Dojčlandtrend: Planovi o lakšem dobijanju nemačkog državljanstva sporni

Ovog decembra navršava se godinu dana otkako se kancelarka Angela Merkel povukla sa funkcije. Iako je bilo kritika na račun njenog rada, posebno kada je reč o odnosu prema Rusiji i energetskoj politici, građani Nemačke ipak imaju lepa sećanje na bivšu šeficu vlade. Gledajući unazad, 62 odsto ispitanih zadovoljno je ili čak veoma zadovoljno njenim radom. To pokazuje aktuelno istraživanje javnog mnjenja „Dojčlandtrend“, koje za javni servis ARD sprovodi institut Infratest-dimap.

O popularnosti koju je imala bivša kancelarka, njen naslednik Olaf Šolc može samo da sanja. Međutim, nijedna vlada do sada nije morala da rešava toliko problema za tako kratko vreme. Rat u Ukrajini, energetska kriza, klimatske promene, inflacija – sve to ima ozbiljne posledice i ostavlja duboke tragove i nezadovoljstvo. Trenutno 68 odsto građana s pravom glasa kritikuje vladajuću koaliciju koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

Zanimljivo je videti kakvo je raspoloženje pristalica tri koalicione stranke. Dok 71 odsto birača stranke SPD i 66 odsto pristalica Zelenih i dalje pozitivno ocenjuje rad vlade, istog mišljenja je samo 18 odsto simpatizera stranke FDP. Toliko nezadovoljni nisu ni birači opozicionih demohrišćanskih stranaka (CDU/CSU). Njih 25 odsto se izjasnilo pozitivno o vladi, piše DW.

Spor oko nemačkog državljanstva

Između koalicionih partnera na vlasti stalno dolazi do sukoba – kao u slučaju reforme Zakona o državljanstvu, koja je dogovorena koalicionim ugovorom. Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje predvodi SPD, predložilo je da nemačko državljanstvo može da se dobije već nakon pet godina boravka u Nemačkoj, umesto dosadašnjih osam godina. U slučaju dobrih rezultata tokom školovanja ili na poslu, ili dobrog znanje nemačkog jezika, čak i nakon tri godine. Ali, FDP to koči.

I građani su podeljeni kada je reč o tim planovima: 49 odsto ih podržava, 45 odsto smatra da je skraćivanje roka pogrešno. Mišljenja se pritom razlikuju u zavisnosti od nivoa obrazovanja: 64 odsto visoko obrazovanih građana otvoreno je za izmene Zakona o državljanstvu, bez obzira za koju stranku glasaju.

CDU i CSU jačaju

Kada se koalicione stranke svađaju, to kod građana ne prolazi baš dobro. Sve tri koalicione stranke gube podršku među biračima. Ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani ove nedelje, vladajuća koalicija ne bi imala većinu. S druge strane, jačaju Demohrišćani iz stranaka CDU i CSU. Oni sada, prema istraživanju, sa 30 odsto podrške imaju najbolji rezultat od marta 2021. godine.

To, međutim, ne znači da bi građani imali više poverenja u vladu koju predvode sadašnji opozicionari. Samo 17 odsto Nemaca smatra bi se zadaci i problemi s kojima se suočava Nemačka, bolje rešavali ukoliko bi na vlasti bili CDU i CSU, a 24 odsto ispitanih smatra da bi vlada predvođena njima bila lošija.

Slabo razumevanje za klimatske aktiviste

Nedavno je u Egitpu održana Svetska konferencija o klimi. Kada je u pitanju zaštita klime, 82 odsto Nemaca vidi „veoma veliku“ ili „veliku“ potrebu za akcijom. Samo 15 odsto ispitanih vidi „malu“ potrebu za tim ili je „uopšte ne vidi“. I mladi i stari, ljudi sa visokim i niskim primanjima, kao i pristalice gotovo svih stranaka u Nemačkoj, slažu se u vezi tog jasnog stava. Samo u redovima desničarske Alternative za Nemačku (AfD) postoje veće sumnje.

Međutim, klimatski protesti, koji uključuju kršenje normi i zakona, nailaze na malo razumevanja među Nemcima. To se pre svega odnosi na delovanje grupe „Poslednja generacija“. Njihovi protesti poslednjih nedelja privukli su veliku pažnju javnosti i otvorili diskusiju o mogućem krivičnom gonjenju. Klimatski aktivisti ne dobijaju podršku čak ni pristalica Zelenih. Velika većina njih takođe odbacuje takve akcije.

Svetsko prvenstvo u fudbalu: Katar ne popravlja imidž

Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru traje do sredine decembra. Katar se nada da će kao domaćin takmičenja uspeti da popravi međunarodni ugled – ali to će, bar kad je o građanima Nemačke reč, biti veoma teško. Otprilike polovina anketiranih Nemaca navodi da je za njih imidž Katara jednako loš kao i pre prvenstva, a svaki četvrti ispitanik je sada još kritičniji prema toj zemlji.

Nemačka će od 2026. godine uvoziti tečni gas iz Katara i 43 odsto Nemaca smatra da je ispravno održavati ekonomske odnose sa Katarom, dok 40 odsto smatra da je to pogrešno.

Poput zemlje domaćina, ni veliki fudbalski savezi ne mogu da računaju na više simpatija zbog Svetskog prvenstva. Naprotiv. Šest od deset Nemaca smatra da je dosadašnji tok Mundijala pogoršao imidž Svetske fudbalske federacije FIFA.

Nemački fudbalski savez (DFB) ne treba da strahuje za takav gubitak ugleda među nemačkim građanima. Međutim, dobra trećina ispitanih navodi da se za njih imidž DFB pogoršao. Tek svaki četvrti ispitanik smatra ubedljivim način na koji su DFB i reprezentacija zauzeli stav o političkoj situaciji i stanju ljudskih prava u Kataru.

Da li sportisti treba da izraze svoje mišljenje?

Više od polovine ispitanika (55%) podržava nemačke sportiste da izraze svoj stav na sportskim takmičenjima u zemljama koje su kritikovane zbog političke situacije i odnosu prema ljudskim pravima. S druge strane, četiri od deset ispitanika (39%) preporučuje nemačkim učesnicima da se na sportskim takmičenjima uzdrže od političkih izjava o zemlji domaćinu.

Još preostaje pitanje ko će u Kataru osvojiti Svetsko prvenstvo u fudbalu. Istraživanje „Dojčlandtrend“ pokazuje da Nemci nemaju jasnog fovorita. Kao pobednika Mundijala 16 odsto ispitanika vidi Španiju, dok 14 odsto smatra da će to biti Brazil.