Đukanović zadržao rejting, birači nagradili Bečića

Više od 70 odsto ispitanika se izjasnilo da nema potrebe preispitivati pitanje crnogorske nezavisnosti, dok 12 odsto smatra da je potrebno ponovo razmotriti državni status Crne Gore.

Ispitanici su dali najbolju prosečnu ocenu predsedniku Skupštine Aleksi Bečiću, a za njim sledi predsednik Crne Gore Milo Đukanović, potom potpredsednik Vlade Dritan Abazović i premijer Zdravko Krivokapić.

Ukoliko bi se sutra održali predsednički izbori, više od 41 odsto ispitanika bi glasalo za aktuelnog predsednika Đukanovića, dok bi Bečić dobio podršku oko 19 odsto, Andrija Mandić iz DF nešto preko 11 posto, Krivokapić 9,6 odsto glasova, a Abazović 7,3 odsto.

Predrag Zečević, vlasnik portala bizniscg.me, u izjavi za Danas navodi da nije lako komentarisati rezultate jer su, kako kaže, prilično komplikovani.

Ističe da je očigledno da je „predsjednik Đukanović zadržao rejting i da bi pobijedio na predsjedničkim izborima“, što se, ukazuje, ne bi reklo za DPS čiji je rejting opao, ali ne dramatično.

Sa druge strane, Zečević ukazuje da „Bečić u postizbornom periodu nije napravio ni jednu grešku, pa birači to vole i nagradili su ga da bude najpopularniji političar“.

Nije bez značaja ni to što „EU sada vidi Demokrate kao glavnog igrača za crnogorske prilike, kao garanciju da će CG ostati na EU i NATO putu“, ukazuje naš sagovornik.

Na pitanje kojim putem se kreće Crna Gora, ubedljiva većina ispitanika (44 odsto) je odgovorila da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, dok je 27 posto odgovorilo da se Crna Gora kreće pravim putem. Nešto više od 25 odsto ispitanih je veoma ili uglavnom zadovoljno radom Vlade Krivokapića, dok je nezadovoljno više od polovine ispitanika (52 odsto).

„Krivokapić je na prošlom istraživanju sa 2,53 odsto bio najpopularniji političar“, napominje Zečević, ali je zbog ograničenog učinka Vlade, kaže, njegov rejting pao na tek nešto iznad dvojke.

Ukoliko bi premijer Krivokapić formirao svoju političku partiju, istraživanje je pokazalo da bi mogao da računa na oko pet odsto glasova, koji bi mogli hipotetički da narastu do devet procenata, čime bi njegova stranka ostvarila parlamentarni status.

„Što se tiče Demohrišćana (partije koju osniva crnogorski premijer) očekujem da će imati dvocifrenu podršku naročito što će na njenom čelu vjerovatno biti mladi ministar finansija Milojko Spajić koji je pokazao odlične rezultate u Vladi“, kaže Zečević.

Sagovornik Danasa navodi „ukoliko se Demohrišćanima pridruže ministarka zdravlja Borovinić Bojović i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović ta partija će biti među tri najjače u Crnoj Gori“ dodajući da ministarka zdravlja beleži visok rejting zbog suzbijanja pandemije i dobre organizacije imunizacije, plus što su, kaže, zdravstvene usluge poboljšane.

Pojedinačno najjača stranka je i dalje Demokratska partija socijalista(DPS) sa 31 odsto podrške, pokazuje istraživanje, a zatim sledi politički savez Demokratski front (DF) i Demokrate Alekse Bečića sa po 18 odsto podrške, a za njima Abazovićev Građanski pokret URA sa 6,4 odsto, a potom manje građanske i stranke nacionalnih manjina.

Na pitanje da procene uticaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Vladu Crne Gore, skoro 46 odsto ispitanika je ocenilo da je taj uticaj preterano veliki ili nešto snažniji nego pre smene vlasti. Svega 6,4 odsto ispitanika se izjasnilo da je uticaj SPC na Vladu manji nego ranije.

„Ovaj podatak pokazuje da sama promena vlasti nije dovela do očekivanog poboljšanja percepcije građana prema Vladi. Najčešće se događa da poraste zadovoljstvo radom Vlade nakon promene vlasti, ali je to u slučaju Crne Gore izostalo“, pojasnila je direktorica CEDEM-a Milena Bešić.

Popis stanovništva neće doneti promene

Prioritet crnogorskih građana je borba za bolji životni standard, protiv kriminala i korupcije, a zatim rešavanje međunacionalnih odnosa i pitanja. Građani su podeljeni po pitanju potpisivanja Temeljnog ugovora između Vlade i SPC. Dok 19 odsto ispitanika smatra da Temeljni ugovor ne treba potpisivati jer je štetan za državu, a 17 odsto ocenjuje da ga treba potpisati odmah, najveći procenat, skoro 27 posto, smatra da je potrebno javno ga objaviti, a onda govoriti o potpisivanju. Kada je reč o popisu stanovništva, istraživanje CEDEM-a je pokazalo da neće doći do većeg pomeranja u nacionalnoj strukturi stanovništva u Crnoj Gori u odnosu na prethodni popis 2011. Više od 90 posto građana koji su se izjasnili na prethodnom popisu kao Crnogorci ili Srbi, isto će se izjasniti na predstojećem. U spoljnoj politici oko 70 odsto ispitanika podržava članstvo Crne Gore u EU, protiv je 15 odsto. Članstvo u NATO podržava 45 odsto ispitanika dok je 34 odsto protiv.