Dojče Vele: U Nemačkoj niko neće u kuvare

Prema najnovijem nacrtu izveštaja koji se odnosi na poslednju generaciju učenika u privredi, 2016. godine je pre vremena prekinuto 146.000 ugovora o stručnoj obuci. Izraženo u procentima to je 25,8 odsto. Najveći procenat onih koji prekidaju stručnu obuku je među budućim stručnjacima za bezbednost – 50,6 posto. Slično visoka stopa napuštanja je i na školovanju za zanimanja kao što su kuvar ili stručno lice za restorane – skoro svaki drugi odlazi pre završnog ispita. Situacija je sasvim drugačija kod mladih koji žele da postanu profesionalci u administraciji – samo njih 4,1 odsto prekida školovanje.

Sindikati: Mala plate!

Reagujući na ove podatke Savez nemačkih sindikata (DGB) posebno ističe jednu stvar – što je niža nadoknada za učenike u privredi, više su i stope osipanja. To je rekla zamenica šefa DGB Elke Hanak i dodala: „Mnogi prevremeno odlaze, jer od male naknade ne mogu da sastave kraj sa krajem.“ Hanak je zato pozvala saveznu vladu da brzo uvede planiranu minimalnu kompenzaciju za učinke na stručnoj obuci.

U izveštaju se navode razlozi mladih koji su prekinuli obuku: sukobi sa mentorima, loša obuka, nepovoljni uslovi rada i pogrešne predstave o poslu. S druge strane, firme koje su vršile obuku, navele su kao razloge „pretežno loš učinak mladih na obuci kao i lošu motivsanost ili integrisanost u poslovno okruženje“.

Poslodavci: Sindikati nisu u pravu!

Po mišljenju Inga Kramera, predsednika Saveza nemačkih poslodavaca (BDA), više od polovine prekinutih ugovora o stručnom školovanju nije značilo i konačni prekid školovanja mlade osobe – usledila bi promena preduzeća koje vrši obuku ili zanimanja. Dakle, mladi ostaju u procesu kvalifikacije za neku struku. Gledano tako, stopa prekida nižeg strukovnog obrazovanja je niža nego u visokom obrazovanju, gde iznosi 29 procenata.

Prema Krameru, odnos između naknade za obuku i kvote prekida ugovora koju su konstatovali sindikati – uopšte ne postoji. Prosečna naknada, po kolektivnom ugovoru za učenike u privredi – buduće kuvare i radnike u restoranima, u Zapadnoj Nemačkoj iznosi 784 evra mesečno, u istočnoj Nemačkoj 669 evra – i time je u svakom slučaju negde u sredini, kaže Kremer. Razlozi za napuštanje ovih zanimanja su pogrešne predstave o poslu i neatraktivno radno vreme.

Zbog toga je važno da se u svim školama opšteg obrazovanja deci pruži jasna slika o stvarnosti u različitim profesijama. Takođe, kaže Kremer, trebalo bi osigurati da oni koji završe školu – zadovoljavaju profesionalne zahteve stručne obuke.

Da li je novac najvažniji?

Jedno od najvažnijih pitanja o kojem se raspravlja u vezi sa stručnim školovanjem je pitanje novčane naknade i stim u vezi: Da li mlade po svaku cenu, odnosno većom naknadom, treba privući zanimanjima gde će kasnije ionako imati niska primanja, a time i penzije?

Pekari, mesari, frizeri, cvećari, moleri i lakeri, prodavci prehrambenih proizvoda – u ovim zanimanjama se zarađuje najmanje pa je i interesovanje za obuku shodno tome.

Poseban fenomen predstavljaju – buduće frizerke i frizeri! Za to zanimanje postoji veliko interesovanje mada je naknada za vreme stručne obuke među najnižima: samo 406 evra mesečno u prvoj godini. Još niža naknada se može naći u tabelama Saveznog instituta za učenike u privredi samo još za one koji se na istoku nemačke školuju za mesare.

Uslovi rada u ovim zanimanjima su teški još tokom obuke i možda bi trebalo poboljšati situaciju i za početak bi to verovatno bilo efikasnije od više novca, kaže šef instuta za budućnost rada Hilmar Šnajder i obrazlaže: „Da je to tako jednostavno i da se to isplati, firme bi to već učinile“.

Građevinski mehaničari u prvoj godini obuke na Zapadu dobijaju 975 evra, a na istoku 958 evra. I mnoga druga tehnička i komercijalno-računovodstvena zanimanja su u sličnim sferama.

Zanatska udruženja već godinama pokušavaju da angažuju devojčice za tehnička zanimanja – gde je nedostatak kvalifikovanih radnika veliki, a izgledi za prihod i mogućnosti za karijeru su dobri. Ako se škole za frizere učine finansijski interesantnijm, onda će to da se sudari sa naporima industrije i zanatske komore da se obezbedi više – zaista potrebnih kvalfikovanih radnika.

Ministarstvo: situacija blago pozitivna

A Ministarstvo prosvete situaciju u oblasti ili kako se to ovde kaže – na tržištu – niže stručne obuke procenjuje kao „blago pozitivnu“. Jer, broj novih ugovora za tu vrstu obrazovanja je porastao na više od 520.000. Međutim, ponuda i potražnja se često ne poklapaju: broj nepopunjenih mesta (49.000) porastao je za skoro 13 odsto – tako loše nije bilo od 1995. godine. Istovremeno, skoro 24.000 mladih koji su se prijavili na neko mesto – nisu mogli da ga dobiju.

Sve više firmi ne obučava mlade ljude, iako bi na to imale pravo. Posebno male firme nemaju interesanta i zbog toga se povlače iz programa za obuku. Ali, novina je da su izbeglice sve prisutnije na tržištu za ovu vrstu obrazovanja: Savezna agencija za zapošljavanje izveštava da je 2017. imala više od 26.000 zainteresovanih među izbeglicama, a njih oko 9500 je počelo sa obukom.