Đukić: Na sceni je novi hladni rat u uslovima 21. veka

Ova odluka Rusije koju je pre dve nedelje najavio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov usledila je nakon što je NATO početkom oktobra proterao osmoro diplomata iz ruske misije uz obrazloženje da oni rade kao „ruski obaveštajci“. Lavrov je tada potvrdio za ruske medije da inicijativa Moskve predstavlja „odgovor na inicijative NATO“, optužujući vojnu alijansu da „nije zainteresovana za nepristrasan dijalog“.

S druge strane, iz NATO je poručeno da Alijansa „ostaje otvorena za dijalog“. „Žao nam je zbog takvih koraka. Politika NATO prema Rusiji ostaje dosledna. Osnažili smo svoje mere odvraćanja i odbrane, reagujući na agresivna delovanja Rusije dok istovremeno ostajemo otvoreni za dijalog, uključujući i putem Saveta NATO-Rusija“, poručila je portparolka NATO Oana Lungesku.

Odnosi NATO i Rusije su inače naročito zategnuti od kada je Moskva anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine.

„Došli smo do toga da nova trka u naoružavanju bukti sa potpuno novim oružjima, temeljno su poremećeni odnosi Zapada i Moskve, gvozdena zavesa „visi“ u vidu sankcija, informacioni rat bukti na sve strane… Šta još treba da se dogodi da se stvari nazovu pravim imenom – na sceni je novi hladni rat u uslovima 21. veka i kako ga ugasiti?“ kaže Đukić.

On podseća da nakon što je u odnosima nastupilo „zlatnog doba“ početkom 2000-ih tokom prvog predsedničkog mandata Vladimira Putina u Rusiji i Džordža Buša Mlađeg u SAD, kasnije nastaju nesporazumi koje dve strane nisu u stanju da politički reše kada SAD nastavljaju napore da svoj antiraketni štit dovedu do kraja.

„Putin Rusiju okreće politici asimetričnog odgovora na američki izazov, poričući da je to nova trka u naoružavanju. ’Novu’ rusku politiku bezbednosti i međunarodnih odnosa odvajanja od Zapada Putin izlaže u svom ’čuvenom’ govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 10. februara 2007. On odlučno odbacuje američko vođstvo, unipolarni svet, a Rusiju okreće svojim oprobanim vrednostima bezbednosti i na međunarodnoj sceni (multipolarni svet)“, napominje naš sagovornik.

Taj Putinov programski govor, naglašava, „upoređuje se sa čuvenim govorom Vinstona Čerčila u Fultonu (1946.) koji najavljuje hladni rat između dojučerašnjih saveznika antifašističke koalicije“.

„Ta raskrsknica u odnosima potvrđuje se 2014. kada izbija rat na istoku Ukrajine, a važno strateško poluostrvo Krim pripaja se matici Rusiji, kako drugi kažu ’aneksira’. Ti događaji u Ukrajini posle Južne Osetije, Abhazije zatekli su nespreman NATO i predstavljali su kap koja je prelila čašu u odnosima sa Moskvom. Dolazi do suspenzije aktivnosti i saradnje dve strane, do zamrzavanja rada Saveta RF-NATO“, objašnjava sagovornik Danasa.

On dodaje da je „degradacija odnosa nastavljena po svim linijama, uključujući međusobna proterivanja diplomatskog personala („špijuna“), pri čemu se svaka strana trudi da ne pokaže „slabost“, demonstrirajući više od reciprociteta. Logična posledica jeste zatvaranje diplomatskih misija („okna“ za eventuelane kontakte su ambasade u Briselu i Moskvi)“.

Rusija i NATO su tako prešle put od mogućeg članstva do hladnog rata. „Predsednici Buš Mlađi i Putin su uspostavili najbolje odnose ikada između lidera SAD i Rusije. A sve je započelo na Brdu kod Kranja u Ljubljani (2002.) kada se Buš ’zagledao u Putinove plave oči i poverovao mu’“, kaže Đukić.

Kako dodaje, krenuo je uspon i u odnosima Rusije sa NATO-om praktično zamrznutim od agresije Alijanse na SRJ (1999).

„U maju 2003. tokom Bušove posete Moskvi dogovoreno je zaključivanje sui generis Sporazuma RF – NATO, obrazovanje Saveta RF – NATO i punopravno učešće Rusije u odlučivanju po dvadesetak tema od uzajamnog interesa; obostrano se govori o mogućem ruskom članstvu u Alijansi, integraciji Rusije u zapadno društvo, o zajedničkim vrednostima i prožimanju evroatlantskog prostranstva od Vankuvera do Vladivostoka“, podseća naš sagovornik.