Dokumenti otkrivaju brojne bezbednosne propuste: Stručnjaci godinama upozoravali na moguće probleme sa podmornicom Titan

Podmornica je morala da izdrži ogroman pritisak na dubini od gotovo 4.000 kilometara pod vodom – na kojoj se nalazi olupina Titanika – i postojala je velika opasnost od toga da se izgubi ili da dođe do prekida kontakta sa površinom.

Kako piše Gardijan, iako još uvek nije poznato šta se dogodilo sa podmornicom, stručnjaci su pokrenuli pitanja o tome da li su poštovane odgovarajuće bezbednosne mere.

Stokton Raš, izvršni direktor i osnivač kompanije Oušengejt – koja je napravila Titan – je jedan od putnika koji su se nalazili u podmornici kada je nestala.

Raš ima višedecenijsko inženjersko iskustvo i u Oušngejtu kažu da se u podmornici nalazi čitav niz inovativnih bezbednosnih mera.

Uprkos tome, ljudi koji su ranije putovali ovom podmornicom kažu da je jasno da su postojali potencijalni rizici i da je pre polaska u ovu podvodnu avanturu bilo potrebno potpisati ugovor u kojem se već na prvoj strani reč „smrt“ spominje tri puta.

Kako saznaje Gardijan, sve uobičajene provere i procedure su sprovedene pre nego što je podmornica krenula na svoje putovanje, ali sada su se pojavili izveštaji koji ukazuju na to da ona nije ispunjavala sve bezbednosne standarde koji se zahtevaju u ovoj industriji.

Njujork tajms je objavio jedno pismo koje su 2018. napisali lideri u oblasti industrije podvodnih plovila, a u kojem u upozorili Raša na moguće „katastrofalne“ probleme sa razvojem Titana.

Društvo za morsku tehnologiju – industrijska grupa koju čine okeanski inženjeri, tehnolozi, kreatori politike i edukatori – izrazilo je „zabrinutost u vezi sa razvojem Titana i planiranih ekspedicija na Titanik“ i upozorilo na „trenutni eksperimentalni pristup koji je usvojio Oušngejt“.

Oni su postavili pitanje da li će Titan biti nezavisno procenjen od strane regulatora u industriji ili procenitelja rizika.

Društvo za morsku tehnologiju je kritikovalo kompaniju Oušngejt zbog toga što je izdala marketinški materijal u kojem se navodi da će dizajn Titana „zadovoljavati ili premašiti bezbednosne standarde DNV-GL“, iako očigledno nije nameravala da ta ista organizacija proceni podmornicu.

DNV je nezavisna organizacija koja izdaje sertifikate za plovila kao što su podmornice i izdaje propise za njih, a važi za vodeću svetsku klasifikacionu organizaciju u pomorskoj industriji.

U slučaju plovila kao što je Titan, tokom procesa klasifikacije se ispituje da li su poštovana međunarodna pravila i sprovode se inspekcije u svim fazama konstrukcije i operacija.

„Preporučujemo da u najmanju ruku pokrenete program testiranja prototipa koji će pregledati i ispitati DNV-GL“, navodi se u pismu koje je Oušngejtu tada uputilo Društvo za morsku tehnologiju.

Gotovo godinu dana pošto je pismo poslato, Oušngejt je na svom blogu objavio post u kojem se objašnjava zašto nisu hteli da Titan bude sertifikovan.

U tom postu, kompanija je priznala da klasifikacija obezbeđuje da „plovila budu dizajnirana, konstruisana i podvrgnuta inspekciji prema prihvaćenim standardima“, ali je tvrdila i da se malo toga čini da se „iskorene operateri plovila koji su ispod standarda“.

Kompanija je insistirala na tome da su „greške operatera“ glavni uzrok velike većine nesreća.

Takođe, Oušngejt je naveo da su u kompaniji zabrinuti da bi proces klasifikacije mogao da uspori razvoj njihove podmornice i da predstavlja prepreku za inovacije.

U jednom intervjuu za magazin Smitsonijan 2019, Raš se žalio da komercijalna industrija podmornica „nije uvodila inovacije niti je rasla – zato što imaju sva ta pravila“.

I dalje nije jasno da li je Titan dobio industrijski sertifikat od kada je ovaj blog objavljen, ali je Si-Bi-Esov dopisnik koji je prošle godine putovao podmornicom naveo da je u ugovoru koji je morao da potpiše pisalo: „nijedno regulatnorno telo nije odobrilo niti sertifikovalo ovo eksperimentalno plovilo“.

Braneći svoju odluku da ne klasifikuje podmornicu Titan, kompanija Oušngejt je isticala da u plovilu postoje „bezbednosne inovacije“ uključujući „ugljenična vlakna koja štite plovilo od pritiska i sistem za praćenje ispravnosti trupa u realnom vremenu (RTM)“.

Međutim, sposobnost trupa ove podmornice da izdrži pritisak na takvim dubinama je dovedena u pitanje u tužbi koju je 2018. podneo bivši direktor pomorskih operacija Oušngejta Dejvid Lokridž, koji je tvrdio da je otpušten zato što je izrazio zabrinutost u vezi bezbednosti Titana.

Kompanija Oušngejt je zbog navodnog kršenja ugovora tužila Lokridža, koji nije inženjer, tvrdeći da je on odbijao da prihvati uveravanja vodećih inženjera o bezbednosti podmornice i optuživši ga da je nepropisno objavio poverljive informacije.

Ovaj sudski spor je sporazumno rešen u novembru 2018.