Dok rublja pada, oduševljenje ne gasne

U studiju se nekoliko sati smenjuju ruski političari i analitičari, i ukoliko neki od gostiju iz SAD ruskog porekla, pokuša očekivanjima da da realne okvire (Tramp će kao svaki predsednik Amerike gurati američke interese), taj što sreću kvari ućutka se vikom i ljutitim dokazivanjima suprotnog. Najdalje što oponentima uspeva da postignu je priznanje da srećno doba u rusko-američkim odnosima neće, naravno, nastupiti sutra.

Stvar je utoliko čudnija što se u većini slučajeva, očigledno, radi o veoma obrazovanim i upućenim ljudima, počevši od preko svake mere Trampovom pobedom oduševljenog voditelja. Pošto je šampanjcem častio poslanike Državne dume, šef Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) Vladimir Žirinovski se sa čašom šampanjca pojavio i u televizijskom studiju, a ništa manje zadovoljan ishodom izbora u SAD nije ni lider Komunističke partije Ruske Federacije (KPRF) Genadij Zjuganov. I ako nije ekonomski uništena, Rusija je, po svemu tome sudeći, očito umorna od političke demonizacije i ekonomskih sankcija.

Ruskoj vlasti odani mediji, napravili su zbirku poruka sa društvenih mreža, koje su se omakle recimo bivšem američkom ambasadoru u Moskvi Majku Mekfolu ili ukrajinskom ministru unutrašnjih poslova Arsenu Avakovu, a koje su, po pobedi Trampa, brzopotezno izbrisane sa njihovih naloga na Tviteru ili Instagramu. Ne treba ni reći, da se radilo o najgorim mogućim kvalifikacijama ličnosti upravo izabranog američkog predsednika.

Zvanično, ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je za njega neobično diplomatski rekao da je Rusija spremna na saradnju sa svakim predsednikom SAD koga izabere američki narod, a da će sada sačekati dela, ali da gotovo neumesno rusko nezvanično oduševljenje nije lišeno svakog osnova svedoči normalno nemački zauzdano razočaranje. U komentaru „Evropa sad treba da odraste“ Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) računa na to da će realnost korigovati predizbornu retoriku Trampa, ali se ipak analizira i ekstremni scenario koji bi nastupio ukoliko bi, s njim na čelu, SAD ispunile ruska očekivanja – ukinule sankcije i priznale rusku interesnu sferu na istoku Evrope, i ostvarile Trampove pretnje u pogledu finansiranja i uloge NATO. Iako ovaj scenario izgleda preterano ekstreman i samu pretnju njime Evropa bi trebalo da iskoristi da odraste i „da Evropljani jednom učine ozbiljan pokušaj ponovnog preuzimanja odgovornosti za sigurnost i red na svome kontinentu“, nad čime je Evropa kontrolu izgubila sa Drugim svetskim ratom od kada „o ratu i miru na našem kontinentu“ odlučuju Rusija (ranije SSSR) i Amerika, kaže komentator FAZ-a Nikolas Buse. Bivši funkcioner CDU Fridrih Merc, sadašnji šef nemačke organizacije „Atlantski most“ i član Trilateralne komisije u Evropi, veruje da će međusobna naklonost Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina dovesti do prevazilaženja trenutne neme komunikacije između SAD i Rusije i smatra da „Evropa mora biti spremna da zajedno sa SAD razvija novu politiku prema Rusiji … inače će sve posmatrati samo s druge strane ograde“.

Dok Moskva čeka prve konkretne poteze iz Trampove Amerike, najpre imenovanje tima njegovih najbližih saradnika, i nada se da će on nastaviti sa „rušenjem svih pravila“, cena nafte i vrednost ruske rublje u očekivanom su padu. Centralna banka Rusije za sutra je snizila zvanične kurseve rublje prema evru i dolaru za 1,79 odnosno 1,8 rubalja po jedinici tih valuta. Pošto je neposredno pred izbore zapadni sankcioni spisak proširen za novoizabrane poslanike Državne dume sa Krima (sad se na njemu nalazi 146 osoba i 37 firmi), Morgan Stenley je u petak izglede da SAD, pa time i EU, tokom 2017. i 2018. godine ukinu sankcije Rusiji ocenila sa 35 odsto.

Donald Tramp je , tokom predizborne kampanje, najavio vrlo rigorozne poteze koji se direktno tiču naftno-gasnog sektora, iz koga se, pored svih ruskih zaklinjanja u izvršene promene, i dalje puni ruski budžet. SAD će se, obećao je Tramp, odreći nafte iz Saudijske Arabije, a biće ukinute i sve unutarameričke zabrane za dobijanje nafte.

Nuklearni sporazum sa Iranom, takođe velikim igračem na tržištu nafte, biće raskinut. Tako je pripretio Tramp dok još niko nije verovao da će on postati 45. američki predsednik. Ukoliko bi sve ove ideje Tramp sproveo, to bi dovelo do smanjenja svetske tražnje za naftom i povećanja ponude, a Rusija bi na tržištu Kine i EU dobila opasnog konkurenta u Saudijskoj Arabiji! Ipak, od svih Trampovih ekonomskih ideja, najopsežnije posledice, pa i po Rusiju, bi moglo da izazove najavljeno uvođenje visokih carina za robu iz Kine (i Meksika). Ukoliko bi se ostvarila, nova Trampova politika prema Rusiji i Kini stavila bi na veliki ispit ne samo ekonomske veze Moskve i Pekinga.