Dok borbe sa bikovima postaju stvar prošlosti, španska vlada ne zna šta da radi sa napuštenim arenama

Mediji su tada pisali da je Himler, ljubitelj životinja i arhitekta nacističkog “konačnog rešenja”, bio toliko zgoržen surovošću spektakla da se zamalo onesvestio.

Borbe sa bikovima su u to vreme bile na svom vrhuncu ali sada, dok im popularnost nezaustavljivo opada, postavlja se pitanje šta učiniti sa oko 1.700 arena koliko se procenjuje da ih ima u Španiji, a većina njih se nalazi u centru gradova, piše Gardijan.

Broj tradicionalnih borbi sa bikovima je opao sa 648 tokom 2009. na 349 u 2020. godini, zbog čega su mnoge arene ostale prazne i napuštene.

Na održavanje borbi je dodatno loše uticala pandemija kovida 19.

Istraživanje veb sajta Mundotoro pokazalo je da će u naredne dve godine postojati samo 261 lokacija na kojoj će toreadori moći da izađu u svojim svetlucavim odelima, u poređenju sa 900 koliko ih je bilo 2007.

Nekada su, za razliku od danas, toreadori bili poznati kao rok zvezde.

Tokom 2018-2019, poslednje kompletne sezone pre kovida, oko 2,34 miliona ljudi je platilo da gleda borbe sa bikovima, u poređenju sa 15 miliona koliko je prisustvovalo profesionalnim fudbalskim utakmicama.

“Istina je da je ono u opadanju, ali najnovije ankete pokazuju da najmanje osam miliona ljudi u Španiji i dalje izražava snažno interesovanje za borbe sa bikovima”, kaže Visente Rojela, ekomonista na Univerzitetu u Barseloni koji je objavio analizu jednog istraživanja o brobama sa bikovima koje je sprovelo špansko ministarstvo kulture.

“Jedan od razloga opadanja je i to što sve manje ljudi živi u selima i sve manje ih ima bilo kakav kontakt sa životinjama. Drugi faktor, pored toga što su mladi nastrojeni protiv borbi sa bikovima, je to što su ulaznice skupe”, kaže Rojela.

Kako dodaje, dok mladi pokazuju malo interesovanja za koridu, oni su u većini kada se radi o seoskim festivalima koji uključuju trčanje sa bikovima ili proslave kao što je San Fermin u Pamploni.

Postoji i pitanje identiteta. Za krajnje desničarsku stranku Voks, ljubav prema borbi sa bikovima je sinonim za biti Španac.

“Ovde u Kataloniji, biti protiv borbi sa bikovima znači na neki način biti antišpanski”, kaže Rojela.

Dok su mnoge arene za borbu sa bikovima pale u zaborav i propadaju, neke su preuređene i sada imaju novu namenu.

U areni u gradu Benidorm u Valensiji, koja je otvorena 1962, su u toku 8,6 miliona evra vredni radovi na preuređenju u kulturni kompleks sa bibliotekom, studijima za probe, omladinskim centrom i mestom sastanka za udruženja lokalnih zajednica.

Borbe sa bikovima su zabranjene na Kanarskim ostrvima 1991. i, nakon višegodišnjih prepirki, arena u glavnom gradu ostrva Tenerife, Santa Kruz de Tenerife, sada će ponovo oživeti i imati noćne klubove, apartmane i javni trg.

Jednu od najvećih priča o uspehu nekada je imala arena pod imenom Las Arenas u Barseloni koja je otvorena 1990, ali stoji napuštena od kada je poslednja borba sa bikovima održana 1977.

Posle neuspelih pokušaja lokalnih vlasti da ponovo ožive ovu arenu, ona je prodata i ponovo otvorena 2011. kao tržni centar koji je dizajnirao britanski arhitekta Ričard Rodžers i njegov katalonski kolega Aloso Balager.

Pošto je objekat zaveden kao nasleđe mudehar arhitektonskog stila, poznatog u Španiji, cela fasada je morala da bude očuvana a, zahvaljujući inženjerima, podignut je na stubove kako bi se olakšao pristup.

Radovi su trajali šest godina, tokom kojih se prvobitno planirani budžet udvostručio na 200 miliona evra.

Druga arena u Barseloni, La Monumental, takođe u mudehar stilu, je u privatnom vlasništvu i oglašena je njena prodaja, ali za sada nema kupaca.

Osim borbi bikova, tamo je 1976. održan i prvi koncert Rolingstonsa u Barseloni.

Bitlsi, Bob Marli i Brus Springstin takođe su nastupali tamo, ali pošto je kapacitet arene sa nešto preko 20.000 ljudi ona je, poput većine drugih, previše mala za bendove koji pune stadione.

Borbe sa bikovima imaju dugu istoriju u Španiji, čiji početak neki istoričari smeštaju čak u preistorijsko doba.

One su bile zabranjene u muslimanskoj Španiji i zato postale simbol hrišćanskog otpora.

Kasnije su borbe zabranjivali različiti hrišćanski kraljevi koji su ih smatrali neprikladnim za aristokrate, zbog čega su postale veoma popularne među radničkom klasom.

Danas su borbe sa bikovima, osim na Kanarskim ostrvima, zabranjene u Kataloniji i regionu Asturijas.

Iako je ustavni sud osporio zabrane, borbe sa bikovima nisu ponovo oživele u tim regionima i tradicionalna korida – kao suprotnost festivalima poput trčanja sa bikovima u Pamploni – bi uskoro mogla da postane stvar prošlosti.

Većina arena nalazi se na zemljištu u centru gradova i deluje kao logičan potez da se one sruše i na njihovom mestu izgradi nešto korisnije.

Međutim, čak i one arene koje nisu zavedene kao objekti od arhitektonskog značaja i dalje su podjednako važan odraz urbanog tkanja španskih gradova kao što su to gradske kuće i katedrale.