„Dobro došli na Mesec“: SAD se vratile prvi put za više od 50 godina

NASA je povratak nazvala „džinovski skok napred“.

Kompanija Intuitive Machines, sa sedištem u Teksasu koja je izgradila prvu komercijalnu letelicu koja je sletela na Mesec, rekla je da je letelica „uspravna i da je počela da šalje podatke“.

U saopštenju na mreži X navodi se da menadžeri misije „rade na prelasku prvih slika sa površine Meseca“.

Takozvano „meko sletanje“ u četvrtak, za koje je Stiv Altemus, osnivač kompanije, dao samo 80 odsto šanse da uspe, osmišljeno je da otvori novu eru istraživanja Meseca dok NASA radi na tome da krajem 2026. pošalje ljude tamo.

„Dobro došli na Mesec“, rekao je Altemus kada je sletanje u 17.23 sati na kraju potvrđeno, posle oko 10 minuta tokom kojih Odisej nije bio u kontaktu.

To je bio prvi put da je bilo koja svemirska letelica napravljena u SAD sletela na Mesec od poslednje posete NASA posade, misije Apolo 17 u decembru 1972, i prve posete komercijalnim vozilom nakon prošlomesečnog neuspeha Peregrine One, još jednog partnerstva između svemira agencija i privatna kompanija Astrobotic.

„Danas, prvi put u više od pola veka, SAD su se vratile na Mesec. Danas, prvi put u istoriji čovečanstva, jedna komercijalna kompanija, američka kompanija, pokrenula je i povela putovanje tamo gore“, rekao je Bil Nelson, administrator Nase.

„Kakav trijumf. Odisej je zauzeo Mesec. Ovaj podvig je ogroman korak napred za celo čovečanstvo.”

Nije bilo snimka Odisejevog potpuno autonomnog spuštanja, ali kamera koju su napravili studenti vazduhoplovnog univerziteta Embri-Riddle na Floridi bila je dizajnirana da naprave sliku neposredno pre prizemljenja, a Nasa kamere su bile postavljene da fotografišu tlo sa svemirske letelice.

NASA je za ovaj poduhvat dala 118 miliona dolara a Intuitive Machines je finansirala dodatnih 130 miliona dolara pre lansiranja iz svemirskog centra Kenedi na Floridi 15. februara na raketi Falcon 9 iz kompanije SpaceX Elona Maska.

Misija IM-1, kao i napori Peregrine na propast, nosi teret naučne opreme dizajnirane za prikupljanje podataka o lunarnom okruženju, posebno u stenovitom regionu izabranom kao mesto sletanja za Nasinu misiju Artemis III sa posadom planiranu za dve godine .

Naučnici su prošle godine objavili da veruju da male staklene perle razbacane po površini Meseca sadrže potencijalno „milijarde tona vode“ koja bi se mogla izvući i koristiti u budućim misijama.

Planirani radni vek lendera na solarni pogon je samo sedam dana, pre nego što se mesto za sletanje oko 186 milja od južnog pola Meseca pomeri u Zemljinu senku. Ali NASA se nada da će to biti dovoljno dugo za analizu kako je tlo reagovalo na udar sletanja.

Ostali instrumenti će se fokusirati na efekte svemirskog vremena na površini Meseca, dok će mreža markera za komunikaciju i navigaciju biti raspoređena.

Samo su SAD ranije slale astronaute u šest Apolo misija između 1969. i 1972. godine, dok je pet zemalja tamo postavilo svemirske letelice bez posade. Japan se pridružio SAD, Rusiji, Kini i Indiji prošlog meseca kada je njegov Smart Lander za istraživanje Meseca (Slim) uspeo nakon tromesečnog leta.