Dojče Vele slavi 65. rođendan

„Poštovane slušateljke i slušaoci u dalekim zemljama“ – tako su glasile pozdravne reči nemačkog predsednika Teodora Hojsa kojima je Dojče vele (DW) trećeg maja 1953. godine počeo da emituje radijski program. Poruka je glasila da DW želi „da slušaocima u inostranstvu prenese političku, ekonomsku i kulturnu sliku Nemačke“.

DW je preuzeo taj zadatak kao radio-stanica iz Kelna, koja je emitovala program najpre samo na nemačkom jeziku, na kratkim talasima. I našao svoju publiku širom sveta. Već 1954. godine počelo je i emitovanje programa na stranim jezicima. Godine 1992. počinje emitovanje i televizijskog programa, a ubrzo nakon toga DW se pojavljuje i na internetu.

„Naravno da su vremena kada se program emitovao putem kratkih talasa bila jednostavnija“, kaže generalni direktor DW Peter Limburg. „Tada ste mogli da doprete do svakog ćoška na zemaljskoj kugli.“

Danas je distribucija ponude mnogo složenija. „Danas, zahvaljujući internetu, društvenim mrežama i mreži partnera, uspevamo da dopremo do mnogo više ljudi nego pre. Kao i do sada, nudimo mešavinu vesti, analiza i komentara kojima podstičemo na debatu u društvu. Danas je sve to modernije upakovano i više orijentisano ka različitoj, često veoma mladoj ciljnoj grupi.“

Limburg je generalni direktor već četiri i po godine i želi da dodatno ojača međunarodni značaj medijske kuće DW.

Zategnuti globalni odnosi

Sam pojam „javni emiter“ prilično je širok. Kada je u pitanju DW, to obuhvata televizijski program na četiri jezika, različite audio ponude, internet-stranice na 30 jezika, kao i široku aktivnost na društvenim mrežama.

Pametni telefoni postaju sve važniji kada je reč o praćenju medija, a korisnici su danas uglavnom mlađe osobe. Manje je poznato da je DW-akademija, vodeća nemačka organizacija za razvoj međunarodnih medija, od 1965. godine do danas obučila više hiljada stranih novinara.

Danas, u vreme kada DW obeležava 65. rođendan, neke stvari podsećaju na globalno teško političko stanje iz vremena osnivanja. Ponovo se govori o „Hladnom ratu“, a sloboda mišljenja i sloboda štampe ugroženi su širom sveta.

„Vremena su postala teža: to znači više posla za DW. Mi moramo da informišemo, da gradimo mostove pomirenja i promovišemo vrednosti. Bez obzira na to da li to zovemo ’hladni rat’ ili ’multipolarni svetski poredak’, izazovi koje pred nas postavljaju propaganda, lažne vesti, migracije, klimatske promene i terorizam postaju sve veći“, kaže Limburg.

On ukazuje i na blokadu DW-ponude u zemljama kao što su Kina ili Iran. „To nas zabrinjava, ali i pokazuje da je naš rad veoma relevantan.“ Danas je borba sistema i ideologija ujedno i trka globalnih igrača u okviru međunarodne medijske ponude.

Raznolikost na 30 jezika

„Naši ljudi su ključ uspeha Dojče velea“, navodi se u statutu DW. Dojče vele u Bonu i Berlinu ukupno zapošljava 3.400 ljudi iz više od 60 nacija. Ta medijska kuća je, dakle, multikulturalna kao nijedna druga institucija u Nemačkoj. Broj dopisnika u Africi, Aziji i Latinskoj Americi raste.

„Ta raznolikost je bogatstvo i snaga DW“, ukazuje Limburg i dodaje: „Mi učimo jedni od drugih i vidimo da kroz razmenu kultura, religija i tradicija može nastati nešto novo, nešto što je dobro za sve nas. Sve to radimo na osnovu našeg Ustava koji zagovara slobodu. Veliko mi je zadovoljstvo što radim s tako velikim broj različitih i inspirativnih kolega. DW možda nije start-ap, ali je sigurno moderna medijska kuća s veoma fleksibilnim saradnicima spremnim da eksperimentišu.“

Za Dojče vele se danas zna u čitavom svetu. Kada neki tekst objavljen na urdu, paštu ili arapskom jeziku na internetu nađe veliki broj čitalaca, onda je često reč o nekom izveštaju o slobodi govora i izražavanja, o pravima žena, korupciji ili boljem obrazovanju. Često su to i izveštaji o kursu nemačke vlade s Angelom Merkel na čelu, a sve to u vremenima kada svetom vladaju moćnici kao što su Tramp i Putin.

Međunarodna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 96 odsto korisnika veruje Dojče veleu. DW svake nedelje na internetu poseti ili na televiziji prati 150 miliona korisnika. A brojke iz meseca u mesec rastu.