja tokom video konferencije za štampu u petak, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi rekao je da „zaista ostaje da se vidi da li će Iranci poštovati svoju stranu sporazuma“.

Naveo je da režim u Iranu obično ne poštuje datu reč. „Dakle, nadamo se da ovoga puta hoće, voleli bismo da ovaj aranžman okonča rat u Jemenu“.
Na kraju je rekao da će Bajdenova administracija „podržati sve napore da se deeskaliraju tenzije u regionu“, odbijajući ideju „da se SAD povlače sa Bliskog istoka“.