Dodik: Imenovanje Šmita za Visokog predstavnika u BiH neprihvatljivo

U suprotnom, smatraćemo da je to izvan međunarodnog prava i takvog predstavnika nećemo priznati, rekao je Dodik.

Dodik je novinarima posle tribine „Izvorni Dejton ili mirni razlaz u BiH“ rekao da je Šmita imenovo Savet za implementaciju mira, telo koje ne postoji i koje nije ni predviđeno da imenuje Visokog predstavnika, a čitav postupak je nazvao „blefom međunarodne zajednice“.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju je očigledno ignorisanje procedure i međunarodnog prava.

„Formalno gledano, ukoliko hoće da uvedu novog Visokog predstavnika, to mogu da urade samo za Federaciju, a za Republiku Srpsku sigurno neće“, poručio je Dodik, i ocenio da se Šmit na ovaj način „blamira i gubi kredibilitet“.

„Poručujem mu da nemamo nameru da radimo sa nelegitimnim Visokim predstavnicima, čije je vreme davno prošlo, a kršili su ustavni poredak, zakone u BiH i pokušavali da voljom SAD i drugih zemalja krše i Dejtonski sporazum“, naglasio je Dodik.

Istakao je da je za njega Valentin Incko, koji je danas podneo ostavku na tu funkciju, bio poslednji Visoki predstavnik.

„To što je sa stanovišta svog ponašanja poslednjih godina bio ‘lokalna luda’, njihov je problem, nije moj. Mogli su da ga se reše 2005. godine, kada je Venecijanska komisija rekla da BiH ne može da se kreće ka EU ako postoji Visoki predstavnik“, ocenio je Dodik i prokomentarisao „eto koliko dugo su nas blefirali sa tom vrstom priče“.

„Za nas je (imenovanje Šmita) neprihvatljivo, neka se to vrati u okvire Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma i mi smo spremni da o tome razgovaramo, a mimo toga smatraćemo da je izvan međunarodnog prava i takvog Visokog predstavnika nećemo priznati, nećemo prihvatiti nikakvo njihovo ponašanje, pogotovo posredovanje, naročito zato što iza toga stoji na nakaradan način Amerika i neke druge zemlje“, poručio je Dodik.

Govoreći o potrebi da se povežu pitanja Kosova i Republike Srpske, što je pominjao i tokom tribine, Dodik je ocenio da je činjenica da je reč o „gotovo istoj situaciji kada je reč o poziciji“.

„Bez obzira na to što Zapad pokušava da zabrani da se to pitanje postavlja, računajući naivno da ono ne postoji, to je naprosto neodrživo, jer je istorijska situacija identična, pa ako su već u nekom smislu priznali Kosovo kao državu, onda se postavlja pitanje zašto ne priznate i Republiku Srpsku, jesmo li mi manje vredni ljudi, ne zaslužuejmo to?“, upitao je Dodik.

Rekao je i da „naši srpski nacionalni interesi moraju jasno da se ističu, a kada se neko pojavi da kaže šta su ti interesi, odmah se proglasi nacionalistom i šovinistom“.

Tribinu „Izvorni Dejton ili mirni razlaz u BiH“ organizovali su Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji i portali „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“, a među učesnicima bili su i penzionisani diplomata Zoran Milivojević, profesor orijentalistike i diplomata Darko Tanasković, politikolog Nenad Kecmanović i drugi.

Milivojević je u izjavi FoNetu ocenio da u prvom planu treba da bude očuvanje „izvornog Dejtona“ u okviru jedinstvene Bosne i Hercegovine, i da je to jedino što garantuje mir i stabilnost.

„Mogu da razumem dileme, ali moja poruka je držati se one izreke ‘strpljen-spasen’, i ne provocirati situaciju, pošto su međunarodni odnosi zaoštreni i postoji tendencija da se problemi rešavaju radikalnim metodama“, upozorio je Milivojević.

Tanasković je FoNetu rekao da je kao bivši diplomata skloniji da umesto dileme „ili -ili“ iz naziva tribine, stvari posmatra kao „ako-ako“.

„Postoji taj zvanični i prilično jedinstven stav određenog broja zemalja da se granice na Balkanu ne mogu menjati, i sa time se moramo suočiti, mada ja ne mislim da to znači da se zaista neće menjati. Kada pogledate istoriju, menjale su se za pet, 10 ili 100 godina – zašto bi stav tih država danas trebalo da zamrzne sve takve promene na Balkanu za budućnost i za večnost“, rekao je Tanasković.