Đukanović otkrio spomenik crnogorskim komitama: Priznanje za antičko junaštvo

„Danas otkrivamo spomenik ljudima koji nisu pristajali na ropstvo i poniženje, koji nisu pristajali da se ponizi Crna Gora. Danas im Crna Gora odaje priznanje za njihovo antičko junaštvo. Slobodna, nezavisna Crna Gora kakvu su sanjali. Vreme je pokazalo da njihova žrtva nije bila uzaludna“, kazao je on.

Govoreći o borbi komita protiv ujedinjenja sa Srbijom, Božićnom ustanku, Đukanović je podsetio na njihovu poruku da „nikad Crnogorci neće dozvoliti da im njihova sloboda bude ukradena“.

„Komitski pokret nije uspeo da ostvari političke ciljeve zbog kojih je formiran. Kako se vremenom učvršćivala nova država i nova vlast, zapadao je u sve težu situaciju. Ugušen je surovim represivnim merama. Borba protiv komita trajala je deceniju. Tako se završila jedna velika istorijska priča o crnogorskom žrtvovanju za odbranu države, njene slobode, tradicije, nezavisnosti i istorije“, rekao je on.

Đukanović je dodao da je to bio poslednji pokušaj crnogorskih patriota da se suprotstave volji moćnih i nasilju „načertanijevskih negatora Crne Gore“.

„Oni koji su se 1919. odmetnuli u šumu, ne priznajući poništenje svoje države, znali su da njih nekoliko stotina ili nekoliko hiljada, ne može srušiti ni pobediti novu vlast koja ih je gonila. Ali su svojom borbom protiv nepravde, koja je učinjena Crnoj Gori, želeli da kažu da ne pristaju na takvu sudbinu po cenu sopstvenih života“, rekao je on.

Spomenik je delo akademskog vajara Sretena Milatovića, kombinacija je belog autohtonog nikšićkog kamena i stakla. Visine je dva metra i 80 centimetara, ima dva kamena stuba koji predstavljaju komitske pokrete, dok će između njih biti stakleni stub kao simbol savremene Crne Gore.

Stubovi su na vrhu spojeni kamenom gredom u obliku crnogorske kape sa komitskim grbom, dok će na spomeniku pisati „U slavu crnogorskih komita koji su se borili za pravo, čast i slobodu Crne Gore 1916-1929“.

Prema dostupnim istorijskim izborima, komite su pripadnici oružanih formacija koje deluju nezavisno od „regularne“ vojske. U Crnoj Gori su se pojavili 1916. godine, za vreme austrougarske okupacije, a prvi komita je bio Radomir Vešović, koji se posle ubistva austrougarskog vojnika odmetnuo.

Posle 1918. godine i Podgoričke skupštine, komite su bili borci protiv, kako se navodi, srpske aneksije, odnosno protiv bezuslovnog ujedinjenja sa Srbijom. Poslednje crnogorske komite su zvanično ubijene 1929. godine.