„Đavolje pivo – Putin i dalje mami evropske zavisnike“: Analiza Aure Sabadus o ruskom gasu i izboru koji je pred Ukrajinom

Ulozi su visoki. Odluka o ukrajinskom tranzitu će uticati ne samo na dugoročnu bezbednost te zemlje, već i na čitavu buduću energetsku politiku Evrope i na kraju na sudbinu samog ruskog gasnog biznisa, ukazuje u analizi za CEPA Aura Sabadus, novinarka specijalizovana za evropska energetska tržišta za Independent Commodity Intelligence Services (ICIS) sa sedištem u Londonu.

Svestan toga, ruski gasni gigant Gasprom, mač Kremlja, već nudi popuste od najmanje 10 odsto kupcima u Centralnoj i Istočnoj Evropi, nadajući se da će privući kontinent nazad u zavisnost od jeftine energije koja se tako završila katastrofalno 2022.

Od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru te godine, države Evropske unije (EU) su prešle od iscrpljujuće zavisnosti od ruskog gasa do skoro potpune supstitucije kroz isporuke iz drugih izvora.

Izvanredan zaokret podstaknut je pogrešnim proračunom Rusije – odlučila je da smanji snabdevanje očekujući da će se podrška Zapada Ukrajini urušiti.

Umesto toga, odluka se skoro odmah izjalovila.

U roku od godinu dana od gubitka većine svog udela na evropskom tržištu, državni snabdevač Gasprom zabeležio je najveći finansijski gubitak u poslednjih 25 godina, dok je proizvodnja pala na rekordno nizak nivo pošto nije uspeo da obezbedi alternativna tržišta.

Ruski sporazum o tranzitu gasa sa Ukrajinom, koji je nastavio da snabdeva zemlje poput Slovačke i Mađarske uprkos ratu, završava se rano ujutru 1. januara.

Njegov istek bi naneo dodatne bolove, lišavajući Rusiju većine preostalih prihoda od gasa i gurajući Gasprom da na ivici bankrota.

Ukrajinski gasovodi su jedan od glavnih pravaca za isporuku ruskog gasa, dok drugi prolazi kroz Tursku, koja je uzimala ogromne količine gasa iz Rusije poslednjih meseci.

S obzirom na značajne popuste koji se sada nude na ruski gas, interesovanje kupaca raste. Slovačka i Mađarska su, na primer, jasno stavile do znanja da žele da se ukrajinska energetska infrastruktura koristi, što bi omogućilo da se nastavi tim putem. Austrija je takođe zainteresovana.

Razlika u ceni i raznovrsnost ruta za isporuku, evropskim kompanijama nudi veliki potencijalni profit. To bi moglo da izazove porast tranzita sadašnjih obima, efektivno pomažući Gaspromu da obnovi svoj izgubljeni tržišni udeo.

Količina koja trenutno stiže do potrošača u tri gore navedene zemlje bila je samo 15 milijardi kubnih metara prošle godine. Sve tri priznaju da su bili u pregovorima sa drugim međunarodnim proizvođačima da obezbede dodatne zalihe.

U međuvremenu, trgovci su takođe videli nove mogućnosti koje se pojavljuju kroz alternativne rute kroz južnu Evropu. Sugestija je da je Rusija možda koristila Tursku da preplavi region gasom sa nižim cenama koji se zatim prodaje sa premiju u zapadnoevropskim čvorištima.

U stvari, cena gasa koji se prodaje u Bugarskoj bila je toliko niska poslednjih meseci šest evra (6,40 dolara) po megavat satu (MVh) jeftinija od drugih evropskih tržišta i podstakla izvoz sve do Slovačke ili Poljske. Razlike u cenama između tržišta gasa EU retko prelaze tri €/MVh.

Budući da je izvozni kapacitet Turske za sada ograničen, a ukrajinski prenosni sistem može da pređe više od 100 milijardi kubnih metara godišnje, kupci nesumnjivo vide šansu da ponove model u mnogo većem obimu.

Ovo bi trebalo da zvoni za uzbunu u zapadnoj Evropi, ali umesto toga uticajni političari, poput nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka, u iskušenju su zbog mogućnosti produženog sporazuma o tranzitu, tvrdeći da to neće napuniti Putinovu ratnu kasu.

Nasuprot tome, ukrajinski političari su do sada bili rezervisaniji, insistirajući da zemlja neće obnoviti ugovor. Ipak, sada se u četiri oka iznose neki argumenti u korist tranzita i potencijalno kupovine gasa za unutrašnje ukrajinske potrebe.

Ruski razorni napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine od marta izbrisali su većinu njene proizvodnje električne energije na ugalj, ostavljajući je posebno ranjivom ove zime.

Iako su se inženjeri herojski borili da obnove elektrane, njihov rad ostaje besmislen sve dok je infrastruktura i dalje izložena daljem napadu dronova i projektila.

Jedna linija argumenata je da bi Ukrajina mogla da izgradi malu proizvodnju na gas koju bi bilo lako i jeftino izgraditi. Prema nekim procenama koje je video autor, Ukrajina bi mogla da instalira tri gigavata (GV) gasnih kapaciteta za koje bi bilo potrebno nešto više od dve milijarde kubnih metara gasa godišnje.

Čak i ako je ovaj kapacitet u potpunosti raspoređen, količina gasa potrebna za njegovo napajanje je dovoljno mala da se pokrije ili iz unutrašnje proizvodnje ili uvezena iz susednih zemalja kao što je Poljska, koja je uspela da obezbedi gas iz različitih izvora.

Prihvatanje novog i sumnjivog sporazuma o tranzitu ne bi samo produžilo spas za finansije ruskog režima, već bi povećalo bezbednosne rizike Ukrajine tako što bi je zadržalo u vezi sa Rusijom dugo nakon završetka rata.

To bi takođe ostavilo Evropu u nemogućnosti da okrene stranicu i osmisli zdravu energetsku politiku koja bi odgovorila na bezbednosne izazove i uskladila sa ambicioznim ciljevima energetske tranzicije za postepeno ukidanje fosilnih goriva do 2050. godine.