Đukanović: Srpski svet je eufemizam za ideju velike Srbije

„Verujem da bi se u ovom trenutku autori tog plana zadovoljili nekim federalnim ustrojstvom ključnih srpskih centara unutar tog srpskog prostora, ali nema nikakve sumnje da njihov konačan cilj jeste objedinjavanje tog srpskog prostora, a na taj način ugrožavanje drugih država i ugrožavanje identiteta drugih naroda, počev od Crnogoraca“, rekao je Đukanović za TV N1.

Dodao je da zainteresovanost Srbije za popis stanovništva u Crnoj Gori naredne godine pokazuje da se „želi izvoditi identitetski inženjering u regionu“ kako bi se stvarao „srpski svet“.

„Zamislite da se ja iz Crne Gore javim i kažem da sam zainteresovan za rezultate popisa u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji. Takva izjava potvrdjuje da postoji namera da se meša u unutrašnje stvari susednih država“, rekao je crnogorski predsednik.

On je kazao da je jasno da se ta politika „legitimiše ispod jedne iskontruisane formulacije koja kaže da je to briga za prava ugroženih Srba u regionu“.

„To je ista onakva briga kojom je (nekadašnji srpski lider Slobodan) Milošević pokušavao da reaguje na poziv (lidera bosanskih Srba Radovana) Karadžića da zaštiti ugrožena prava Srba u Bosni, i znamo kako se to završilo“, naveo je Đukanović.

On je ocenio da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) perjanica velikosrpskog nacionalizma i ruskih imperijalnih interesa na Balkanu, i da sveštenici SPC „i dalje deluju u skladu s interesima za identitetsko potiranje Crne Gore“.

Đukanović je naveo da sveštenici SPC posreduju u razgovorima o formiranju nove crnogorske vlade „zbog toga što je osnovna ideja te politike ideja posrbljavanja Crne Gore“.

„Ta politika uporno insisitira da je Crna Gora srpska država koja bi morala biti u okviru strateških, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Rusije. Jasno je potpuno da je udarna pesnica takve politike u ime velikosrpskog nacionalizma i ruskih imperijalnih interesa na Balkanu bila SPC“, rekao je Đukanović.

Đukanović je kazao da je početkom ’90-tih „namera tadašnje politike na prostoru bivše Jugoslavije bila da pokaže da je multietnička demokratija na Balkanu nemoguća“ i da umesto tadašnjih treba formirati tri etnički homogene uvećane države, veliku Srbiju, veliku Albaniju i veliku Hrvatsku.

„Kao što vidimo, nije trebalo dugo, samo 25 godina, da opet ožive slične ideje i da nailaze na više razumevanja izmedju svih medjunarodnih centara, nego što je to bilo ’90-tih godina“, naveo je crnogorski predsednik.

Negirao je navode da ima poslovne veze s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„To naravno nije istina i video sam da je to vrlo jasno demantovao i sam predsednik Vučić. Ja sam to već više puta uradio. U pitanju je jedna obična politička besmislica i konstrukcija kojom konkurenti, i moji u Crnoj Gori, a i predsednika Vučića u Srbiji, verovatno pokušavaju da ostvare neke svoje kratkoročne političke interese“, kazao je.

Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 30. avgusta, najviše glasova dobila je Đukanovićeva Demokratska partija socijalista, vladajuća u prethodnih 30 godina, ali su tri opozicione koalicije u zbiru osvojile većinu mandata, 41 od 81. Lideri te tri koalicije pregovaraju o formiranju nove vlade.

Đukanović je rekao da se ne boji nikakvih krivičnih prijava nakon što opozicija formira vladu.

„Ne bojim se, zbog toga što znam kako sam radio i znam da sam se uvek trudio da bespogovorno poštujem ono što je ustavno-pravni sistem Crne Gore, tako da moj status kao gradjanina ne zavisi od toga koja će politička vlast biti u Crnoj Gori“, kazao je.

Đukanović je naveo da duže od 30 godina obavlja javne funkcije u Crnoj Gori i da je sve to vreme „imao oštru konkurenciju i često neprimerenu kritiku od te konkurencije“.

„Vrlo često su optužbe protiv mene dolazile i sa drugih, uglavnom, regionalnih adresa, najčešće iz Beograda, ali i od probeogradske opozicije u Crnoj Gori“, dodao je.

Ponovio je da se neće povući sa mesta predsednika Crne Gore.

„Iskoristio sam nešto više od dve godine mandata i imam vrlo čvrstu nameru da mandat do kraja koristim, u cilju dobrobiti države na čijem sam čelu“, rekao je Djukanović.

On je kazao i da „nema reči“ o tome da odugovlači s predlaganjem mandatara za sastav nove vlade, nakon što su mu predstavnici nove parlamentarne većine predali 41 potpis podrške da mandatar bude nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“ Zdravko Krivokapić.

„Ustavom predvidjeni rok za to je mesec dana i mislim da još uvek nije proteklo ni sedam dana od tog roka. Prema tome, teško da možemo govoriti o odugovlačenju, posebno ne možemo da govorimo o kršenju Ustavom i zakonom predvidjenih rokova“, naveo je Đukanović.

Negirao je i navode da njemu bliski biznismeni prodaju imovinu i povlače se iz Crne Gore.

„Nemam informaciju da bilo ko užurbano prodaje imovinu i napušta Crnu Goru, naprotiv. Naravno, kada dodje do promene vlasti posle 30 godina, logično je da ljudi koji ulažu kapital zastanu za trenutak da vide da li će im biti obezbedjen kontinuitet poslovnog ambijenta ili će eventualno doći do pogoršanja tog poslovnog ambijenta, od čega će zavisiti njihove poslovne odluke“, naveo je.

Djukanović je rekao da nije razočaran reakcijom medjunarodne zajednice na izborni rezultat u Crnoj Gori, ali da jeste „indolentnošću odredjenih prozapadnih centara u odnosu na ono što se dogaaja u jednom evropskom regionu“.