Dogovoreno primirje već palo u zaborav

Sporadične borbe su obnovljene u petak i subotu, a rukovanja od četvrtka predstavnika zaraćenih strana kao da već padaju u zaborav.

U mestu Rimbo kraj Stokholma je generalni Sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš objavio u četvrtak da su predstavnici međunarodno priznate vlade Jemena i pobunjeničkog pokreta Huti pristali na prekid vatre u provinciji Hodeida i povlačenje trupa iz istoimenog lučkog grada na Crvenom Moru. Takođe je dogovorena razmena oko 15.000 zarobljenika i uspostavljanje humanitarnog koridora u jugozapadnoj provinciji Taiz. Pregovarači bi trebalo ponovo da se susretnu u januaru 2019. radi eventualnog mirovnog sporazumevanja.

Najsiromašnija arapska država Jemen je od 2014. zaglibljen u ratu između Hutija i trupa lojalnih predsedniku Abedrabo Mansur Hadiju. Borbe su pojačane u aprilu 2015. kada je vojna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom stala na stranu Hadijeve administracije. Nezavisna istraživačka grupa Projekat za utvrđivanje oružanih sukoba i činjenica (ACLED) iz Sjedinjenih Američkih Država je prošle sedmice objavila zastrašujuće brojke. Između januara 2016. i novembra 2018. su u sukobima ubijena 60.223 civila i oružana lica. Pola od tog broja su žrtve iz ove godine. Nisu uključeni preminuli od bolesti ili gladi uzrokovanih ratom u poslednje tri i po godine. U tom periodu je, prema prošlomesečnom izveštaju organizacije Spasimo decu, zbog gladi ili zaraznih bolesti umrlo možda 85.000 dece do pet godina.

Na kraju jednonedeljnih indirektnih pregovora u Švedskoj su svi akteri bili ozareni i optimisti. Takođe su mnogi građani Jemena sa umerenim optimizmom pozdravili ishod. No, neki Jemenci su veoma skeptični jer dogovori postignuti u prethodna tri mirovna pregovora nisu sprovedeni. „Nekoliko narednih nedelja predstavljaće lakmus test da li postoji volja za postizanjem mira“, često je mišljenje na društvenim mrežama.

Bude li sproveden, dogovor oko luke Hodeida – ključnog koridora za humanitarnu pomoć i uvoz hrane – mogao bi doneti olakšanje zemlji u kojoj se 14 miliona ljudi nalazi na ivici gladi. Više od 70 posto jemenskog uvoza je stizalo na dokove Hodeide. Saudijska Arabija i njeni saveznici optužuju pobunjenike za krijumčarenje oružja iz Irana preko Hodeide i aerodroma u prestonici Sana. Te optužbe zvanični Teheran negira, a mediji podsećaju da vojna koalicija predvođena Saudijcima kontroliše jemenske pomorske granice i vazdušni prostor.

Suočeni sa razmerama ljudskih žrtava i razaranja, a pod sve većim pritiskom međunarodne zajednice da rad bude okončan, pregovarači su u Švedskoj pristali na primirje. No, do mira se dolazi kompromisom i kada su obe strane svesne da im donosi više nego ratovanje. Smatra se da je za Hutije sada „dobro vreme“ za razgovor. Protekle tri godine su imali određene gubitke. Sada će verovatno izgubiti Hodeidu i obalu Crvenog mora, ali su daleko od poraza.

Hadijeva „vlada“ praktično nema nikakvu kontrolu ili strukture uprave po prostranoj zemlji (gotovo 528.000 kvadratnih kilometara) i potpuno zavisi od podrške Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). UAE su u nekoliko navrata izrazili želju za okončanje rata. Saudijska Arabija, koja nije ostvarila veliki vojni napredak uprkos ogromnim troškovima od četiri do pet milijardi dolara mesečno, je pod velikim pritiskom zapadnih saveznika i izvoznika oružja da okonča rat i reši ubistvo novinara DŽamala Kašogija.

Čak i da mirovni sporazum reši neke vidove rata u Jemenu i prestane tragedija stanovništva, vlada ozbiljna zabrinutost za budućnost zemlje sa jednom od najstarijih civilizacija na Bliskom istoku. Najnoviji rat je pojačao i produbio društvenu i političku fragmentaciju Jemena. Ozlojeđenost i sukobi mogu da potraju…

Prepreke pred rezolucijom Senata SAD

Senat Kongresa u Vašingtonu je izglasao da oružane snage SAD prestanu da podržavaju Saudijsku Arabiju u vojnoj agresiji na Jemen. U istorijskom glasanju demokrata i pojedinih republikanaca prvi put je posegnuto za vojnim ovlašćenjima Kongresa da dovede u pitanje oružano mešanje SAD u inostranstvu, uprkos podršci administracije predsednika Donalda Trampa režimu u Rijadu. No, pred rezolucijom Senata su prepreke pre nego što postane zakon. Nacrt zakona ide pred Predstavnički Dom SAD i ukoliko bude usvojen, biće prosleđen u Belu kuću na potpisivanje. Međutim, predsednik je poručio da će staviti veto na zakon. Znači, dokument će biti vraćen u Senat, gde dvotrećinska većina mora da nadjača predsednički veto. No, u Senatu Trampovi republikanci imaju sigurnu većinu posle izbora za Kongres i dvotrećinska većina je malo verovatna.