Dodik: 1. mart 1992. bio prvi pucanj u BiH

Dodik je negirao Dan nezavisnosti BiH i istakao da insistiranjem na 1. martu kao državnom prazniku Bošnjaci nastavljaju „operaciju započetu 1992. ubistvom srpskog svata i spaljivanjem srpske zastave na Baščaršiji, ispred stare pravoslavne crkve“.

„U tom svetlu vidim i današnju izjavu Željka Komšića kome su papiri Memorijalnog centra poslužili da na dnevni red stavi svoju političku agendu kao rezervni bošnjački član Predsedništva BiH u kojoj Srbe poistovećuje sa nacistima, nameće im kolektivnu krivicu za individualne zločine, traži izmenu Ustava po pitanju Srebrenice i još nam oduzima pravo da govorimo“, rekao je Dodik.

Ocenio je da je današnji nastup Komšića „dokaz da Bošnjaci ni 26 godina od završetka rata nisu izašli iz rata, da nisu odustali od ratnih ciljeva i da nemaju nameru da vode dijalog sa onima koji takodje polažu pravo na BiH“.

Projekat Memorijalnog centra Potočari „Transkripti genocida“ je skup stenograma sa sednica tadašnje Skupštine srpskog naroda u BiH, a iz kojih se vidi stav srpskog rukovodstva.

Komšič je rekao da su u „Transkriptima genocida“ manje-više javni podaci i informacije, ali koje nikada nisu bile prikupljene, istražene i objavljene.

„Od izjave Ratka Mladića iz maja 1992. godine o tome da plan političkog rukovodstva RS jasno kvalifickuje kao genocid, preko detalja o ulozi Beograda u logističkoj i ideološkoj podršci RS-u, preko definiranih ‘strateških ciljeva’ srpskog naroda u BiH, do segregacije i dehumanizacije Bošnjaka i Hrvata, i konačno, pune podrške genocidnim operacijama u Srebrenici i Žepi, sve upućuje na to da je Narodna skupština RS bila jedan od alata genocida, ali i oblikovanja govora mržnje prema nesrbima“, kazao je Komšić.

On je naveo da je Haški tribunal uvek istraživao komandnu i individualnu odgovornost, ali „nije učinio ono što je učinjeno u Nirnberškom procesu: nije utvrdio postojanje zločinačkih organizacija, gde vas je članstvo u nekoj organizaciji po automatizmu činilo krivim“, kazao je hrvatski član Predsedništva BiH.

Po njegovim rečima, upravo je to izostalo u slučaju Narodne skupštine RS, čiji su članovi svojim ‘rukama’ bili podrška genocidu, koji su doneli zakone i odluke koje su bile smernica politikama i delovanju Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.

On je predložio nekoliko koraka koji bi onemogućili buduće kršenje prava: usvajanje zakona o negiranju genocida, zakona koji će omogućiti jedinstven status jedinice lokalne uprave Srebrenica, te zakonski okvir koji bi onemogućio da oni koji su učestvovali u ratnim zločinima budu na javnim funkcijama.