Dokovi razdora luke Haifa

Kineske kompanije trenutno rade na svim ključnim izraelskim infrastrukturnim projektima, od pruga, puteva, tunela, do elektrana. Kineska kompanija Šangajska lučka grupa pobedila je na tenderu za luku Haifa.

Protivnici ovako snažnog kineskog nastupa ocenili su da Izrael predaje svoju infrastrukturu – luke, autoputeve, tunele, elektrane – jednoj jedinoj strani, Kini. Postoje dve vrste protivnika: unutrašnji i spoljašnji.

Izraelska građevinska asocijacija, čiji članovi gube lukrativne poslove, u avgustu se obratila na brojne adrese, tražeći da se na Kinu primeni Zakon o podsticanju konkurencije i smanjenju koncentracije. Tvrde da je za njih postalo nemoguće da pobede na tenderu, na kojima su i kineske kompanije.

Ekonomske veze Kine i Izraela potiču iz 1979, još pre nego što je Kina priznala Izrael. Izraelski milijarder Šaul Ajzenberg organizovao je tajni sastanak posle kog je usledila isporuka oružja Kini. Diplomatski odnosi su uspostavljeni 1992.

Početkom 2000, SAD su primorale Izrael da odustane od prodaje Kini radarskog sistema „Falkon“ kao i delove drona „Harpi“ koji su već bili prodati. Ali kinesko-izraelski odnosi su se brzo oporavili. Poslednjih godina kineske investicije u sektor visokih tehnologija veoma su porasle, dostižući četvrtinu svih fondova koje su prikupile izraelske visokotehnološke kompanije. Kina je drugi trgovinski partner Izraela sa razmenom od 11,5 milijardi dolara.

Kineske investicije imaju velike protivnike u SAD i već stvaraju napetosti u odnosima dve zemlje. Poslednje pitanje na kojem je došlo do razmimoilaženja je kineska pobeda na tenderu za Haifu. Senat je u junu upozorio Izrael tim povodom. U Haifu ekskluzivno pristaje američka Šesta flota, pa je već poslato upozorenje da će prestati to da čini, ako 2021. Kinezi preuzmu luku.

Senat je upozorio na „bezbednosne implikacije“ preuzimanja luke.

Skoro da nema sastanka američkih i izraelskih zvaničnika gde nije pomenuto „kinesko pitanje“. O tome je razgovarao državni sekretar Majk Pompeo prilikom posete Izraelu u martu, posle njega donedavni savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, a nedavno sekretar za energetiku Rik Peri na sastanku sa premijerom Netanjahuom.

„Želim da upozorim da sve zemlje treba da širom otvore oči i da uvaže pretnju kojoj su izložene od Kine i da razumeju američku volju da donesu svoju odluku. Ako određeni sistemi dospeju na određena mesta, onda će američkim naporima da rade s vama biti mnogo teže, a u nekim slučajevima i nemoguće“, upozorio je Pompeo tokom svoje posete.

Tokom Netanjahuove posete Vašingtonu u martu, američki predsednik Donald Tramp je posebno istakao da, ukoliko kineske kompanije uspostave 5G mrežu u Izraelu, bezbednosna saradnja dve zemlje će biti ograničena, a američka pomoć smanjena. Problem je što Izrael nije bilo koja zemlja koja sarađuje s Kinom, nego je najbliži saveznik s kojim postoji najviši stepen obaveštajne saradnje, zbog čega Amerika ne želi da rizikuje da stvari poverljive prirode padnu u kineske ruke.

Za sada su u pitanju dva velika projekta. Prvi je kontrola luke Haifa, gde su kineske kompanije već uložile dve milijarde dolara i koji je postao tema širokih geopolitičkih spekulacija. Drugi projekat je izgradnja tunela i upravljanje železničkim elektrosistemom čija vrednost je 1,5 milijardi dolara.

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova, posle američkih kritika, upozorilo je da je moguća izraelska konfrontacija sa SAD, ako se ne uvedu ograničenja za kineske investicije. Premijer Netanjahu je odlučio da odloži glasanje o stvaranju mehanizma za nadgledanje kineskih investicija.

Šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Meir ben Šabat pristalica je striktnog mehanizma kontrole koji traže SAD, dok je na drugoj strani, šef Nacionalnog ekonomskog saveta i najbliži Netanjahuov ekonomski savetnik, Avi Šimon, i želi fleksibilniji mehanizam koji ne bi odvratio potencijalne investitore, ne samo kineske. Ben Šabata podržava Ministarstvo odbrane, koje je zabrinuto da bi negativni stav prema „kineskom pitanju“ mogao da se „prelije“ na odnose s Pentagonom, dok Šimona podržava Ministarstvo ekonomije.

Poseban problem su kineske kompanije koje posluju u Izraelu, a istovremeno imaju velike poslove u Iranu. To je slučaj s kineskom Železničkom korporacijom, koja je dobila tender za snabdevanje 90 lakih vagona za linije u Tel Avivu, a ima velike poslove u Teheranu, Isfahanu i Širazu.

Deo javnosti u Izraelu zahteva da se na nju primeni Zakon o borbi protiv iranskog nuklearnog programa s ciljem uvođenja sankcija protiv pojedinaca i kompanija čije delovanje može da pomogne Iranu da se domogne nuklearnog naoružanja.

Na ove najave reagovao je otvorenim pismom i kineski ambasador u Tel Avivu Čang Žongin, koji je istakao da je izraelsko-kineska saradnja „vin- vin“ situacija za obe strane i ismejao optužbe o prikupljanju „obaveštajnih saznanja“.

Izraelska nacionalna kultura preživljavanja i iskustvo holokausta naučili su je da ne drži „sva jaja u istoj korpi“. To je Izrael činio od svog nastanka 1948. Mnogi misle da su SAD oduvek bile najveći izraelski snabdevač naoružanjem i opremom, ali prvih 20 godina postojanja, to je bila Francuska.

Poslednjih decenija, Izrael ulaže snažne napore da poboljša odnose sa zemljama s kojima je nekada bio u neprijateljskim odnosima, poput Indije, Rusije i još važnije, Saudijske Arabije, Bahreina, Omana i čitavim nizom država „trećeg sveta“ koje su decenijama, rutinski, protiv Izraela.

Netanjahu je zadužio Ben Šabata da održi nove konsultacije sa Ministarstvom spoljnih poslova, finansija i ambasadorom Izraela u SAD, Ronom Dermerom, kako bi se formulisao uravnotežen plan koji bi zadovoljio obe strane.