Dok Trampovi ljudi ugovaraju poslove, kakav je stav Srbije prema izborima u SAD?

„Mislim da su sada mnogo oprezniji s obzirom na ranija pogrešna pogađanja ko će da pobedi“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Vejvoda sa Instituta za humanističke nauke u Beču.

Za razliku od 2020, kada je vlast u Beogradu otvoreno podržala republikanskog kandidata Donalda Trampa (Trump), predsednik Aleksandar Vučić sada poručuje da „ima preferencije“, ali da o tome neće javno da govori.

„Vučić ih ne skriva dobro i očigledno je da preferira Trampa u odnosu na kandidatkinju demokrata Kamalu Haris (Harris)“, navodi za RSE profesor na Univerzitetu John Hopkins u SAD Danijel Server (Daniel Serwer).

Ocene da se zvanični Beograd ponovo svrstao na stranu republikanskog kandidata, praćene su vestima o posetama Trampovih bliskih saradnika Srbiji uoči izbora u SAD.

U Beogradu je u septembru bio Donald Tramp Mlađi (Trump Jr.). Sin republikanskog kandidata je sa grupom biznismena iz Srbije razgovarao o potencijalnim investicijama.

Poslovne poduhvate u Beogradu već ima i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner) sa čijom je firmom u maju ugovorena izgradnja poslovno-stambenog kompleksa na mestu nekadašnjeg Generalštaba čiji su delovi porušeni u NATO intervenciji 1999. godine.

Iz Vlade Srbije i kabineta predsednika nisu odgovorili na pitanja RSE da li poslovne veze i saradnja ukazuju na političko svrstavanje Beograda.

Za razliku od zvaničnika, provladini mediji otvoreni su u podršci Trampu.

Monitoring samostalnog Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) pokazao je dominaciju pominjanja republikanskog kandidata.

„Forsiraju ga iz dva razloga – želje da autoritarni model vladanja dobije i međunarodnu legitimizaciju, a očito postoje i neki komercijalni interesi“, navodi za RSE direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović.

Šta kažu građani?

„Tramp je izazovniji i hrabriji. Sme da učini ono što niko drugi ne sme. Verovatno bi bio bolji i za Srbiju. Njegova politika je bila blagonaklonija od one koju je posle vodio (aktuelni predsednik) Bajden (Joe Biden)“, kaže za RSE Dragana iz Beograda.

Za Trampa je i njena sugrađanka Ružica.

„Više mi se sviđa, imamo neko iskustvo sa njim koje nije loše, ali imam i prijateljicu koja je rođena u Njujorku i ona mi je rekla da bi za Ameriku bila propast da on pobedi. Pošto ja Ameriku ne volim, možda zbog toga imam ovaj odgovor“.

Iako, kaže, ne prati izbore u Americi, republikanskom kandidatu naklonjeniji je i Vidak iz Beograda.

„Nemam dovoljno činjenica da bih mogao da kažem zašto, ali Tramp dok je bio predsednik valjda nije pokrenut nijedan rat“.

Svetozar takođe bira Trampa zbog, kako navodi, poruka da će zaustaviti rat u Ukrajini.

„Ukrajina nije toliko daleko od Srbije, tako da bi to bio neki razlog“.

Radomiru se, kako kaže, ne sviđa nijedan kandidat.

„Imam kćer koja živi tamo i ona je za Trampa. Kaže da će ekonomija da bude bolja i da će ratovi da se zaustave. Ali pitanje je da li Tramp odlučuje o bilo čemu ili ovi iz senke, iluminati“.

Teorije zavere o „dubokoj državi“ i navijanje za Trampa – tako bi se moglo opisati i izveštavanje dela provladinih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom.

„Mediji koji su pod uticajem države pokušavaju da predstave ‘trampizam’ kao pozitivnu alternativu, što ide na ruku autokratičnoj vlasti u Srbiji“, navodi Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.

Dodaje i da se veći deo društva u Srbiji okreće populističkim liderima i ne podržava demokratske oblike vladanja.

„Imamo skretanje ka istoku, gde i sam Tramp svojim populizmom pripada“.

Na ovo ukazuju i istraživanja prema kojima je predsednik Rusije Vladimir Putin najpopularniji svetski lider među građanima Srbije.

Sledi predsednik Kine Si Đinping, a među omiljenima je i mađarski premijer Viktor Orban, koji je uoči izbora u SAD otvoreno podržao Trampa.

I profesor Univerziteta John Hopkins Danijel Server ocenjuje da je Tramp u Srbiji „daleko popularniji“ od svoje protivkandidatkinje i potpredsednice SAD Kamale Haris.

„On je etnički nacionalista, suprematista, što ga čini privlačnim mnogim ljudima u Srbiji. Jer je, uprkos multietničkoj fasadi, u Srbiji nacionalizam dominantna ideologija“, ocenjuje Server.

Za koga navija vlast?

Upitan da li ima poželjan ishod američkih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na panelu Globalnog bezbednosnog foruma u Pragu 31. avgusta izjavio da „ima preferencije, ali da neće javno da ih iznese“.

Mesec kasnije, poručio je da su izbori veoma neizvesni i da Srbija treba da gleda „kako sebe da sačuva i odbrani“.

„Mi već sagledavamo ko bi mogao da bude u timu Donalda Trampa, a ko bi mogao da bude u timu Kamale Haris“, rekao je Vučić 26. septembra za televiziju Pink.

Predsednik Srbije i potpredsednik Vlade Ivica Dačić oštro su osudili pokušaj atentata na Trampa tokom predizbornog skupa u Pensilvaniji.

Vučić ga je u poruci na društvenoj mreži „X“ označio kao „prijatelja Srbije“.

Posete Trampovih ljudi

U pojedinim američkim državama već je počelo rano glasanje na predsedničkim izborima kada je u Beograd doputovao sin republikanskog kandidata.

Donald Tramp Mlađi je 23. septembra organizovao poslovnu večeru sa biznismenima iz Srbije, a teme su bile „investicije i atraktivnost poslovnog ambijenta regije i Srbije iz perspektive investitora iz Sjedinjenih Država“.

Donald Tramp Mlađi je izvršni potpredsednik u „Tramp organizaciji“ koja obuhvata stotine firmi i partnerstava koje poseduju ili upravljaju poslovnim zgradama, hotelima i drugom imovinom širom sveta.

Tramp Mlađi učestvuje i podržava oca u predsedničkoj kampanji.

Bio je svedok na suđenju 2023. na kom se porodica Tramp teretila za poreska krivična dela. „Tramp organizacija“ je, prema optužbama, preuveličala svoje bogatstvo i falsifikovala poslovnu evidenciju.
Poslovi zeta

Nekoliko meseci pre posete Trampa Mlađeg, Srbija je sa firmom Trampovog zeta Džareda Kušnera potpisala ugovor o „revitalizaciji“ kompleksa bivšeg Generalštaba u centru Beograda.

Na prostoru ruševina koje su ostale nakon NATO intervencije na tadašnju Jugoslaviju 1999. planira se izgradnja dve visoke zgrade sa stanovima i hotelima, iako sa ovog objekta nije skinuta zaštita kulturnog dobra.

Ugovor još nije objavljen, a list „Njujork tajms“ je 18. marta pisao da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi Srbija, prema predlogu, trebalo da dobije 22 odsto profita.

Ričard Grenel rado viđen gost

O kupovini Generalštaba pregovarao je i nekadašnji specijalni izaslanik Vašingtona za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel (Richard Grenell), koji je čest gost Beograda.

„Kušner i Grenel žele kontrolu nad vrednim nekretninama, a to bi Trampu dalo dodatni razlog da bude prijateljski nastrojen prema Srbiji jer ga ništa ne motiviše više od novca“, kaže profesor Danijel Server.

Grenel je u Srbiju dolazio i nakon što je Tramp 2020. izgubio izbore i kada više nije obavljao funkciju specijalnog izaslanika.

U provladinim medijima predstavljan je kao neko ko favorizuje Beograd. I sam je tvrdio da su dva problema u dijalogu Beograda i Prištine – Evropa koja posreduje u razgovorima i Vlada kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao ga je oktobra 2023.

„Imam čast da u ime građana Srbije iskažem zahvalnost čoveku koji je za kratko vreme neumornim radom izvršio značajan uticaj na odnose između Srbije i SAD i suštinski obogatio veze između naših naroda“, rekao je Vučić 25. oktobra 2023.

Zašto je Beograd otvoreno podržavao Trampa?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva puta je pogrešno prognozirao rezultate američkih izbora.

Prvi put 2016. kada je podržao demokratsku kandidatknju Hilari Klinton (Hillary Clinton), koja je izgubila u predsedničkoj trci od Trampa.

Nekoliko dana po objavljivanju rezultata, na ulicama Beograda osvanuli su bilbordi podrške novom predsedniku SAD.

Uz poruku „Trampe Srbine“, provladin tabloid „Informer“ čestitao mu je pobedu.

Četiri godine kasnije, pred Trampovu trku za novi mandat, zvaničnici Srbije nisu skrivali podršku.

Tadašnji šef diplomatije, danas ministar policije, Ivica Dačić poručio je u junu 2020. da Beograd treba da bude aktivniji u podršci Trampu i da motiviše Srbe u Americi da glasaju za njega.

U septembru 2020, Vučić je u Beloj kući sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem potpisao Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova, poznat kao Vašingtonski sporazum.

Tramp, koji je prisustvovao potpisivanju, sporazum je označio kao svoj uspeh.

Vučiću je poklonio penkalo i ključeve od Bele kuće, a predsednik Srbije je po povratku u Beograd izjavio da se njegov američki kolega suočava sa „prljavom kampanjom“, ali da je, uprkos tome, uveren da će pobediti na izborima.

Trampa je 2020. pobedio demokratski kandidat Džo Bajden.

Šta je urađeno na ekonomskoj normalizaciji?

Projekti previđeni Vašingtonskim sporazumom, poput izgradnje „auto-puta mira“ Niš (Srbija) – Priština (Kosovo), kao i železnička linija, te podela jezera Gazivode – tek da su započeti.

Izgrađeno je nekoliko kilometara puta od Niša prema kosovskoj granici.

Pisma o namerama za uspostavljanje avio-linije između Prištine i Beograda, koju su u januaru 2020. Kosovo i Srbija potpisali u prisustvu Grenela i Trampovog savetnika za nacionalnu sigurnost Roberta O’Brajana, a koja je tadašnji američki predsednik označio kao „još jednu pobedu“ – ostala su na namerama.

Projektu „Mini Šengen“, kasnije „Otvoreni Balkan“, koji su pokrenuli Srbija, Albanija i Severna Makedonija, nisu se pridružili Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Kao vid garanta finasiranja u saradnji sa privatnim sektorom, koje je trebalo da doprinese ekonomskom približavanju Srbije i Kosova, u Beogradu je septembra 2020. simbolično otvorena i kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC).

Kada se u Americi promenila vlast, kao i rukovodstvo korporacije, DFC je demantovao zatvaranje kancelarije u Beogradu, navodeći da ostaju posvećeni saradnji sa Srbijom i Kosovom.

Do objavljivanja ovog teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE o statusu kancelarije i projektima dogovorenim u vreme Trampove administracije.

Šta Beograd očekuje?

„Vučić se nada da će Tramp kao predsednik podstaći pitanje podele Kosova, što bi vodilo i podeli Bosne. Zajedno sa današnjom Crnom Gorom, to bi stvorilo ‘srpski svet’ koji priželjkuje“, ocenio je Danijel Server.

Tokom 2018. je u javnosti se spominjala razmena teritorija između Srbije i Kosova, kao način da se normalizuju njihovi odnosi.

Iako Trampova administracija nije zvanično podržala ovu inicijativu, tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Džon (John) Bolton je nagovestio da bi mogao da bude uključen u nju „ako okolnosti to budu iziskivale“.

Iz Brisela je, međutim, poručeno da bi to izazvalo još veće probleme u regionu sa rizikom od lančane promene granica.

Za razliku od Trampove administracije koja je često bila u raskoraku sa pristupom Evropske unije Balkanu, Bajdenov tim je nastojao da sinhronizuje aktivnosti sa Briselom u podršci evropskim integracijama regiona i rešavanju ključnih pitanja, pre svega u pregovorima Beograda i Prištine.

Ivan Vejvoda sa Instituta za humanističke nauke u Beču kaže da ne treba očekivati velike promene u politici prema Balkanu, ko god da pobedi na predstojećim izborima.

„Jalov je posao misliti da će biti nešto potpuno drugačije. Neće Amerika otpriznati Kosovo i neće biti promena u odnosu na položaj NATO-a u regionu. Može biti promena u odnosu na Evropu i promena u samoj Americi, ali ne i kada je naš region, koji je mali u odnosu na druge globalne izazove“.

Da li će Bajdena naslediti njegova potpredsednica Kamala Haris ili se u Belu kuću vraća Donald Tramp odlučiće 5. novembra glasovi elektora saveznih država.