Dodik: Spremni smo da se BiH sačuva kao država, ali tražimo više autonomije

„Mi smo spremni da prihvatimo taj obim koji Bošnjaci žele, da se sačuva Bosna i Hercegovina kao država na sadašnjoj teritoriji, ali isto tako, moramo imati daleko više autonomije nego što danas imamo. Ako je moguće to izgraditi, onda je i budućnost BiH izvesna“, rekao je Dodik u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dodik je kazao i da po pitanju „izgradnje sistema u Bosni i Hercegovini, ništa nije završeno“.

„Verovatno je teško političkim Bošnjacima da prihvate samo postojanje Republike Srpske. I za nas Srbe je teško shvatanje da smo u okviru Bosne i Hercegovine. I tu treba tražiti pomirenje, neku vrstu uvažavanja, da jednog dana podvučemo crtu i kažemo nećemo dirati, idemo sad da razvijamo taj sistem“, rekao je Dodik.

On je kazao da misli da Republika Srpska sa većim stepenom samostalnosti u okviru BiH ne bi trebalo da bude problem ikome i da u tom pogledu Republika Srpska ne bi tražila nikakvo drugo rešenje.

Naveo je da Ustavni sud, „sa dva Bošnjaka i tri stranca, ponekad i dva Hrvata, donosi mere veoma teške i neprihvatljive za Republiku Srpsku“ i ocenio da tako ne može da se izgradi poverenje.

Dodik je rekao i da „Jugoslavija možda ne bi ušla u tako krvavi raspad da je bila više osetljiva na mogućnost da se razgovara o svim političkim stavovima u okviru nje“.

„Mislim da je cilj razgovor i da razgovor može da da rezultate, ukoliko svi uvažavamo jedni druge do mere da razumemo političke tendencije i neke vrste strahova, ali i političke želje“, kazao je član Predsedništva BiH.

On je naveo da je i dalje na snazi odluka Narodne Skupštine RS da predstavnici tog entiteta u zajedničkim institucijama BiH ne odlučuju dok ne dodje do promene ili revizije odluke Ustavnog suda BiH da je vlasnik državnog poljoprivrednog zemljišta država BiH, a ne entiteti.

„Kada se pojavila pandemija, mi smo rekli da nemamo prava ni prema sebi ni prema drugima da ignorišemo potrebu da se donesu neke mere. Uglavnom, odluka Narodne skupštine nije promenjena, rekao sam da hoću da radim na pitanjima pandemije, ali da sva druga pitanja moraju da čekaju dok se ne sedne i konkretno dogovara i razgovara“, dodao je Dodik.

On je rekao da misli da neke vrste približavanja Hrvata i Bošnjaka neće moći da bude „ako ne postoji spremnost da se prihvate opravdani zahtevi Hrvata da budu autentično predstavljeni“.

„Kada vidite da će se nastaviti s ovakvim radom i strukturom Ustavnog suda, koji je trebalo da bude promenjen pet godina posle Dejtonskog sporazuma, pa evo 25 godina nije, onda mi ne možemo da imamo poverenje u dobre namere jedne, druge ili treće strane kako god se zvale“, kazao je.

Dodik je rekao da BiH, i RS u okviru nje, nije promenila spoljnopolitičku orijentaciju prema EU.

„Strateško političko opredeljenje Republike Srpske jeste članstvo u Evropskoj uniji i, naravno, činjenica da RS u tome treba da bude viđena kroz mehanizam koordinacije koji je usvojen u okviru BiH“, kazao je Dodik.

O odnosu prema ambasadorima drugih država, Dodik je rekao da se istopio njegov početni entuzijazam iz vremena dok je bio u opoziciji i mišljenje o njima kao o dobrim partnerima.

„Najčešće pokušavaju da nas ovde zloupotrebe i da neke svoje koncepcije nametnu. Veoma brzo sam se uverio da njihove politike u to vreme nisu bile dobronamerne ni prema meni, ni prema Republici Srpskoj“, naveo je Dodik.

Dodao je da „nije iracionalan“ i da „ne misli da treba zabadati prst u oko“, ali da „misli da treba odgovoriti adekvatno“.