Do izlaska Britanije iz EU odbrojava se sitno

Neki će slaviti, nekima će srca biti teška, ali Bregzit, tri puta odbijan u Parlamentu, dogodiće se u petak 31. januara 2020. u ponoć po centralnoevropskom vremenu (23.00 po vremenu u Londonu).

Izmedju Velike Britanije i evropske dvadesetsedmorice ostaje dalje da se sredi sve o budućim odnosima. Razdvajanje neće odmah da se ogleda u konkretnim promenama, ono će pre svega predstavljati početak pregovora da se utvrde modaliteti budućih odnosa dve strane.

Uprkos pokušajima najžustrijih evroskeptika da se zvono Big Bena, koji je u popravci, oglasi na taj dan, to se neće desiti. Umesto toga svetleći sat postavljen na Dauning stritu obeležiće veliki skok odbrojavanjem unazad.

Kovanica od 50 penija (u vrednosti od 60 evro centi koji Velika Britanija nikad nije usvojila) biće izdata da obeleži taj dogadjaj, u ukupno deset miliona primeraka.

Žustri pristalica Bregzita premijer Boris Džonson, obratiće se naciji u toku večeri.

„Nije važno kako ste glasali 2016. (na referendumu o Bregzitu), vreme je da se sa poverenjem gleda na pionirsku zemlju koja ćemo postati u deceniji pred nama i da se izleče podele prošlosti“, izjavio je Džonson danas.

Taj zadatak neće biti mali, s obzirom da su skupštine Škotske, Velsa i Severne Irske odbacile njegov zakon o Bregzitu.

Boris Džonson koji je došao na čelo vlade u julu uspeo je tamo gde njegova prethodnica Tereza Mej nije. Ona je napustila Dauning strit sa suzama u očima posle tri odbijanja njenog sporazuma o Bregzitu u parlamentu, navodi Frans pres.

Džonson je ponovo pregovarao o tekstu sa Briselom, uključio je novo rešenje da se izbegne vraćanje na fizičku granicu izmedju Irske i Severne Irske, i konačno je uspeo da Parlament usvoji zakon kojim se pokreće Bregzit. To je uspeo zahvaljujući velikoj većini u tom telu, najvećoj za konzervativce od Margaret Tačer, osiguranoj pri njegovoj ubedljivoj pobedi na prevremenim izborima u decembru.

Tekst kojim sporazum o razlazu od 535 strana postaje zakon, promovisala je kraljica Elizabeta druga 23. januara, osam dana pre roka za razlaz. Ostaje poslednja formalnost pre nego što se stavi kraj na 47 godina zajedništva, ratifikacija sporazuma o Bregzitu u sredu u Evropskom parlamentu.

Tekst je u petak kružio izmedju Londona i Brisela da ga potpišu dve strane.

Medjutim 31. januar je pre svega simboličan datum. Sporazum o razlazu predvidja tranzicioni period da bi zemlja mogla bez naglog prekida da izadje iz Unije, do 31. decembra ove godine. Tokom tog perioda Velika Britanija nastaviće da primenjuje EU propise, ali više neće imati pravo glasa.

U tom periodu, London i Brisel treba da se dogovore o budućim odnosima, posebno oko trgovinskih pitanja. Džonson želi da se to završi u rekordnom vremenu i isključuje bilo kakvo dalje produženje od roka od kraja godine. Evropljani smatraju da je rok vrlo kratak, ocenjujući da treba ustanoviti prioritete.

Boris Džonson je rekao da bi sa EU želeo sporazum sličan onom koji postiji sa Kanadom, bez primene propisa Evropske unije.

Paralelno sa tim Britanija želi da postigne sopstvene ugovore o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama, posebno sa SAD, čiji je predsednik, Donald Tramp, najavio da će sa Londonom imati „fantastičan“ sporazum.

U tviter poruci sa slikom evropske i britanske zastave i srcem bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk poručio je Velikoj Britaniji „Mi, Evropska unija, uvek ćemo vas voleti“.