Foto: EPA/BARTLOMIEJ ZBOROWSKI Crna Gora se, zbog zakona o slobodi veroispovesti, suočava sa višestrukim udarima, iznutra i izvana, kroz otvorenu spregu crkve s nacionalističkim vansistemskim delovanjem, usmerenim na urušavanje pravnog poretka i negiranje građanskog i multietničkog karaktera crnogorske države, rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović u Ženevi.
U obraćanju na 43. sesiji Saveta za ljudska prava koja se održava u Palati nacija, Đukanović je ukazao na situaciju u Crnoj Gori nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, prenosi RTCG.
Kako je rekao, tim Zakonom se na liberalan način, u skladu sa najsavremenijim legislativnim standardima, učvršćuje sloboda veroispovesti, uređuje pravni položaj verskih zajednica i garantuje ustavni princip odvojenosti crkve od države.
On je ponovio da je postupak izrade zakona trajao pet godina, uz inkluzivan dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući sve verske zajednice u zemlji i relevantne međunarodne organizacije, u prvom redu Venecijansku komisiju čije su preporuke prihvaćene.
Đukanović je ponovio da je ovim zakonom zamenjen onaj iz 1977. godine iz perioda komunističke Jugoslavije.
„Međutim, već u pripremi, a posebno nakon njegovog usvajanja Crna Gora se suočila sa optužbama samo jedne verske zajednice, i sa brutalnom medijskom kampanjom dominantno iz bližeg okruženja, s veštim manipulacijama i pokušajima da se država optuži da namerava da otima crkvenu imovinu i menja njihovu viševekovnu namenu. Uz to, u međunarodnim forumima, uključujući i ovaj dom, mogle su se čuti optužbe da Crna Gora sprovodi politiku diskriminacije i krši verske slobode“, rekao je Đukanović.
On je u Savetu za ljudska prava, potvrdio da je usvajanjem ovog zakona Crna Gora potvrdila da je građanska država, multietnička demokratija i društvo koje želi da kroz reforme i modernizaciju bude sastavni deo savremene evropske civilizacije.
„Zbog toga se suočavamo sa višestrukim udarima, iznutra i izvana, kroz otvorenu spregu crkve s nacionalističkim vansistemskim delovanjem, usmerenim na urušavanje pravnog poretka i negiranje građanskog i multietničkog karaktera crnogorske države, što bi u krajnjem značilo povratak na srednjovekovni sistem u kojem je crkva bila iznad države i građana“, kazao je Đukanović.
„Crna Gora će, kao i 2006. kada je demokratskim referendumom, što nije baš uobičajeno na Balkanu, obnovila državu, i ovo unutrašnje pitanje rešiti na miran način, i tako odbraniti koncept u kojem svi građani, i sve verske zajednice, imaju ista prava i ravnopravan položaj. Ovim mi činimo dobro ne samo za sebe i svoje građane, već šire potvrđujemo da je koncept građanske, multietničke demokratije na Zapadnom Balkanu moguć i održiv i da je jedini garant stabilnosti ovog ranjivog regiona“, rekao je on.
Đukanović je ukazao da je „opasno prenebregavati realnost, igrati se osećanjima vernika i biti objekat ili oruđe u realizaciji opasnih velikodržavnih projekata, što bi sve zajedno trebalo da nas zabrinjava“.
On je zaključio da Crna Gora ostaje opredeljena da dalje izgrađuje svoj kredibilitet poštovalaca i zaštitnika ljudskih prava.
„Verujem da ćemo time na najbolji način zadobiti vaše poverenje i podršku za kandidaturu za članstvo u Savetu za period 2022-2024“, zaključio je Đukanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
