Dodik: Bošnjaci od Srebrenice prave mit koji ne postoji

Organizatori skupa su Organizacija starešina VRS, Nezavisni univerzitet Banjaluka i Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

Saopšteno je da skupu prisustvuju stručnjaci iz Rusije, SAD, Nemačke, Izraela, Italije, regiona i BiH.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio je da skupovi poput ovog „daju novu sliku o istini o ratnim događajima u Srebrenici i okolini od 1992. do 1995. godine“.

„Nemoguće da je istina o dešavanjima u Srebrenici koncentrisana samo na sedam dana, kako su to kreirali predstavnici međunarodne zajednice. Istina podrazumeva čitav period rata, a i neke ranije istorijske procese“, rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Prema njegovim rečima, Srebrenica „nije bila tema sve do dolaska bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna u BiH“.

„Ođednom su se setili da od toga naprave mit, a Bošnjaci ga nisu imali, pa pokušavaju da ga izgrade od Srebrenice“, naveo je on.

Dodik je rekao da je to „lažni mit koji ne postoji, već je to užasno teško stradanje koje pokazuje svu golgotu i okrutnost rata“.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović smatra da dešavanja u Srebrenici i njenoj široj okolini od 1992. do 1995. treba posmatrati kao celinu, jer je, kako je navela, samo na taj način moguće stvoriti jasnu i objektivnu sliku o ratnim dešavanjima na tom prostoru iz jula 1995. godine.

Obraćajući se učesnicima konferencije, Cvijanović je rekla da cilj skupa nije poricanje zločina koje su u Srebrenici počinili pripadnici srpskog naroda, dodavši da „niko ne treba da očekuje da se može tolerisati zlonamerna konstrukcija čiji je cilj da se genocidnom proglasi RS ili narod koji je u prošlosti nekoliko puta bio suočen sa stvarnim pokušajima istrebljenja“.

Navodeći da ratna dešavanja u Srebrenici treba posmatrati kao celinu, ona je kazala da to znači da se moraju uzimati u obzir i ratni zločini nad Srbima u Kravici, Skelanima, Zalazju i drugim mestima u okolini Srebrenice, koje su počinili pripadnici muslimanskih snaga pod komandom Nasera Orića.

Prema njenim rečima, potrebno je sagledati i ulogu međunarodnih snaga u Srebrenici, koja je 1993. godine proglašena demilitarizovanom zonom.

„U Srebrenici je bio stacioniran holandski bataljon UNPROFOR-a sa zadatkom da razoružaju muslimanske jedinice, ali to nisu nikada uradili“, navela je Cvijanović.

Ona je ocenila da su međunarodne snage omogućile muslimanskim jedinicama da se „konsoliduju unutar demilitarizovane zone, da napadaju okolna srpska sela, da vrše monstruozne zločine nad srpskim stanovništvom, a da se potom bezbedno vraćaju u zonu unutar koje, formalno, nisu smeli ni da postoje kao oružana formacija“.

Dodala je da u diskusiji oko dešavanja u Srebrenici ne treba izostaviti ni kontekst međunarodnih ili suđenja na nivou BiH kad su u pitanju ratni zločini.

„S ciljem utvrđivanja istine o ratnim dešavanjima u Srebrenici i njenoj široj okolini, Vlada Republike Srpske je osnovala Međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine“, kazala je predsednica RS.

Ona je navela da je osnovni zadatak ove komisije, koja je sastavljena od stručnjaka iz nekoliko država, da utvrdi punu istinu, uzimajući u obzir sve raspoložive dokaze i relevantne činjenice o dešavanjima na ovom području tokom celog rata.