foto (BETAPHOTO AP Photo/Susan Walsh)Predsednik SAD Džozef Bajden i premijer Iraka Mustafa al Kadimi postigli su sporazum kojim će zvanično američka borbena misija u Iraku biti okončana do kraja godine.
Budući da se do kraja avgusta povlače i poslednje američke snage iz Avganistana, američki lider iz demokratskih redova završava borbene misije SAD u dva rata koje je započeo Džordž Buš.
Bajden i Kadimi su se sastali u ponedeljak u Ovalnoj kancelariji, što je bio njihov prvi razgovor oči u oči, u okviru strateškog dijaloga između SAD i Iraka.
„Naša uloga u Iraku će biti, da budemo dostupni, da nastavimo da obučavamo, pomažemo, da se borimo protiv Isis-a kako bude napredovao, ali do kraja godine nećemo biti u borbenoj misiji“, rekao je Bajden novinarima, nakon što se sastao s Kadimijem.
U Iraku trenutno ima 2.500 američkih vojnika koji su fokusirani na borbu protiv ostataka Islamske države.
Uloga SAD u Iraku će u potpunosti biti promenjena, te će se svoditi na obuku i savetovanje iračke vojske u cilju odbrane.
Kako piše Gardijan, ne očekuje se da ova promena ima nekih velikih posledica, pošto su se SAD već usredsredile na obuku iračkih snaga.
Koalicija pod rukovodstvom SAD izvršila je invaziju na Irak u martu 2003. na osnovu optužbi da Vlada Sadama Huseina poseduje oružje za masovnu destrukciju.
Sadam je smenjen s vlasti, ali takvo oružje nikada nije pronađeno.
Poslednjih godina okosnicu američke misije je činilo pružanje pomoći da se poraze esktremisti Islamske države u Iraku i Siriji.
„Niko neće proglasiti misiju okončanom. Cilj je trajan poraz Isis-a“, rekao je novinarima jedan visoki zvaničnik administracije uoči Kadimijeve posete.
Ova rečenica, piše Gardijan, predstavljala je podsećanje na veliki transparent „Misija okončana“ na američkom nosaču aviona „Abraham Linkoln“ iznad mesta sa kojeg je Buš držao govor u kojem je 1. maja 2003. saopštio da su velike borbene operacije završene u Iraku.
Američke diplomate i trupe u Iraku i Siriji su prošlog meseca bile na meti tri raketna napada i napada dronovima.
Analitičari smatraju da su napadi bili deo kampanje milicija koje uživaju podršku Irana.
Broj američkih vojnika će najverovatnije biti isti, piše BBC, ali se to smatra pokušajem da se pomogne iračkom premijeru.
Prisustvo SAD u Iraku je postalo glavno pitanje od kada su vrhovni iranski general Kasem Sulejmani i lider milicije šiitskih muslimana koju podržava Iran ubijeni u američkom napadu dronom u Bagdadu prošle godine.
Političke partije koje podržavaju Iran zahtevaju povlačenje svih snaga iz globalne koalicije protiv Islamske države koju predvode SAD uprkos konstantnoj opasnosti koju predstavlja grupa sunitskih džihadista, piše BBC.
SAD su u međuvremenu optužile šiitske milicije da su izvele na stotine napada na iračke vojne baze u kojima su smeštene koalicione snage u, kako se navodi, očiglednom nastojanju da se na njih izvrši pritisak da odu.
Govoreći u Beloj kući, Bajden je rekao iračkom premijeru da će „naša saradnja u borbi protiv terorizma biti nastavljena iako prelazimo na ovu novu fazu“.
Kadimi je odgovorio da je „naše prijateljstvo danas jače nego ikad, naša saradnja u domenu ekonomije, životne sredine, zdravstva, obrazovanja, kulture…“
On je istakao da Iraku nisu potrebne strane borbene trupe.
BBC podseća da su se nakon invazije 2003. američke borbene trupe povukle 2011, ali su se vratile tri godine kasnije na zahtev iračke vlade, pošto su ekstremisti Islamske države preuzeli velike delove zemlje.
Nakon poraza Islamske države u Iraku krajem 2017, američke snage su ostale u zemlji da pomognu da se spreči povratak grupacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
