„Ne otvarajte vrata, napolju je rulja!“: Dirigovana „potera“ za Jevrejima u Dagestanu?

„Ne otvarajte vrata, napolju je rulja!“

Tim rečima je kapetan ruskog aviona upozorio putnike kad je sleteo na aerodrom u Mahačkali i parkirao pored drugog aviona, koji je upravo pristigao iz Tel Aviva.

Putnici su prestravljeno gledali kroz prozore – desetine besnih ljudi su jurcali pistom. Jedan je uspeo da se popne na avion iz Tel Aviva, drugi su pokušavali da provale. Internetom se proširila fotografija čoveka koji viri u propelere. Bila je to potraga za Jevrejima ili izraelskim državljanima.

Prethodno je nekoliko hiljada ljudi provalilo na zemljište aerodroma u Mahačkali, sedištu provincije Dagestan. Lomili su vrata, uzvikivali „Alahu akbar“.

Pozivi na nasilje sa Telegrama

Izgleda da su organi reda u Dagestanu bili potpuno nespremni za tako nešto. Policija je reagovala sporo, bilo je potrebno nekoliko sati da se uspostavi red.

Državni istražni komitet u Dagestanu poveo je istragu nakon ovog antisemitskog nasilja koje je šokiralo svet.

Na području ruskog Kavkaza antisemitizam se pojačano ispoljava od napada Hamasa na Izrael, kaže nam Oleg Petrovič Orlov iz organizacije za ljudska prava „Memorijal“. Pa ipak, kaže Orlov, izgrede poput onih u Dagestanu niko nije očekivao.

Orlov naglašava ulogu različitih kanala na mreži Telegram koji su pozivali na upad na aerodrom. Recimo kanal „Jutro Dagestan“, sa 60.000 pratilaca.

Čudno je, kaže Orlov, da takav kanal uopšte postoji kad se zna kako ruska služba FSB brzo blokira nepoželjne kanale. „Naravno da ne verujem da su tajne službe svesno htele proteste ovih razmera“, kaže Orlov. „Moguće da je situacija naprosto izmakla kontroli.“

Prema mišljenju tog stručnjaka, to pokazuje slabost ruske države, iako ona postaje sve totalitarnija. Država je uhvaćena nespremna, opet – nakon što je u junu bilo slično prilikom pobune Jevgenija Prigožina i njegovih Vagnerovaca.

„Ventil za bes“

Kako je moguće da se bes protiv Jevreja ili izraelskih državljana tako otvoreno demonstrira? To je izraz opšteg stanja u Dagestanu, kaže nam Sajda Sirašudinova iz dagestanskog istraživačkog centra „Kavkaz. Svet. Razvoj“.

Ona govori o „nagomilanom osećaju bespomoćnosti“ u toj malenoj ruskoj autonomnoj republici. Dagestan, sa oko tri miliona stanovnika, graniči se sa Azerbejdžanom i Gruzijom na severu Kavkaza.

„Taj izliv negativne energije desio se jer ljudi inače nemaju ventil za svoj bes“, kaže Sirašudinova. „Naravno da utiče i stanje Palestinaca, koje se nikako ne poboljšava.“

Sirašudinova takođe krivi društvene mreže koje su pozivale dagestanske muslimane da učestvuju u izgredima. „Ta agresija je veoma opasna. Njome se upravlja. I to rade radikalni muslimani koji zapravo odavno ne žive u Dagestanu“, tvrdi sociološkinja.

Kaže da je stoga važno što su religiozni zvaničnici u Dagestanu osudili napade. Na pitanje može li se uopšteno govoriti o antisemitizmu u Dagestanu, Sirašudinova kaže da je deo javnosti osudio ispade, te da u Dagestanu vekovima žive i Jevreji.

Neće se proširiti na celu Rusiju

Ipak, kaže naša sagovornica, poslednjih godina se od Jevreja ponovo prave žrtveni jarci, a predrasude se ciljano šire.

U to, dodaje Sirašudinova, mahom veruju ljudi slabijeg obrazovanja. „A sa obrazovanjem u Dagestanu imamo problem. I taj problem se pokazuje u ovom konfliktu.“

Stručnjaci ne očekuju da se antisemitizam iz Dagestana pokaže i drugde u Rusiji. „Nema velikog potencijala za protest, iako će tu i tamo biti manjih“, kaže nam Denis Volkov iz nezavisnog instituta „Levada“ koji se bavi istraživanjem javnog mnjenja.

Volkov ukazuje na aktuelne ankete prema kojima trećina Rusa uopšte ne mari za sukob na Bliskom istoku. „Ljudi u Rusiji imaju svojih problema“, dodaje on.