Dogovor Italija-Albanija: Presedan ili primer za budućnost?

O tome da li je to samo presedan ili najava sličnih sporazuma i sa nekim drugim zemljama – piše Dojče vele.

Albanski premijer Edi Rama ljutito je odbacio predlog. Njegova zemlja, rekao je, nikada neće prihvatiti da na njenoj teritoriji budu uspostavljeni izbeglički kampovi za Evropsku uniju. Albanija nije zemlja u koju možete da bacite očajne ljude kao otrovni otpad koji niko ne želi, rekao je Rama. I još: Želja da se od Albanije napravi mostobran za evropske izbeglice je opasno rešenje. Čak i u zamenu za ulazak u EU, njegova zemlja neće dozvoliti formiranje izbegličke centre, poručio je albanski premijer.

Tako je Edi Rama govorio za nemački list „Bild“ 2018. godine. Ono što Rama tada „nikada“ nije želeo da sprovede, sada bi trebalo da bude sprovedeno – na bivšoj vojnoj lokaciji u blizini grada Đadera na severozapadu Albanije, na nekoliko kilometara od jadranske obale. Prema Deklaraciji o namerama koju su 6. novembra 2023. u Rimu potpisali albanski premijer Edi Rama i njegova italijanska koleginica Đorđa Meloni, tu bi se trebalo da se sagradi prihvatni centar za potražioce azila u Evropi. Albanija namerava da lokaciju prepusti italijanskim vlastima bez nakdoknade.

Sve to trenutno izaziva pažnju medija, ali i nemir u evropskoj politici. Jer, Meloni i Rama su to očigledno odlučili samostalno. „Ako bude realizovan projekat, bilo bi to prvi put da je takva ideja zaista sprovedena u praksi“, kaže za DW Rud Kopmans, stručnjak za migracije na berlinskom Univerzitetu Humbolt.

Sigurna treća zemlja

U prošlosti je bilo pokušaja da se prihvatni centri za azilante formiraju van EU – ali bez uspeha. U aprilu ove godine propao je sličan dogovor između EU i Tunisa, a u junu je britanski sud zaustavio sporazum o izbeglicama između te zemlje i Ruande, jer mala centralnoafrička država nije bila „sigurna treća zemlja“.

Za sporazum Meloni-Rama taj argument ne važi. Balkanska država, koju od Italije deli samo Jadransko more, odavno u EU ima status „sigurne treće zemlje“. Prema sporazumu, oni migranti koje italijanska obalska straža spasi ili pokupi na otvorenom moru, trebalo bi da budu dovedeni u Albaniju – ali ne i deca, žene i porodice.

Albanija kao sredstvo odvraćanja

Desničarska populistička premijerka Italije nada se da će tako zadržati do 36.000 izbeglica godišnje dalje od svoje zemlje. Prema podacima Evrostata, samo ove godine u Italiju je stiglo 145.000 migranata. Sporazumom, čiji je tekst u međuvremenu objavljen, predviđeno je da će procedure za dodeljivanje azila sprovoditi italijanske vlasti u skladu s italijanskim zakonom. Svako kome je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi da bude doveden u Italiju. One koji su odbijeni, trebalo bi da budu po hitnom postupku deportovani.

To zvuči jednostavnije nego što jeste, jer u praksi zemlje porekla često ne sarađuju i ne daju dokumente kandidatima za deportaciju. „To je problem s kojim i Albanija mora da se suoči. Ali, ako ljudi znaju da će morati da čekaju u Albaniji ako budu odbijeni, postaje im manje privlačno da daju novac krijumčarima“, kaže stručnjak za migracije Kopmans.

Opasnost od sekundarne migracije

Pelumb Nako, koji je bio direktor odeljenja za upravljanje granicama i migracijama u državnoj policiji u prethodnom sazivu Ramine vlade, uočava još jedan problem: „Izbeglice će pokušati ilegalno da pređu granicu Crne Gore, a zatim Hrvatske“, kaže. „I onda je pitanje: ako zatraže azil u Hrvatskoj i budu odbijeni, gde će da budu deportovani? U Albaniju ili u Italiju?“ To još nije razjašnjeno, kaže Nako.

Evropska unija je oprezno reagovala na sporazum. Evropska komisija u Briselu saopštila je da želi da se upozna sa dodatnim detaljima. Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson naglasila je da sporazum mora biti u potpunosti u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Nemačka vlada još nije komentarisala dogovor Meloni-Rama. Ali, Nemačka takođe želi da ispita mogućnost da se zahtevi za dodeljivanje azila podnose van EU, odgovorila je u sredu portparolka vlade u Berlinu na pitanje DW. Međutim, kako je dodala, „teško je pronaći zemlje koje su spremne da uspostave prihvatne centre“.

„Italija zove, Albanija odgovara“

Albanski ministar unutrašnjih poslova Taulant Balja za DW kaže da Albanija neće formirati dalje prihvatne centre. Italijanski prihvatni centar je izuzetak, kako je rekao, jer je Italija mnogo učinila za Albaniju i „mnogo nam je pomogla u kriznim vremenima“. On je tako aludirao pre svega na 1991. godinu, ali kasniji period. Početkom devedesetih mnogi Albanci su pobegli preko mora u Italiju kako bi se spasili od previranja i nestabilne situacije nakon pada komunističke vladavine. U godinama koje su usledile, Italija je nastavila ekonomski i finansijski da pomaže Albaniji. Premijer Edi Rama je taj poseban odnos Albanije s Italijom sažeo u jednoj rečenici: „Italija zove, Albanija odgovara“, rekao je Rama nakon konferencije za novinare s Meloni.

Genc Poljo, bivši potpredsednik vlade Albanije i član opozicione Demokratske stranke, u takav narativ ne veruje. On smatra da Rama želi da se dodvori liderima EU i da skrene pažnju sa sopstvenih korupcijskih skandala i kršenja demokratije, rekao je Poljo za DW. U izveštaju o napretku Evropske komisije objavljenom u 8. novembra, Albaniji je data loša ocena za borbu protiv korupcije.

Javnost podeljena, opozicija oštro kritikuje

Albanska javnost je podeljena kada je reč o sporazumu, što pokazuju i ulične ankete koje su sprovele albanske televizije: neki ispitanici smatraju da treba pomoći ljudima u nevolji, drugi su zabrinuti za bezbednost u zemlji.

Opozicija posebno zamera to što se sporazum pre objavljivanja držao u tajnosti i traži raspravu o tome u parlamentu. Desno krilo opozicione Demokratske stranke predvođeno bivšim premijerom Salijem Berišom naziva Ramu „izdajnikom“.