Dogovoren izlazak Grčke iz programa finansijske pomoći

Ministri su razgovarali više od šest sati na sastanku u Luksemburgu i postigli dogovor nešto posle ponoći.

Dogovor će omogućiti Atini da, kako je predviđeno, napusti nadzor kreditora 20. avgusta i ponovo počne sama da se zadužuje na tržištu posle više godina duboke recesije. Dogovor uključuje poslednje olakšanje grčkog duga.

„Grčka kriza se završava ovde, noćas. Konačno smo stigli do kraja puta koji je bio tako dug i težak. Ovo je istorijski trenutak“, rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi, prenosi Beta.

Prema više izvora pregovori su se produžili jer je Nemačka u poslednjem trenutku pokazala otpor oko olakšanja grčkog duga, koji je i dalje najviši u EU, odnosno 180 odsto od BDP-a.

Ministri evrozone su se konačno dogovorili da produže deset godina rok otplate velikog dela grčkog duga, što se smatralo potrebnim da se osigura kredibilitet Grčke na finansijskim tržištima. Grci će sada moći da odlože otplatu dela duga do 2032, umesto 2022.

Oni su se takođe dogovorili da isplate poslednju tranšu pomoći Grčkoj od 15 milijardi evra.

Predsednik Evrogrupe Mario Senteno rekao je da će grčki dug nadalje biti održiv. On je rekao da prema dogovoru Grčka može da odloži vraćanje duga 10 godina, što će joj dati finansijski predah, i ukazao da bi stroži rokovi dalje gušili grčku privredu naredne decenije, prenosi agencija AP.

„Trajalo je malo duže nego što smo očekivali ali se jako dobro završilo. Mislim da je ovo kraj grčke krize… istorijski trenutak“, rekao je grčki ministar finansija Euklid Cakalotos i rekao da treba da osiguraju da grčki narod vidi konkretne rezultate.

Grčki ministar je rekao da će ovim sporazumom Grčka moći vrlo brzo da se okrene finansijskim tržištima za zajmove na održivim kamatnim stopama.

Atina će posle izlaska iz programa zajmova i dalje biti pod evropskim nadzorom, mnogo strožim od onog uspostavljenog u prošlosti za Portugal, Kipar ili Irsku.

Tokom osam godina Grčka je dobila više od 273 milijarde evra pomoći od svojih kreditora, zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda u okviru tri programa pomoći.

Zauzvrat Grci su bili primorani da sprovedu više stotina reformi, često teških uglavnom da srede svoje javne finansije.

Rast BDP iznosio je 1,4 odsto 2017. godine i očekuje se da će nastaviti da raste ove godine na 1,9 odsto i iduće godine na 2,3 odsto. Grčka takođe ima budžetski višak od 0,8 odsto posle deficita od 15,1 odsto 2009. godine.