Dodik s Lukašenkom i Putinom: „Još samo fali Kim Džong Un“

Većina drugih zvaničnika iz Bosne i Hercegovine ovih je dana boravila u Minhenu, na Bezbednosnoj konferenciji, gde su potvrdili opredeljenost BiH za evroatlantski put. Iako je Balkan bio „u drugom planu“, zapadne zvaničnike radovala je vest o napretku BiH u vezi sa usvajanjem zakona EU, ocenio je u izjavi za BH radio 1 ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković.

Međusobno razumevanje „lidera pod sankcijama“

Dodik je, međutim, odabrao da ide u Belorusiju. Mediji u RS preneli su da je Lukašenko podržao „doslednu i hrabru politiku predsednika RS, posebno što čvrsto zastupa interese pravoslavaca u BiH i regionu“.

„Nikada nećemo zaboraviti da je Lukašenko bio u Beogradu 1999. godine kada je naš narod bombardovan“, napisao je Dodik na društvenim mrežama.

Kao lider zemlje koja je „izložena pritiscima i sankcijama“, Lukašenko „razume poziciju RS i njenih političkih predstavnika koji trpe pritiske kolektivnog Zapada“, prenose takođe mediji bliski Dodiku. Najavljena je i privredna saradnja RS i Belorusije, ali bez dodatnih informacija.

Krize i nemogućnost zaduženja

Mnogi analitičari i zapadni lideri, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, ali i iz više članica Evropske unije, Dodika označavaju kao glavnog krivca za političku krizu u BiH, zbog čega je pod sankcijama. Predsednik RS zato okreće leđa Zapadu i usmerava se ka Istoku, ali istovremeno u okviru EU, među evroskepticima i desničarima nastoji da pronađe saveznike, ali i alternativne izvore finansiranja za RS.

Mediji u BiH prenose da RS u 2024. godini namerava da se zaduži u iznosu od oko milijardu konvertibilnih maraka, pa Dodik grčevito pokušava da nađe novac koji nedostaje za budžet entiteta. Novca nema dovoljno, a Dodik želi da izbegne krizu, kaže za DW direktor i glavni urednik portala „Kapital“ Siniša Vukelić.

Problemi sa budžetom

„Nedostajuća sredstva u budžetu RS iznose više stotina miliona maraka“, kaže Vukelić. Međutim, čini se da je Dodiku teško da pronađe partnere s obzirom na sankcije koje su na snazi, kako protiv njega tako i protiv zemalja kojima se okreće – Rusije i Belorusije. Vukelić ukazuje da se Dodik „nije pohvalio konkretnim projektima sa Lukašenkom“. Sagovornik DW kaže da je Dodiku „zatvoreno“ i međunarodno tržište, jer bi se inače ponovo zadužio na nekoj od međunarodnih berzi, kao što je to činio ranije.

„Od međunarodnih finansijskih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska razvojna banka ili Svetska banka, Dodik ne može mnogo da očekuje, jer je zvanično pod sankcijama, kao što je nezvanično pod sankcijama i RS koju on vodi“, kaže Vukelić.

Podrška BiH uglavnom dolazila iz zapadnih zemalja

Ogromna većina konkretne finansijske podrške koja je do sada došla u BiH, a time i u RS, kroz donacije, projekte i podršku budžetima, došla je iz Zapada – iz EU, SAD i Velike Britanije. „Do danas iz Rusije nismo dobili u budžet nijednu marku pomoći. Nijednu jednu marku kredita RS nikada nije dobila od Rusije, dok se nekoliko upitnih ruskih investicija, uključujući i naftnu industriju, pokazalo kao potpuni promašaj“, ocenjuje urednik portala „Kapital“.

„Predsednik RS je u zabludi jer misli da će mu proglašavanje najmoćnijih zapadnih država neprijateljima pomoći kod Putina i Lukašenka“, zaključuje Vukelić.

„Nesaglediva šteta“

„Ta osovina Dodik-Lukašenko-Putin-Erdogan ništa nije donela za RS“, ocenjuje za DW Svetlana Cenić, ekonomska ekspertkinja i civilna aktivistkinja. „Tom društvu još samo nedostaje lider Severne Koreje Kim Džong Un, a trčeći Orbanu, Lukašenku i Putinu, Dodik samo pravi nesagledivu štetu privredi i građanima RS“, tvrdi Cenić.

Dodikova politika prilagođava se okolnostima na međunarodnom planu, s obzirom na sankcije i ograničenja koja dolaze iz Zapada, kaže. Njegova poseta Belorusiji može se shvatiti kao pokušaj izgradnje alternativnih političkih veza, pored proširenja izvora finansiranja za RS, ali, dodaje, pitanje je koliko će ti potezi biti uspešni s obzirom na kompleksnu geopolitičku situaciju.

Moskvi odgovara „zamrznuti konflikti“

Dodik je svestan da u postojećem evropskom establišmentu nema sagovornika, ako se izuzme mađarski premijer Viktor Orban. Ali, aktuelna Dodikova politika nije bez odjeka na Istoku. Novinar i politički analitičar Željko Bajić za DW kaže da Vladimiru Putinu i Aleksandru Lukašenku odgovara da usred Balkana imaju vatrenog pristalicu, okruženog trupama NATO i članicama EU.

„Politici Moskve od raspada Sovjetskog Saveza odgovara održavanje takozvanih ’zamrznutih konflikata’ i zašto bi se zvanična Moskva protivila postojanju još jedne, potencijalno opasne tačke kakav je Balkan“, komentariše Bajić najavljeni susret Dodik-Putin.

Brige Dodika i Lukašenka – nepoželjni na Zapadu

Sagovornik DW kaže da je Republici Srpskoj potrebnija Moskva nego obrnuto. „Dodiku mnogo znači ako ga u Kremlju primi lično Vladimir Vladimirovič, što predsedniku RS pred sopstvenim građanima jača ego, ali je Putinu mnogo važniji odnos sa zemljama Globalnog juga i strateškim partnerom, Kinom“, kaže Željko Bajić.

Kad je reč o odnosu predsednika RS s Lukašenkom, muče ih iste brige – nepoželjni su na Zapadu. „Ali, za razliku od Putina koji može da insistira na evroazijskoj poziciji svoje zemlje, Dodiku i Lukašenku Evropa je suviše blizu da bi sebi mogli da priušte luksuz građenja odnosa negde drugde“, smatra Bajić.

Politički preobražaj predsednika RS

„Osim što će propagandisti u Banjaluci i Minsku do mile volje moći jedni drugima da jadikuju o nepravednosti ’surovog zapadnog sveta’, mala bi se korist iz te družbe mogla izvući“, smatra sagovornik DW.

Dodikov preobražaj od perspektivnog levičara, do desničara pod sankcijama traje skoro dvadeset godina. Njegova saradnja s liderima poput Viktora Orbana, ali i nedavni susret sa delegacijom Alternative za Nemačku (AfD) u Banjaluci, sugerišu da on računa i na eventualne promene u EU kako bi ojačao svoju političku poziciju.

Sugestije evropskih desničara

„Nije desničarsko društvo u Evropi do sada imalo priliku da se bavi Balkanom i Republikom Srpskom, ali se pažljivo slušaju, postaje jasno da imaju stavove koji bi Dodiku ne samo mogli da se svide, nego bi mogli i da postanu deo njegovog retoričkog spektra“, ističe Bajić.

On podseća da i desničari poput AfD-a sugerišu da bi zvanični Berlin trebalo da promeni kurs i da shvati da je „ključ za rešavanje problema na Balkanu u Beogradu“. Ili da je visoki predstavnik za BiH nepotreban ili „nesposoban“. „A to je muzika za uši Milorada Dodika“, kaže Bajić.

Važni su predstojeći izbori

Dodik, takođe, igra na karte „nacionalnog suvereniteta“, „samostalnosti RS“, kao i na „povratak izvornom Dejtonskom sporazumu“, što bi značilo poništavanje ključnih reformi koje su posleratnu BiH koliko-toliko učinile funkcionalnom državom, i to prema uputstvima Zapada. Takva BiH Miloradu Dodiku ne odgovara, što je i sam u više navrata potvrdio kritikujući „nametnute“ državne zakone i institucije. A ne odgovara ni njegovim mentorima na Istoku, kaže Bajić.

Sagovornik DW podseća da većina ekstremnih desničara u Evropi gradi svoje pozicije na „suverenizmu“, odnosno smanjivanju uloge evropske birokratije u Briselu. Iako RS nije država, a BiH nije u EU, možda će evropski desničari imati više „sluha“ za Dodikove zahteve? Željko Bajić zaključuje da bi trebalo sačekati izbore za Evropski parlament u junu. A potom i predsedničke izbore u SAD u novembru.