Doktor filozofije, biznismen i stari prijatelj Srbije: Ko je Ilham Alijev, predsednik Azerbejdžana

Naglasivši da se odnosi sa Azerbejdžanom „od danas podižu na jedan novi nivo“, Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da će Srbija raditi na tome da nabavlja gas i iz Azerbejdžana.

Gas iz Azerbejdžana Srbija bi trebalo da doprema preko gasnog interkonektora sa Bugarskom, čija bi izgradnja trebalo da bude završena do oktobra 2023. godine, piše RSE.

Alijev je rekao da su Azerbejdžan i Srbija strateški partneri, te je najavio produbljivanje saradnje u vojno-tehničkom domenu.

Nazvavši Azerbejdžan pouzdanim partnerom Srbije, Vučić je istakao da dve zemlje čuvaju teritorijalni integritet i podržavaju se u međunarodnim organizacijama, preneo je RTS.

Alijev je ukazao da je uzajamna podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu jasna i neće se menjati ni ubuduće.

Predsednik Azerbejdžana je razgovarao i s premijerkom Anom Brnabić, između ostalog, o jačanju bilateralnih odnosa i produbljivanju saradnje u više domena, posebno u energetici, transportu, energetici i infrastrukturi.

O bliskim odnosima Srbije i Azerbejdžana svedoči i spomenik u Tašmajdanskom parku Hejdaru Alijevu, pokojnom azerbejdžanskom diktatoru koji je bio na čelu zemlje od 1993. do 2003.

Spomenik je podignut 2011. odmah do spomenika Miloradu Paviću.

Prethodne godine su tadašnji predsednik Boris Tadić i Ilham Alijev potpisali sporazume o saradnji država u oblasti ekonomije, bezbednosti i diplomatije, podseća krik.rs. Park na Tašmajdanu i park u Novom Sadu su obnovljeni uz pomoć finansija Vlade Azerbejdžana.

Veze sa Bakuuom je nastavila da neguje i nova vlast u Srbiji, te su naši zvaničnici bili česti gosti u Azerbejdžanu, uključujući Aleksandra Vučića.

Alijev je 2018. obezbedio četvrti predsednički mandat, ostvarivši ubedljivu pobedu sa 86 odsto glasova. Imao je sedam protivkandidata, a vodeće opozicione partije su se odlučile za bojkot.

Na predsedničkoj funkciji je od 2003, nasledivši svog oca Hejdara, koji ga je inače još tokom svog mandata označio kao „političkog naslednika“.

Kada mu je otac umro, Alijev je već bio premijer, potpredsednik državne naftne kompanije i zamenik predsednika vladajuće stranke Novi Azerbejdžan. Te 2003. je ostvario ubedljivu izbornu pobedu, osvojivši 76 odsto glasova.

Zapadni posmatrači su bili veoma kritični prema njegovoj kampanji za koju su rekli da je bila obeležena zastrašivanjem birača, nasiljem i pristrasnošću medija. Protesti opozicije su naišli na nasilje policije i usledila su brojna hapšenja, piše BBC.

Sumnje grupe za zaštitu ljudskih prava i Zapada u njegov demokratski kredibilitet su još više intenzivirane kada je policija upotrebila silu da razbije proteste opozicije u Bakuu uoči parlamentarnih izbora u novembru 2005. na kojima je vladajuća NAP osvojila više od 50 odsto poslaničkih mandata.

EU i OEBS su tada ocenili da izborni proces nije zadovoljio međunarodne standarde.

Alijev je, inače, iste godine postao predsednik NAP-a, što je naišlo na protivljenje opozicije koja je osudila naklonjenost šefa države stranci.

Alijev je reizabran 2008. godine, osvojivši 88 odsto glasova, a vlast je učvrstio naredne godine, proguravši referendum o Ustavu, kojim je ukinuto ograničenje broja predsedničkih mandata i omogućeno gušenje slobode medija. Dve godine kasnije su održani protesti, čiji su učesnici tražili smenu njegove Vlade, što se završilo hapšenjem četiri stotine ljudi.

U „Projektu izveštavanja o korupciji i organizovanom kriminalu“ je 2012. proglašen ličnošću godine, navodi se na thefamouspeople.com.

Reizbor je ponovo obezbedio 2013. sa 85 odsto osvojenih glasova usred optužbi opozicije, izbornih posmatrača i Zapada za izbornu krađu i gušenje slobode novinara.

Pre nego što je počeo da se bavi politikom, imao je privatni biznis i rukovodio je brojnim industrijskim i komercijalnim preduzećima.

Sredinom devedesetih je bio potpredsednik Državne naftne kompanije Republike Azerbejdžan (SOCAR). Dva puta je biran za poslanika u Parlamentu – 1995. i 2000.

Za predsednika Olimpijskog komiteta Azerbejdžana imenovan je 1997. Za doprinos razvoju sporta nagrađen je najvišim ordenom MOK-a.

Od 2001. do 2003. je predvodio azerbejdžansku delegaciju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE), a u januaru 2003. postaje zamenik predsedavajućeg PSSE.

Ilham Alijev je rođen 1961. u Bakuu. Studirao je na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, gde je kasnije i magistrirao istorijske nauke, a onda i doktorirao na filozofiji. Na institutu je bio predavač od 1985. do 1990.

Tečno govori engleski, francuski, turski i ruski. U braku je sa Mihriban, imaju dve ćerke i sina i petoro unučadi.

Prema pisanju zapadnih medija, njegove ćerke poseduju nekretnine u vrednosti od 70 miliona dolara, uključujući one u Parizu, Londonu i Dubaiju, dok je sin vlasnik devet vila u Dubaiju.