Dodik: Najveća vrednost Dejtonskog sporazuma to što u BiH nema sukoba

„U BiH nema sukoba na osnovu etničkog odnosa prema drugima i to je najveća vrednost Dejtonskog sporazuma“, kazao je Dodik posle sastanka sastanka članova Predsedništva BiH s visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Borelom koji je danas u poseti povodom 25. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Kao druge vrednosti tog sporazuma, Dodik je naveo da je „pokazao da strane zaraćene u nepotrebnom sukobu mogu da uspostave suživot i da nastave da rade na bazi konsenzusa o tome kako treba da postoje odnosi u BiH koja je višenacionalna i višereligijska zemlja“.

On je rekao da je Dejtonski sporazum parafiran u SAD, a potpisan u Parizu, ali da ne treba zanemariti ulogu Hrvatske i Srbije koje su bile učesnice i potpisnice sporazuma, a entiteti su potpisali svih 11 aneksa Dejtonskog sporazuma i time potvrdili svoju verifikaciju.

„O Dejtonskom sporazumu pričaju istoričari, nauka, ali treba da se ubacimo na evropski put, a on ne može da bude bez dejtonskog balansa i konsensusa koji je uspostavljen kao odnos u političkim odlukama kroz mehanizam koordinacije donet naporima Evropske komisije. Time smo uspeli da rešimo mnoga pitanja i nastavićemo to da radimo“, istako je Dodik.

Podsetivši da BiH čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda i da je to osnova za sve dogovore, Dodik je ocenio da je „apstraktna priča“ o BiH kao građanskog državi i da to „neće moći da da rezultate“.

Dodik je naglasio da u BiH postoje različiti pogledi na Dejtonski sporazum, te RS dan potpisivanja slavi kao državni praznik, ali Federacija BiH ne slavi.

Govoreći o vrednim dostignućima BiH, kazao je da je to „unutrašnji konsenzus u vezi s evropskim putem“.

Obraćajući se Borelu i zahvalivši za pomoć EU tokom pandemije, Dodik je rekao: „Zamolili smo vas da učinite sve da u idućoj godini BiH dobije status kandidata“ jer „to je nova dinamika koja bi pružila nove uslove i okolnosti za gradnju svih onih stvari koje ste nas podučili“.

Po rečima Dodika, kriza pandemije koja je izazvala ekonomske posledice, najveći je izazov koji može dovesti do mnogo političkih problema u BiH jer „ako ne budemo rešavali ekonomske posledice na pravi način, one će se multiplikovati na političkim razlikama koje ćemo teško zaustaviti“.

Predsedavajući Predsedništva je preneo da je BiH izgubila ogromne javne prihode zbog epidemije korona virusa.

„Deo toga smo rešavali kroz aranžman sa MMF-om i sa Evropskom komisijom, ali je očigledno da je to istrošeno, i da nam treba novi paket pomoći kako bismo mogli da prevaziđemo izazove u nekoliko narednih meseci“, naveo je Dodik.