Dogovor lidera EU o snažnijim merama za borbu protiv ekonomske krize

Na šestočasovnom video samitu u četvrtak uveče, lideri EU su takođe pozvali Evropsku komisiju da formuliše strategiju za oživljavanje ekonomija zemalja članica u periodu kada budu ukinute vanredne mere zbog pandemije novog korona virusa, navodi Asošiejted pres.

U zajedničkoj izjavi sa samita, lideri su naveli da novi ekonomski „predlozi treba da uzmu u obzir prirodu šoka bez presedana zbog korona virusa koji pogađa sve zemlje“.

„U potpunosti smo svesni težine socioekonomskih posledica krize izazvane korona virusom i učinićemo sve što je neophodno da odgovorimo na taj izazov u duhu solidarnosti“, piše u zajedničkoj izjavi, prenosi Frans pres.

Za nalog ministrima finansija da predlože nove ekonomske mere najviše su zaslužne Italija i Španija, pandemijom najteže pogodjene evropske zemlje, koje su sinoć zahtevale „snažan i adekvatan“ ekonomski odgovor 27 članica EU.

Italija je, kako je preneo Frans pres, zapretila u toku večeri da će blokirati usvajanje zajedničke izjave sa samita ako taj zahtev bude odbijen.

Premijer Italije Đuzepe Konte nije prihvatio nacrt zaključaka pripremljen uoči video konferencije lidera EU.

„Ovde je potrebno reagovanje inovativnim i potpuno adekvatnim finansijskim instrumentima na rat u kojem se moramo zajedno boriti da bismo ga dobili što je pre moguće“, upozorio je Konte na samitu.

Italija, koja od 19 članica evrozone ima najveći dug posle Grčke, očekuje od EU veću finansijsku solidarnost.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel novinarima je posle samita rekao da je akteulna kriza jedinstvena i da zahteva „veoma snažan odgovor“, navodi Asošiejted pres.

Predsednik Evropskog parlamenta, Italijan David Sasoli založio se na početku samita za usvajanje „vanrednih mera za odgovor“ na krizu.

Medjutim, ideja o izdavanju zajedničkih evropskih obveznica za podršku ekonomiji, odnosno udruživanju dugova zemalja evrozone, nema podršku svih članica, a najviše joj se protive Nemačka i Holandija.

Devet članica EU traži momentalno emitovanje takozvanih „korona obveznica“, zajedničko zaduživanje koje bi podržale sve zemlje evrozone. To bi i finansijski najteže pogodjenim zemljama omogućilo da pozajmljuju sredstva po izuzetno niskim kamatnim stopama.

Medjutim, ta ideja je neprihvatljiva za države poput Nemačke i Holandije koje se dugo protive zajedničkom zaduživanju, navodi AP.

Nemačka kancelarka Angela Merkel na kraju samita se glasno usprotivila takozvanim „korona obveznicama“, a podržao ju je holandski premijer Mark Rute, navodi AFP.

„Ne mogu da zamislim kakve okolnosti bi mogle da nas nateraju da promenimo mišljenje“, naveo je Rute.

Iako lideri EU priznaju razmere krize i potrebu podrške Italiji, oni su podeljeni i oko toga da li da sada iskoriste sva moguća ekonomska sredstva ili da neka sačuvaju za kasnije za slučaj da dodje do drugog talasa zaraze korona virusom.

Ministri finansija 19 članica evrozone ove nedelje su se načelno dogovorili da zemljama s finansijskim problemima dozvole da iz Evropskog mehanizma za stabilizaciju pozajmljuju sredstva u iznosu do dva odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda.

Evropski mehanizam za stabilizaciju je fond za finansijsku pomoć, uspostavljen u vreme krize duga pre 10 godina, čija imovina namenjena pozajmljivanju iznosi 410 milijardi evra.