Dok pretvara Rusiju u polovnu ekonomiju, Putin se zahvaljuje bogu

Putin je invaziju na Ukrajinu označio kao prekretnicu u ruskoj istoriji: pobunu Moskve protiv Sjedinjenih Država, za koju kaže da je ponizila Rusiju od pada Sovjetskog Saveza 1991.

“Ponekad kada pogledate one koji odlaze – hvala bogu? Zauzećemo njihove prostore: naš posao, naša proizvodnja“ , rekao je Putin.

Kako je naveo, “luksuzi poput Mercedesa koji favorizuju banditi u haosu postsovjetske Rusije i dalje biti dostupni“, iako je priznao da bi mogli biti malo skuplji.

Putin je rekao da je Rusiji i dalje potreban pristup naprednim tehnologijama razvijenih ekonomija. „Hoće malo da nas istisnu, ali u savremenom svetu to je jednostavno nerealno, nemoguće”, uveren je. Nije precizirao kako će Rusija pronaći načine da zadrži pristup zapadnim komponentama i softveru.

A zapravo, situacija je prilično drugačija. Zapadne sankcije su podstakle rusku inflaciju, dok su lanci snabdevanja uzdrmani, iako je Putin rekao da se zemlja dobro nosi i da se Rusija okreće od Zapada u korist Kine, Indije i drugih sila. Država se, ukazuju stručnjaci,  suočava sa mogućnošću nestašica u sovjetskom stilu.

Rusija, usled sankcija Zapada zbog invazije na susednu Ukrajinu, počinje da se pretvara u polovnu ekonomiju zavisnu od loših zamena, gde nestašice podstiču sećanja na potrošačku pustoš koja je bila Sovjetski Savez, piše Vašington post.

Iako će možda moći da pronađe nove dobavljače za neku robu i komponente zapadne proizvodnje u prijateljskim zemljama kao što su Kina i Indija, Rusija je sve odlučnija da napravi svoje – vraćajući se politici zamene uvoza koja je dovela do ogromnog, iako globalno nekonkurentnog, industrijski kompleks pre pada Berlinskog zida.

Moskva se već sada suočava sa ozbiljnim izazovima.

U nemogućnosti da obezbedi rezervne delove od zapadnih proizvođača aviona, na primer, ruski avio-sektor se suočava sa krizom. Oko 80 odsto ruske komercijalne flote čine avioni inostrane proizvodnje, pretežno Erbasa i Boinga, koji su prestali da posluju sa Moskvom.

Ural Erlajns, koji ima preko 50 Erbasovih aviona, predviđa da može bezbedno da leti sa njima samo nekoliko meseci pre nego što će morati da počne da “kanibalizuje“ iz drugih aviona – da trajno prizemlji neke avione i da sa njih skine neke delove.

Niskobudžetna avio-kompanija Pobeda, deo državne grupe Aeroflot, već je smanjila svoju flotu sa 41 na 25 aviona, koristeći svoje prizemljene avione za “kanibalizovane“ delove.

Odluka Eriksona i Nokie da zamrznu poslovanje sa Rusijom, u međuvremenu, ostavila je operatere mobilne telefonije da tragaju za polovnim delovima kako bi održali i proširili mrežu koja je manje-više išla u korak sa Sjedinjenim Državama i Evropom.

Čini se da čak i kineski Huavei nerado popunjava prazninu, odlažući na neodređeno vreme rusko uvođenje nove generacije 5G tehnologije, usluge koju su provajderi testirali pre invazije na Ukrajinu.

“U roku od pet godina biće ogroman jaz između Rusije i ostatka sveta u pogledu mobilnih usluga”, smatra Grigorij Bakunov, stručnjak za rusku tehnologiju.

Nakon nedavnog odlaska francuskog proizvođača automobila Reno, Rusija pokreće proizvodnju Moskviča – marke iz sovjetske ere koja je bankrotirala pre dve decenije pošto nije uspela da postigne strane standarde kvaliteta.

Njegovo uskrsnuće, potencijalno uz pomoć Kine, moglo bi ili ubrzati proizvodnju domaćih alternativa ili postati redovan prizor  nove generacije dotrajalih mašina na ruskim putevima.

Prekidi u snabdevanju su, međutim, pogodili ne samo montažne linije koje se oslanjaju na naprednu tehnologiju, već i one koje koriste uvezene materijale.

“Sankcije Ruskoj Federaciji su praktično slomile svu logistiku u našoj zemlji”, priznao je ruski ministar saobraćaja Vitalij Saveljev novinarima prošlog vikenda.

Rublja se oporavila od svog prvobitnog pada nakon što su sankcije uvedene u zimu, a ruska vladina kasa je ispražnjena od bonanca prihoda od nafte. Evropske zemlje su preduzele korake ka obuzdavanju oslanjanja na rusku naftu i gas, njen daleko najveći izvoz, čak i kada Moskva povećava prodaju u Aziji.

Neki ekonomski pokazatelji, uključujući potrošnju električne energije, ukazuju na bolju poslovnu aktivnost od očekivane.

“Ali, ako se pogleda ispod ruske haube mračnija slika dolazi u focus”, piše vašingtonski dnevnik.

Rusija nikada nije bila nosilac standarda globalizacije. Na rang-listi globalizacije koju je prošle godine objavio KOF Švajcarski ekonomski institut, Rusija je na 51. mestu – iza Mauricijusa, Jordana i Ukrajine.

Nakon početnog talasa zapadnih sankcija 2014. nakon što je Moskva anektirala ukrajinski region Krim, Rusija se okrenula ka unutra, tražeći da se još više oslanja na domaću proizvodnju.

Ali ta promena nikada nije uspela, piše vašingtonski dnevnik. Rusija je postigla određeni uspeh u proizvodnji hrane, smanjujući oslanjanje na uvoz i zadovoljavajući više svoje domaće potražnje. Ali izveštaj ruske Centralne banke iz 2021. pokazao je da 65 odsto domaćih kompanija i dalje zahteva uvoz za proizvodnju.

Sankcije su sada zatvorile vrata širokom spektru tih ključnih inputa. Iako mnogi nisu izričito zabranjeni, njihova dostupnost je nestala jer strane kompanije izbegavaju poslovanje u Rusiji.

Za Ruse, izgledi za smanjen izbor i lošiji kvalitet podsećaju na tragikomične ere i reklamu iz 1980-ih koja je prikazivala sovjetsku modnu reviju u kojoj su ruski “dnevna odeća“, „večernja odeća“ i „kupaći kostimi“ bili isti.

“Posebno za bilo šta sofisticiranije, moraće da se oslone na ono što mogu da proizvedu i koristiće dizajne ili šablone koji su možda stari 10 ili 20 godina“, rekao je Tomas Malmlof, viši naučnik u Švedskoj agenciji za odbrambena istraživanja. “Tehnološki jaz sa Zapadom će postati veći i oni neće moći dugo da ga izjednače”.

Najviše su pogođene one industrije koje zahtevaju mikročipove i drugu naprednu tehnologiju koju je teško dobiti. “Automobili, rezervoari, proizvodi za higijenu, čak i papir za štampanje. Ovde su vam potrebni mikročipovi, ali i specijalizovane hemikalije i drugi uvozni proizvodi koje Rusija ima problema da nabavi“, rekao je Anders Oslund, ekonomista koji je dugo proučavao Rusiju.

Masovno bežanje tehnoloških radnika pretvara ruski IT u još jednu ratnu žrtvu.

U sektoru avijacije, čak se i avioni ruske proizvodnje oslanjaju na ključne komponente zapadne proizvodnje. Nekoliko ruskih avio-kompanija koje upravljaju ruskim Suhoj Superdžet 100 obavestile su vladu da više ne mogu da obezbede pravilno održavanje svog francusko-ruskog motora SaM146.

Ako se rešenje ne pronađe brzo, upozoravaju avio-kompanije, većina njihovih ruskih flota mogla bi biti prizemljena do jeseni, preneo je ruski poslovni dnevnik RBC.

Čak i najoptimističniji analitičari kažu da bi Rusiji moglo biti potrebno najmanje nekoliko godina da razvije linije za sklapanje komercijalnih aviona napravljenih skoro isključivo od lokalnih komponenti.

Drugi analitičari predviđaju da bi to moglo potrajati mnogo duže, ako se uopšte dogodi.

Pre invazije, većina ruske komercijalne flote bila je iznajmljena od stranih kompanija: avioni koje je Moskva zaplenila nakon sankcija. Većina aviona je registrovana na Bermudima i Irskoj, gde su lokalni inspektori potvrdili njihovu operabilnost.

Evropske vazduhoplovne vlasti su izrazile zabrinutost da ruske avio-kompanije imaju ograničenu inženjersku i tehničku podršku za održavanje aviona i da ruski inspektori nemaju neophodnu stručnost.

Neki Rusi su posebno zabrinuti što je Rosaviacija, ruski regulator za vazduhoplovstvo, olabavio pravila o tome ko može da obavlja održavanje aviona sada kada zapadne kompanije više nisu u mogućnosti ili žele da to rade. Zadatak će pasti na lokalne firme, čiji kapacitet i obuku kritičari dovode u pitanje.

Rusija počinje da izdaje sopstvene sertifikate o operabilnosti za avione, koje su u velikoj meri utvrđivali strani inspektori.

“Ruski bezbednosni rekord ranije nije bio sjajan, možda na nivou Indonezije“, rekao je analitičar za avijaciju Volodimir Bilotkač. “Ali sada se letenje ruskim avionima pretvara u igru ruskog ruleta”, dodao je.

U Moskvi je posao i dalje živ u restoranima koji su se pre samo nekoliko meseci plašili da će ih sankcije primorati da se zatvore. To je znak, barem u glavnom gradu, da su novac od izvoza nafte i vladini koraci za snižavanje kamata i povećanje plata i penzija ublažili uticaj. Međutim, veći problem je piće.

Ruski distributeri procenjuju da su Sjedinjene Države svake godine u Rusiju izvozile oko sedam miliona litara viskija, ruma, džina i burbona. Da bi nadoknadili nedostatak, okreću se manjim, manje poznatim brendovima.

“Čak i ako svi drugi gradovi u Rusiji pate i sutra jedva imaju hleba za jelo, u Moskvi će i dalje biti novca“, rekao je vlasnik koktel bara u Moskvi, koji je govorio pod uslovom anonimnosti. “Osim toga, izgleda da su se ljudi navikli na situaciju. … Moj glavni problem trenutno je nedostatak američkog alkohola.”

Tamo gde je roba još uvek dostupna, ona je često skuplja – što pomaže inflaciju po većoj stopi nego na Zapadu – ili je lošijeg kvaliteta.

“Biću iskrena, ako treba da sašijemo kvalitetnu odeću, obično bismo otišli ​​i kupili lepu italijansku tkaninu“, rekla je vlasnica tekstilne fabrike u moskovskoj oblasti, pod uslovom anonimnosti.

Kompanija, kako je rekla, još uvek radi sa postojećim inventarom vrhunskih tkanina, ali sada vaga da li da se prebaci na proizvodnju jeftinije odeće ili se jednostavno zatvori nakon što zalihe ponestane. „Kvalitet onoga što je dostupno u Rusiji jednostavno nije na nivou“, rekla je ona.

Natalija, vlasnica moskovske logističke firme koja je odbila da navede svoje prezime jer se plaši vlade, opisala je kako su sankcije podstakle povećanje cena.

Zabrana EU kamiona koji ulaze u Rusiju ili Belorusiju znači da se roba koja putuje kopnom sada mora istovariti na granici, a zatim utovariti u nove kamione koji mogu da putuju u i preko Rusije. „Šta se dešava? Cena rastu i rastu i rastu“, rekla je ona.

Gde je bilo moguće, ruski proizvođači su pokušali da nadoknade nedostatke okretanjem Turskoj i tržištima u Aziji.

Pored toga, mnoge ruske montažne linije su dizajnirane koristeći evropske ili druge zapadne tehnologije. “Linije za montažu ponekad zavise od francuskih transportnih traka ili ležajeva iz Sjedinjenih Država i Nemačke“, rekla je Natalija. „To nije tako lako promeniti kao što mislite.“

U najboljim slučajevima to znači odlaganje; ono što se ranije isporučivalo za dve nedelje, sada traje šest nedelja, rekla je. Ali neki delovi, kao što su propeleri industrijskih ventilatora i gumene zaptivke koje koriste ruski proizvođači nameštaja, kao i ruska odbrambena industrija – bili su zadržani na neodređeno vreme.

“Proizvodnja neće stati za obuću, odeću, kobasice, takve stvari, ali vratićemo se na to kakva je Rusija bila 60-ih, 70-ih, 80-ih, gde je kvalitet lošiji, a cena viša“, rekla je ona.

„Sećam se kako smo, ako želite novu kuhinju, morali da odemo u prodavnicu i uzmemo broj i čekamo“, nastavila je ona. „Ali ne satima ili danima. Ponekad biste čekali pola godine na kuhinju. Bojim se da se ti dani vraćaju.“