Dok se Trampov povratak nazire, Evropa drhti od mogućnosti da se suoči sa Putinom sama

Francuski predsednik Emanuel Makron biće među evropskim liderima koji će doputovati u Berlin da odaju počast Volfgangu Šojbleu, državniku koji je kod kuće veoma poštovan zbog ključne uloge koju je odigrao u ponovnom ujedinjenju svoje zemlje nakon pada Berlinskog zida i pretvaranju Nemačke u moćnu centralu u srcu evropskog projekta.

Nemački kancelar Olaf Šolc, međutim, možda će sledeće nedelje imati daleko oštrije poruke za Makrona od uobičajenih hvalospeva francusko-nemačkoj saradnji koji se obično izazivaju ljubavlju prema EU.

Berlin je sve više frustriran činjenicom da Francuska govori o dobroj igri o Evropi kada bude sama, ali užasno ne uspeva kada je u pitanju pružanje vojne pomoći zemlji kandidatu za EU ​​koja se bori za opstanak.

Pomoć Ukrajini biće tema razgovora kada se dvojica lidera sastanu u ponedeljak, rekao je zvaničnik blizak nemačkom kancelaru, a taj sastanak dolazi baš u trenutku kada Šolc javno iznosi svoje pritužbe na slab nivo vojne pomoći koju druge zemlje EU pružaju.

Ubedljiva pobeda Donalda Trampa na stranačkim predizborima u Ajovi ranije ove nedelje samo je povećala ulog, čineći previše kredibilnim da će Evropa biti ostavljena da krene sopstveni put protiv Rusije ako on na kraju ponovo preuzme predsedništvo.

Suočen sa tom opasnošću, iza svih osmeha i rukovanja koji se očekuju na ceremoniji Bundestaga, Šolc će vršiti pritisak na lidere EU da se pojačaju i daju veći doprinos porazu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Počevši da okreće diplomatske šrafove, Šolc se zalaže za druge zemlje EU da nabroje oružje koje šalju na front, u nešto što liči na pokušaj da imenuje i osramoti svoje kolege pred samit Evropskog saveta 1. februara, na kojem će pokrenuti temu sumornih vojnih obaveza Evrope.

Nije ni čudo što Berlin pametuje. Nemačka je druga posle SAD u pružanju vojne pomoći Ukrajini, dajući 17,1 milijardu evra pomoći do oktobra prošle godine, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kiel. Francuska je, u poređenju sa tim, dala samo 0,5 milijardi evra, Italija 0,7 milijardi evra, a Španija 0,3 milijarde evra.

Svi pričaju

Kao i uvek, Makron je brzo odgovorio na rezultat iz Ajove svojom tradicionalnom retorikom o tome da Evropa ide sama – „strateška autonomija“, kako je on to nazvao.

„To pokazuje da Evropa mora da bude lucidna u vezi sa SAD“, rekao je on novinarima dan posle glasanja. „Zato nam je potrebna jača Evropa, koja može da se zaštiti i koja ne zavisi od drugih“.

Možda svestan rastuće frustracije zbog toga što Pariz ne podržava taj razgovor akcijom, Makron je najavio isporuku 40 raketa dugog dometa SCALP-EG i „nekoliko stotina“ bombi Ukrajini u narednim nedeljama.

U prvim danima invazije Moskve na Ukrajinu, američka vojna pomoć u kombinaciji sa ukrajinskom odlučnošću je odbila ruski napad.

S druge strane, Nemačka se smatrala nepokolebljivom i nevoljnom, nesposobnom ili nespremnom da Ukrajini da oružje koje joj je potrebno za odbranu; bio je potreban ogroman međunarodni pritisak, na primer, da se Šolc natera da odobri isporuku nemačkih tenkova Leopard 2 Ukrajini.

S vremena na vreme, nemački zvaničnici su govorili da ne žele da pošalju teško oružje dok to ne učine Amerikanci.

Taj luksuz čekanja na odobravanje Vašingtona verovatno će nestati ako Tramp pobedi.

Iako brojke isporuka oružja pokazuju da se dinamika sada menja, Nemačka nije bila u stanju da poljulja svoju reputaciju nevoljne sile – činjenica koju visoki nemački zvaničnici priznaju da izaziva smetnju u privatnim diskusijama.

Zvaničnik blizak Šolcu, koji je govorio samo pod uslovom anonimnosti, rekao je da u Berlinu postoji razumevanje da se druge evropske nacije suočavaju sa ograničenjima -Francuska se nosi sa finansijskim ograničenjima, a Španija podela unutar svoje koalicije.

Ipak, Nemačka će nastaviti da vrši pritisak za dodatnu pomoć Ukrajini, rekao je zvaničnik.

„Isporuke naoružanja Ukrajini koje je do sada planirala većina zemalja članica EU svakako su premale“, rekao je Šolc ranije ovog meseca. „Potrebni su nam veći doprinosi“.

Potrebna je linija za spasavanje

U sedištu EU u Briselu takođe postoji pojačan osećaj da ulozi rastu i da Evropa više ne može da vuče svoje noge.

U decembru je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, Putinovom savezniku, bilo dozvoljeno da spreči EU da pošalje preko potrebnih 50 milijardi evra spasa za uništenu ratnu ekonomiju Ukrajine.

U utorak, dan nakon partijskih predizbotra u Ajovi, naizgled odlučna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će bez obzitra na sve pronaći način da odobri sredstva tokom samita 1. februara.

Kako je navela,  iako više voli jednoglasnu odluku svih 27 zemalja članica EU, insistirala je da je spremna da jednostavno isključi Mađarsku ako to bude potrebno. „Spremni smo za dogovor do 26“, rekla je ona za Euronews u intervjuu u Davosu.

Ali ključno pitanje koje postavljaju evropski zvaničnici je da li je Evropa sposobna da zameni američku čvrstu moć, posebno s obzirom na njen slab učinak u povećanju industrijske proizvodnje kako bi pokušao da zadovolji potrebe Ukrajine.

Britanija i Francuska kažu da ulaze u bezbednosne sporazume sa Ukrajinom, ali je nejasno koliko to iznosi bez podrške SAD.

Fransoa Hajzbur, viši savetnik za Evropu u Međunarodnom institutu za strateške studije, rekao je za Politico da je odlazak SAD potencijalna istorijska prekretnica.

„Nespremni smo za ovu promenu kao što smo bili za kraj Hladnog rata 1989. godine“, rekao je on. „Ali to su bile dobre vesti. Ovo su loše vesti“.

Hajsoug je tvrdio da je rangiranje Nemačke kao drugog najvećeg vojnog donatora iza SAD pomalo pogrešno. Nemačka je, kako je rekao, zadržala veliki deo svojih hladnoratovskih zaliha i obezbedila Ukrajini mnogo starog oružja.

„U čemu postoji stvarna razlika je u tome što Francuzi i Britanci obezbeđuju oružje koje je strateški važno i korisno, dok Nemci nisu“, rekao je on.

Nemačka je zaista nastavila da odbija da pruži Ukrajini precizne rakete dugog dometa Taurus iz straha da bi mogle da budu iskorišćene za udar na rusku teritoriju.

U sredu su članovi nemačke konzervativne opozicije koji su se zalagali da Šolcova tripartitna vladajuća koalicija pruži veću vojnu pomoć Ukrajini podneli predlog parlamentu kojim pozivaju vladu da isporuči rakete Taurus.

Većina poslanika je odbacila predlog.

Norbert Retgen, nemački konzervativni poslanik koji se snažno zalagao za veću pomoć Ukrajini, zalagao se za isporuke Taurusa, prikazujući veće pitanje kao egzistencijalnu bitku.

„Da li smo spremni da se zauzmemo za sebe i svoju bezbednost ili smo skloniji predaji?“ zapitao je Retgen. „Ne postoji način da se pobegne“, kazao je za Politico.

Ako bi Evropa „izbegla ovaj izazov“, dodao je, Putinov rat bi nam „bio sve bliže“.