Dok su pariski taksisti štrajkovali, Makron pomagao Uberu 1Foto: EPA-EFE/Mohammed Badra

Pred Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara, koji je do sada otkrio brojne poslovne skandale i načine na koje bogati i moćni kriju pare u “poreskim rajevima” (Panama i Pandora pejprs) našla se i najveća svetska taksi kompanija Uber.

 

Britanski Gardijen je sa partnerskim medijima u 29 zemalja, podelio podatke iz 124.000 zapisa, mejlove, SMS poruke, od 2013. do 2017. godine, koji otkrivaju razgovore i sastanke Uberovih rukovodilaca i javnih zvaničnika dok je taksi kompanija nastojala da proširi poslovanje u 40-ak zemalja.

Hiljade procurelih fajlova razotkrilo je kako se Uber udvarao moćnim političarima i koliko je daleko otišao da izbegne pravdu. Najzvučnije ime koje se pominje je aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron.

Važna je i Neli Krus, koja je od 2004 do 2014. godine bila EU komesarka za digitalnu agendu. Evropski istražioci su ranije otkrili da je Krus prekršila pravila EU time što je, kada je preuzela dužnost komesara, „propustila“ da prijavi da istovremeno obavlja funkciju direktora u ofšor kompaniji Mint Holdings, što je nespojivo sa funkcijom u EU.

Za lobiranje je Uber godišnje izdvajao 88 miliona evra, a u pokušajima da poraze tradicionalne taksi kompanije, koristili su pomoć uglednih i moćnih političara. U avgustu 2014, ambiciozni bivši bankar Emanuel Makron imenovan je za ministra ekonomije, podseća BBC i dodaje da je sadašnji francuski predsednik Uber video kao izvor ekonomskog rasta, a bili su mu potrebni novi poslovi.

Tog oktobra, održao je sastanak sa suosnivačem Treverom Kalanikom i drugim rukovodiocima i lobistima, što je označilo početak njegovog dugog, ali slabo znanog delovanja kao zagovornika interesa kontroverzne firme unutar vlade.

Uberov lobista Mark Mekgan opisao je sastanak kao „spektakularan”. “Uskoro ćemo plesati“, dodao je. „Emanuel“ i „Trevis“ su se ubrzo sprijateljili i sreli su se najmanje četiri puta.

Uber je počeo širenje u Parizu, a francuski taksisti organizovali su povremeno i nasilne proteste na ulicama protiv nove taksi kompanije. Makron je istovremeno bio u kontaktu sa Uberovim šefom Kalanikom i rekao mu je da će reformisati zakone u korist kompanije.

Bivša komesarka EU za digitalne tehnologije Nili Krus, pregovarala je da se pridruži Uberu pre isteka mandata, zatim tajno lobirala za firmu, potencijalno kršeći etička pravila EU.

U to vreme, Uber nije bio samo jedna od najbrže rastućih kompanija na svetu, to je bila jedna od najkontroverznijih kompanija, praćena sudskim sporovima, optužbama za seksualno uznemiravanje i skandalima u vezi sa kršenjem podataka. U njenoj domovini, Holandiji, usluga deljenja vožnje UberPop takođe je donela pravne i političke probleme.

Vozači Ubera su uhapšeni u oktobru 2014. godine, a tog decembra je sudija u Hagu zabranio UberPop, preteći kaznama do 100.000 evra. U martu 2015. holandska policija je upala u kancelariju Ubera u Amsterdamu. U imejlovima se navodi da je Krusova tokom racije zvala ministre i druge članove vlade da ih ubedi da akcija bude prekinuta. Uber je želeo da Krusova uspostavi kontakt sa kancelarijom premijera Marka Rutea, a prema navodima iz meilova “malteretirala” je šefa holandske državne službe.

Kada je tadašnji potpredsednik SAD Džo Bajden, koji je u to vreme podržavao Uber, zakasnio na sastanak sa kompanijom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Kalanik je poslao poruku svom kolegi: „Moji ljudi su mu dali do znanja da svaki minut koji kasni, ima jedan minut manje sa mnom.”

Nakon susreta sa Kalanikom, izgleda da je Bajden izmenio svoj pripremljeni govor u Davosu kako bi se osvrnuo na izvršnog direktora čija bi kompanija dala milionima radnika „slobodu da rade onoliko sati koliko žele, upravljaju svojim životima kako žele“.

Ima i političara koji su im se protivili. Nakon što se nemački kancelar Olaf Šolc, dok je bio gradonačelnik Hamburga, suprotstavio Uberu i insistirao da vozačima plaćaju minimalnu platu, jedan izvršni direktor rekao je kolegama da je „pravi komičar“.

Jedna od najvećih svetskih platformi za rad, Uber je sada kompanija vredna 43 milijarde dolara, sa oko 19 miliona putovanja dnevno.

Danas smo drugačiji

Procureli dokumenti pokazuju kako je bivši šef taksi kompanije Trevor Kalanik lično naredio upotrebu „sigurnosnog prekidača“ kako bi sprečio policiju da pristupi računarima. Akcionarima je bilo dosta skandala i Trevor Kalanik je smenjen 2017. Uber kaže da je njegova zamena, Dara Kosrovšahi, imao „zadatak da transformiše svaki aspekt poslovanja Ubera“ i da je „instalirao rigorozne kontrole i usklađenost neophodne za rad kao javna kompanija“. Uber tvrdi da je danas „drugačija kompanija“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari