Dok svet posmatra Ukrajinu, Putin tiho okupira Belorusiju

Dok je Lukašenko govorio ruske trupe su nastavile da se slivaju u Belorusiju, a mnogi su zauzeli položaje duž 1000 kilometara duge južne granice zemlje sa Ukrajinom.

Govoreći u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 31. januara, američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild, ukazuje Vitmor, je istakla da je Rusija već prebacila skoro 5.000 vojnika u Belorusiju zajedno sa balističkim raketama kratkog dometa, specijalnim snagama i PVO.

“Videli smo dokaze da Rusija namerava da proširi svoje prisustvo na više od 30.000 vojnika u blizini belorusko-ukrajinske granice, što je manje od dva sata severno od Kijeva, do početka februara“, rekla je ona.

S obzirom da se rusko vojno prisustvo u Belorusiji brzo širi, američki Stejt department je naredio članovima porodica diplomata i zaposlenih u ambasadi u Minsku da napuste tu državu.

Stejt department je, takođe, upozorio američke građane da ne putuju u Belorusiju, navodeći “neuobičajeno i zabrinjavajuće povećanje ruske vojske”.

Promena geopolitičkog statusa Belorusije, ukazuje autor, u poslednjih 18 meseci predstavlja jednu od najdramatičnijih promena u bezbednosnoj računici u Istočnoj Evropi od ruske nelegalne aneksije Krima 2014, a možda i od kraja hladnog rata.

Promenjena bezbednosna jednačina je, navodi, naglašena trenutnim ruskim pomeranjima na ukrajinskoj granici, dajući Moskvi mogućnost da opkoli i napadne Ukrajinu sa severa, istoka i juga. To, takođe, znači, ističe Vitmor, da se ruska vojska sada nalazi na beloruskoj granici sa Ukrajinom na manje od dva sata od Kijeva.

Lukašenkovo željno učešće u Putinovom opkoljavanju Ukrajine i njegov konfrontacioni stav su relativno novi fenomeni, navodi, koji daju deo objašnjenja za odluku samog lidera Kremlja da u ovom trenutku zauzme tako agresivan stav.

Nakon ruske aneksije Krima i oružane intervencije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine 2014, pojašnjava Vitmor, Lukašenko je jasno stavio do znanja da odbacuje Putinovu ideju da Belorusija bude deo takozvanog “ruskog sveta”. On je, takođe, izjavio da neće dozvoliti da se beloruska teritorija koristi za napad na treću stranu, da održava dobre odnose sa prozapadnim rukovodstvom u Ukrajini, pokušavajući da drži otvorena vrata za bolje odnose sa Zapadom.

Lukašenko se, kaže, godinama opirao naporima Kremlja da izgradi novu rusku vazdušnu bazu u Belorusiji. A tokom zajedničkih vojnih vežbi Zapad-2017 sa Rusijom, on se “sagnuo” kako bi uverio evropske susede Belorusije da vežbe neće biti iskorišćene kao izgovor za agresiju.

Kao što sam svedočio pred američkom Helsinškom komisijom u novembru 2019, Lukašenka „nije zanimalo da žrtvuje beloruski suverenitet“ jer nije imao koristi od “vojnog obračuna ili obračuna sa Zapadom u kojem bi njegova zemlja bila na prvoj liniji fronta“.

Nešto više od dve godine kasnije, on je očigledno na geopolitičkoj liniji fronta i izgleda da uživa u tome, piše Vitmor. Sporni predsednički izbori u Belorusiji u avgustu 2020, masovni ulični protesti koje su izazvali i Lukašenkov brutalni obračun protiv opozicije naveli su diktatora u Minsku da zaključi da je njegova jedina šansa za politički opstanak da prigrli Putina što je čvršće moguće.

Zagrljaj Putina zarad opstanka, međutim, ne dolazi besplatno. Jedan od troškova Putinove pomoći jeste da Belorusija postane platforma za rusku vojsku.

Poslednjih meseci Lukašenko je, ukazuje, priznao moskovsku aneksiju Krima, izričito je stavio do znanja da će podržati Rusiju u ratu sa Ukrajinom, ponudio je rusko nuklearno oružje i pristao na redovne vojne vežbe i rotacije trupa koje predstavljaju stalno rusko vojno prisustvo u Belorusiji.

Lukašenko je, takođe, pristao da bude domaćin zajedničkog vojnog centra za obuku u Grodnom u blizini beloruske granice sa Poljskom i Litvanijom koji će efektivno služiti kao ruska vojna baza.

Vitmor citira Gustava Gresela i Pavela Slunkina koji su, u članku za Evropski savet za spoljne odnose, napisali da je Lukašenko nedavno pristao da Rusiji odobri skoro neograničeno korišćenje četiri vazdušne baze, raketnu bazu zemlja-vazduh i otprilike 30 skladišta na teritoriji Belorusije.

“Pre avgusta 2020. Belorusija je striktno ograničila rusko korišćenje ovih lokacija na zakazane manevre. Ali to se promenilo zahvaljujući krahu Lukašenkovog legitimiteta i njegovoj rastućoj potrebi za ruskom pomoći, što je Moskvi dalo priliku da koristi ove objekte skoro kako je želela”, napisali su.

Najneposredniji efekat promenjenog geopolitičkog položaja Belorusije i ruske militarizacije beloruske teritorije može se videti, ističe Vitmor, u aktuelnoj krizi koju Moskva izaziva na granicama Ukrajine. Sa Belorusijom kao platformom, Rusija sada može da napada iz više pravaca, da raširi odbranu Ukrajine i lakše opkoli Kijev.

Ali, kako primećuju Gresel i Slunkin, “može se očekivati da Moskva zadrži određeni nivo vojnog prisustva u Belorusiji i nakon aktuelne krize“. Dodaju da „bez obzira na to da li Rusija ponovo izvrši invaziju na Ukrajinu, teritorija Belorusije sve više postaje izvor vojnih pretnji svim njenim zapadnim susedima, a ne samo Ukrajini“.

Bezbednosna računica u Istočnoj Evropi danas je dramatično više uznemirujuća nego što je bila pre samo 18 meseci. Ovo predstavlja pretnju za sve neruske susede Belorusije, uključujući članice NATO-a Letoniju, Litvaniju i Poljsku, kao i Ukrajinu, zaključuje Vitmor.