Đorđa Meloni pozvala gosta iznenađenja na samit G7: Italijanski novinar otkriva šta simbolizuje njegovo prisustvo

Njegovo prisustvo simbolizuje kvazi-teološki pristup italijanske premijerke Đorđe Meloni u balansiranju koristi i rizika veštačke inteligencije, ukazuje u analizi za CEPA italijanski novinar i analitičar Oto Lanzavekija.

Reč opreza: ne očekujte da će desničarska liderka Italije prihvatiti veštačku inteligenciju. Dok Meloni želi da Italija ide u korak sa novom tehnologijom, ona naglašava zabrinutost zbog potencijalne pretnje da uništi radna mesta.

Regulacija veštačke inteligencije u stilu Meloni nosi „katoličku“ etičku okosnicu. Ona ima za cilj da G7, dom lidera industrijskih zemalja sveta, a ne autokratske Kine ili Rusije, preuzme vođstvo u izvozu svoje filozofije veštačke inteligencije na globalni jug.

Italijanska liderka ulazi na samit na političkom vrhuncu. Dok su evropski parlamentarni izbori potresli nemačke i francuske lidere, oni su ojačali njenu stranku Braća Italije, koja je osvojila 28,8 odsto glasova, znatno ispred drugoplasirane Demokratske stranke.

Sastanak G7 će biti održan u Borgo Egnazia u južnom regionu Pulje. Iako se u luksuznom hotelu nalazi restoran sa Mišelinovom zvezdicom i preteča je uspona Pulje kao turističkog žarišta, region je poznatiji po proizvodnji organizovanog kriminala nego po tehnološkim startapovima.

Na svom sastanku, lideri G7 će se fokusirati na to kako da iskoriste rusku zamrznutu imovinu da pomognu Ukrajini i donesu mir na Bliskom istoku.

Jedino veliko tehnološko pitanje o kojem je planirano da se raspravlja jeste veštačka inteligencija (AI). Lideri G7 već su proveli značajno vreme baveći se tehnologijom.

Na prošlogodišnjem samitu u Hirošimi, oni su predstavili principe veštačke inteligencije i kodeks ponašanja. Ovog marta, digitalni ministri G7 izrazili su svoju posvećenost „proširenju podrške i svesti među ključnim partnerima i organizacijama“ i obećali da će dalje ponavljati proces veštačke inteligencije u Hirošimi.

S jedne strane, Meloni naziva AI „najvećom revolucijom“ našeg vremena. S druge strane, ona to naziva „glavnim izazovom sa kojim se suočavamo, antropološki, ekonomski, produktivno i socijalno“. Konkretno, ona brine da bi veštačka inteligencija mogla da ubije poslove, preuzimajući posao belih okovratnika kao što je automatizacija učinila sa ručnim radom.

Ulazak pape. Predloženi pravac delovanja Italije naglašava zadržavanje AI usredsređene na ljude i kontrolu nad ljudima. Oba su osnovna načela Rimskog poziva za etiku veštačke inteligencije, koju je 2020. pokrenula Vatikanska Papska akademija za život i koju su zajedno potpisali IBM i Microsoft.

Kancelarija Melonijeve namerava da počne sa javnom upravom Italije. Delegati govore o izradi Priručnika o etičkoj upotrebi AI aplikacija u javnim službama — uz pomoć G7.

„Želeli bismo da dođemo do zajedničkog imenitelja vrednosti za veštačku inteligenciju“, objasnio je podsekretar za digitalnu tehnologiju Alesio Buti.

Obrve bi mogle da se podignu pred izgledom da Italija – zemlja koja se bori da održi korak sa digitalizacijom i gde su šampioni softvera malobrojni – diktira globalnu agendu veštačke inteligencije.

Buti pokušava da ovu zaostalost pretvori u prednost. On tvrdi da bi zemlja mogla da bude primer, koristeći inovacije veštačke inteligencije kako bi prevazišla sopstvena digitalna kašnjenja i osigurala da mala i srednja preduzeća, kičma italijanske privrede, ne budu zbrisana. Tu bi Meloni mogla da koristi božju pomoć.

Rim radi na sopstvenoj Nacionalnoj strategiji veštačke inteligencije. To će podstaći italijanske akademske institucije da usvoje veštačku inteligenciju, zajedno sa obezbeđivanjem investicija u startapove u ranoj fazi. Državni zajmodavac CDP je izdvojio milijardu evra za ove napore, suma koja bledi u poređenju sa vrstom novca koji se uliva u industriju negde drugde.

Još jedna pomalo iznenađujuća tačka italijanskih planova veštačke inteligencije je dolazak do Afrike. Meloni veruje da ciljane italijanske investicije mogu da podstaknu lokalni razvoj, a da od toga imaju koristi za Rim usporavanjem ilegalne migracije i jačanjem energetske bezbednosti.

U aprilu je Italija uspostavila „Čvorište veštačke inteligencije za održivi razvoj“ zajedno sa UN, Afričkom unijom i glavnim gradovima Afrike sa navedenim ciljem da se AI iskoristi za ispunjavanje razvojnih ciljeva koje su postavile UN.

Politički lideri iz Egipta, Kenije, Tunisa i Ujedinjenih Arapskih Emirata pozvani su na predstojeći samit G7. Zanimljivo je učešće UAE. To je dom američko-kineskog natezanja konopa oko veštačke inteligencije.

Ako Đorđa Meloni ima svoj put, italijanski G7 će pomoći da se osigura da globalni okviri veštačke inteligencije zadrže zapadni, a ne kineski ukus.