„Dobre vesti“ iz Iraka

Saad Ali je uoči nedeljnih parlamentarnih izbora u Iraku komentarisao za Danas prilike u zemlji koja je u vreme diktatora Sadama Huseina tokom šest meseci od jeseni 1990. brutalno okupirala Državu Kuvajt, na šta su još veoma živa sećanja među ovdašnjim stanovništvom.

„Irak je bio preokupiran borbom protiv Daeš (arapski naziv za Islamsku državu Iraka i Levanta, ISIL). Irak je imao problem sa Severnim Kurdistanom. Zemlja je u prošlosti bio pod velikim spoljnim uticajem tokom donošenja političkih odluka,“ naveo je Saad Ali, koji je u rangu podsekretara u Ministarstvu informisanja.

„Sada je sa tim završeno. Još pre kraja rata sa Daeš, političke razlike u Iraku su postajale deo političkog sistema te zemlje. To su političke razlike među partijama sa različitim programima. Te razlike nisu hranjene spolja. To je veoma zdravo,“ ocenio je iskusni kuvajtski novinar, čest posetilac Iraka.

Izbori za Predstavnički dom Iraka će biti prvi nacionalni referendum posle poraza ISIL krajem 2017. Jednodomni parlament sa 329 poslanika će izabrati predsednika republike i premijera.

Nadmeće se 6.990 kandidata iz 87 partija, među njima 2.011 žena kojima je garantovano 25 odsto poslaničkih mesta. Etničkim manjinama pripada devet mesta.

Glavne liste mogu biti podeljene na koalicije šiita, sunita i Kurda, dominantnim među preko 37 miliona žitelja Iraka, po procenama iz 2016. Za razliku od izbora 2010. i 2014. kada su se suočavale velike koalicije širokog političkog spektra, ovog puta dominiraju podele unutar verskih sekti i usitnjene frakcije tri glavne grupacije.

Najistaknutije su šiitske partije. Šiiti čine 65 odsto Arapa muslimana i imaju najveći uticaj u iračkoj politici od 2005, za razliku od vremena sunita Sadama.

Premijer će proisteći iz pet glavnih šijitskih frakcija. Najčešće se pominje dosadašnji premijer Hajdar al-Abadi, čelnik Nasr Koalicije („Pobeda Iraka“), koja očekuje dobit od vladine pobede nad ISIL.

„Zemlja je upravo prebrodila ISIL i kroz to glasači sagledavaju izbore. Svako se nada promenama i doživljava Abadija kao moguću snagu promena, zbog njegove pobede nad ISIL“, kazao je Ahmed Tarik, irački profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Mosulu, dvomilionskom gradu na severu Iraka.

Al-Abadija i suniti doživljavaju kao manjeg sektaša od njegovog prethodnika Nuri al-Malikija. No, Al-Abadi nije omiljen među Kurdima zbog oružanog slamanja rezultata njihovog prošlogodišnjeg referendum o nezavisnosti.

Scenariji posle glasanja ne zavise samo od broja glasova već i od uloga regionalnih moćnika i ljutih neprijatelja Iraka i Saudijske Arabije, odnosno Sjedinjenih Američkih Država. U prošlosti je irački premijer trebalo da odgovara i Teheranu i Vašingtonu. Sada nije jasno koliki će biti uticaj SAD, ali je Al-Maliki gradio mostove prema dvoru u Rijadu.

Usitnjenost šiitske političke elite ukazuje da će formiranje vlade biti dugotrajno i mučno, i očekuje se da na formiranje njihovog saveza utiče Iran. Posle prethodna dva izbora su trebali meseci za formiranje vlade, a postojale su samo tri dominantne šiitske partije.

Opet, buduća vlada treba da omogući političko jedinstvo i državni kapacitet za rešavanja kritično važnih pitanja velikog broja interno raseljenih lica, nezaposlenosti, ekološke krize, te bezbednosnih problema i dilema koje su nagnale neke Iračane da se u prošlosti pridruže ekstremističkim grupama poput ISIL.