Direktor Agencije za lekove BiH ponudio rešenje za nabavku medicinskog kiseonika

„Predstavnik kompanije ‘Messer’ me je obavestio da mogu da organizuju dostavu pet cisterni (jedna cisterna je kapaciteta oko 23 tone) medicinskog kiseonika sedmično, plus jedan kamion medicinskog kiseonika u medicinskim bocama“, kazao je Zolak.

Prema njegovim rečima, prvih 150 boca bi bile date na revers, jer je evidentno da u Republici Srpskoj „nema dovoljno medicinskih boca, ako ih i ima uopšte“.

Dodao je da bi se kiseonik uvozio iz Hrvatske, a potom isporučivao u Banjaluku.

Direktor Agencije za lekove BiH naveo je da je Ministarstvo zdravlja Republike Srpske izračunalo da su sedmične potrebe zdravstvenih ustanova RS oko 120 tona, pa bi na taj način potrebne količine medicinskog kisika osigurane i dostupne.

„Predstavnika kompanije ‘Messer’ sam zamolio da ovu informaciju prosledi i ministru zdravlja RS Alenu Šeraniću, da bi on preduzeo potrebne radnje iz nadležnosti Ministarstva na čijem je čelu“, dodao je Zolak.

Direktor Univerzitetsko kliničkog centra Republike Srpske Vlado Djajić izjavio je da ta bolnica raspolaže sa još nekoliko tona kiseonika.

Djajić je naveo da za nabavku kiseonika postoje tehnički preduslovi, koji se ne mogu brzo rešiti.

On je istakao da je na tržištu nemoguće kupiti cisterne i tankove, boce za kiseonik, kao i da u BiH nije rešen trajni način snabdevanja.

Od kraja septembra RS potresa afera „kiseonik“, pošto je objavljeno da bolnice u tom bh. entitetu koriste tehnički, umesto medicinskog kiseonika, koji je lek.

Obelodanjeno je da je kiseonik za UKC RS dobavljala firma „TGT Tehnogas“ iz Laktaša, čiji je vlasnik bivši ministar uutrašnjih poslova RS Stanislav Čadjo, koja nije imala dozvolu Agencije za lekove BiH za proizvodnju i promet medicinskog kiseonika.

Takodje je objavljeno da su i ostale bolnice u RS koristile tehnički umesto medicinskog kiseonika, kao i da su njihovi snabdevači bile kompanije koje nemaju dozvole za promet medicinskog kiseonika.

BiH je od početka pandemije korona virusa druga u svetu po broju smrtnih slučajeva na milion stanovnika, a u okviru BiH najveća stopa smrtnosti je u RS, oko 5,5 procenata u odnosu na broj zaraženih.