Dok Rusija pokušava da ojača svoje položaje, izazov za Ukrajinu je da ponovi pobedu u Hersonu: Šta znači rusko povlačenje?

Ako ovo povlačenje zaista dovede do brzog ponovnog osvajanja grada, Ukrajinci će to učiniti uz relativno male gubitke života i bez onoga što bi moglo da bude skupo ratovnje u urbanoj sredini, piše Gardijan.

Od trenutka kada je proletos zaustavljeno rusko napredovanje južno od Mikolajeva, pozicija osvajača na zapadnoj obali je bila očigledno strateški ranjiva.

Ali bila je potrebna pažljivo osmišljena tromesečna kampanja da bi Kremlj bio primoran da shvati da ne može da izdrži.

To je počelo sa targetiranjem ruske logistike na obe strane reke projektilima Himars i drugom raketnom artiljerijom dužeg dometa, zatim se pretvorilo u targetiranje strateških mostova, a potom i pontona koje su Rusij izgradili da bi mogli da obnavljaju zalihe svojih snaga preko reke.

Pitanje je da li će se Ukrajina sada suočiti sa neočekivaim otporom dok pokušava da napreduje ka jugu, ali sa tehnologijom izviđačkih dronova koju ima na raspolaganju trebalo bi da bude u mogućnosti da otkrije da li postoje značajne preostale ruske snage.

Deluje malo verovatno da će doći do ozbiljnih borbi – iako će ukrajinske trupe morati da budu oprezne zbog mina koje su osvajači ostavili dok su se povlačili.

Rusija se već mesec dana priprema za izlaz, premeštajući komandne i kontrolne centre preko reke.

Ukrajina će hteti da omete rusko povlačenje što je više moguće, uz zarobljavanje vojnika i, iznad svega, zaplenu opreme.

Tako bi  ovo povlačenje moglo da bude poput onoga što se odigralo u septembru, kada je Rusija donela sličnu odluku: da se povuče iz okoline Harkova i Izjuma do iza reke Oskil, u pokušaju, samo delimično uspešnom, da konsoliduje svoju poziciju pred kraj jeseni i početak zime.

Od ključne važnosti za Ukrajinu će biti da osigura branu Nova Kahovka, uzvodno od Hresona.

Ruski zvaničnici i vojni blogeri i dalje ponavljaju neosnovanu tvrdnju da Ukrajina namerava da uništi ovu 30 metara visoku branu, na kojoj se nalazi hidroelektrana za koju Kijev upozorava da su je minirali Rusi.

Rusija bi mogla najviše da dobije od uništenja brane, iako bi to verovatno predstavljalo ratni zločin, dodatno utičući na već ugrožene energetske zalihe u Ukrajini, i dovelo bi do proširenja reke na trenutno relativno uzanom mestu, iako bi cena toga mogli da budu prekidi u snabdevanju Krima vodom.

Strategija Rusije je očigledno da pokuša da konsoliduje svoje teritorijalne dobitke dok pokušava da dovede još 300.000 regruta kako bi stabilizovala prve linije fronta.

To bi, međutim, verovatno skrenulo pažnju na druge delove fronta, kao što je oblast jugoistočno od Zaporožja, gde je situacija stabilna već mesecima.

Ono što je po tom pitanju privlačno za Ukrajinu jeste činjenica da bi napad izvršen tamo mogao da preseče kopneni most ka Krimu.

Za sada, ipak, Rusija ima kontrolu nad velikim delom susedne okupirane teritorije.

Ali Ukrajina je tokom cele jeseni konstantno pokazivala da je njena vojska sposobna da fleksibilno i kreativno odgovori dok se rat nastavlja – a jedan od pirmera je nedavni smeli napad dronovima na pomorsku bazu u Sevastopolju.

To je pristup koji je u avgustu nagovestio savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak, kada je rekao da je plan Kijeva da stvori “haos unutar ruskih snaga”.

Pobeda Ukrajine nije mogla doći u boljem trenutku dok su Amerikanci i Evropljani zabrinuti zbog visokih cena energenata koje su posledica rata, a izazov za Kijev će biti da ponovi takvu pobedu protiv Rusa koji očajnički pokušavaju da ojačaju svoje položaje, zaključuje Gardijan.