„Dogovor EU i Srbije pažljivo prati Putin“: Nemački list Frankfurter rundšau o Šolcovoj poseti i sporazumu o sirovinama sa Vučićem

Poseta kancelara Olafa Šolca (SPD) Srbiji izaziva galamu, navodi list, ukazujući na to da ove nedelje treba da bude postavljen kamen temeljac za pojačanu saradnju u razvoju sirovina.

Portparol Vlade u Berlinu Štefen Hebestrajt potvrdio je da je reč o projektu održivog iskopavanja litijuma u ​​Srbiji.

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe će verovatno pomno pratiti planirani dogovor.

Uprkos protestima ekologa, Vlada Srbije želi da otvori put rudarenju litijuma u ​​dolini Jadra.

Jedna od najvećih evropskih rezervi ove globalno oskudne sirovine nalazi se u blizini grada Loznice.

Nekoliko dana ranije Ustavni sud je ukinuo odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Jadar. Shodno odluci suda, ukidanje postupka prostornog planiranja za projekat rudarstva litijuma 2022. godine bilo je nezakonito.

Litijum igra važnu ulogu u konstrukciji električnih vozila. Mnogi poznati proizvođači električnih automobila oslanjaju se na elektromotor koji pokreće litijum-jonske baterije i istražuju optimizaciju tehnologije skladištenja litijuma.

U Evropi već postoje nalazišta, ali rudarstvo ima negativne posledice po životnu sredinu.

Planirani dogovor sa Srbijom mogao bi da znači prekretnicu u energetskoj industriji EU.

Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od projekta svakako treba da imaju koristi obe strane: EU i Srbija.

Predsednik je to saopštio u intervjuu za Handelsblat.

Međutim, predloženi sporazum može Srbiju staviti u dilemu.

S jedne strane, Srbija je zainteresovana za ulazak u EU i zvanični je kandidat za članstvo od 2012. godine.

U intervjuu za Handelsblatt 17. jula, predsednik je naglasio: „Naš cilj je da postanemo deo Evropske unije“.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je, bar kako prenosi DPA, da ovaj projekat predstavlja budućnost ekonomske integracije Srbije u Evropi.

S druge strane, Srbija se poslednjih godina približila Rusiji i Kini.

Od početka rata u Ukrajini, Vlada Srbije – što je čini jedinom zemljom u Evropi – odbija da uvede sankcije Rusiji.

Vučić je u februaru saopštio da je od Rusije kupio sistem protiv bespilotnih letelica, borbena vozila i pešadijsku opremu.

Rusko-srpski odnos je takođe ojačan kada je Rusija podržala otpor Srbije nezavisnosti Kosova.

Kremlj se protivio nezavisnosti Kosova, rekavši da bi to predstavljalo kršenje međunarodnog prava.

Putin se udvara partnerima iz straha od izolacije – koliko mu je Srbija važna?

Sada bi bilo preuranjeno donositi zaključke o tome da li će se Vučićev odnos prema Rusiji promeniti nakon primene dogovora sa EU.

Međutim, planirani sporazum Srbije sa EU otvara prostor za spekulacije.

„Sedim samo na jednoj stolici: srpskoj. I u kojoj meri se približavamo Rusiji?“, rekao je predsednik za Handelsblat i objasnio da sa Putinom nije razgovarao dve i po godine.

Neprofitna organizacija Carnegie Europe je već predvidela u analizi rusko-srpskih odnosa 2023: „Dok Vučić neće paliti mostove sa Kremljom, Srbija i Rusija bi mogle da se razdvoje“.

U februaru su obe zemlje dodatno ojačale svoje veze potpisivanjem zdravstvenog sporazuma između i najavom isporuke vojnih dronova iz Moskve.

Uticaj Rusije na Srbiju raste, a Srbiji se Rusija udvara upravo zbog nalazišta litijuma.

Naročito zbog sankcija zbog agresije na Ukrajinu koje izoluju Rusiju, Putinu je važan svaki potencijalni partner.

Slučaj Kine pokazuje kako raste zavisnost Rusije od njenih saveznika.

Putin se mesecima bori za proširenje saradnje sa Pekingom i želi da pridobije Kinu kao kupca za ruski gas.