Dolaskom vakcina za COVID, sledi i borba protiv dezinformacija o imunizaciji

U borbi protiv dezinformacija posebnu ulogu imaju vlade, ali i društveni mediji koji dosad nisu uspeli da spreče bujanje bizarnih antivakserskih teorija zavera.

Dok je niz potencijalnih vakcina protiv COVID-19 na pomolu, sve je veća zabrinutost da bi dezinformacije na internetu mogle neke ljude odvratiti od imunizacije, ukazuje BBC.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se svet ne bori samo protiv pandemije, već i sa „infodemijom“ u kojoj preopterećenost informacijama, od kojih su neke lažne, ljudima otežava donošenje odluka o njihovom zdravlju.

Deo problema je, kako navodi britanski javni servis, to što se informacije o pandemiji pojavljuju fragmentarno i nepovezano, dok naučnici dolaze do novih otkrića o korona virusu i kako se najbolje odnositi prema njemu. To, prema rečima istraživača, stvara prostor za bujanje dezinformacija.

Predsednik Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Frančesko Roka upozorio je da su lažne vesti o vakcinama protiv COVID-19 postale „druga pandemija“ i da vlade i institucije treba da u zajednicama širom sveta počnu da grade poverenje u vakcinisanje, preneo je Asošijetid pres.

On je u ponedeljak na virtuelnom brifingu Udruženju dopisnika Ujedinjenih nacija rekao da je za pobedu pandemije COVID-19, neophodno „pobediti i paralelnu pandemiju nepoverenja“.

Roka je rekao da širom sveta postoji „sve veća uzdržanost oko vakcina generalno, a posebno o COVID vakcinama“, ukazujući da je u nedavnoj studiji Univerziteta Džon Hopkins u 67 zemalja utvrđeno da je prihvatanje vakcina značajno opalo u većini zemalja od jula do oktobra ove godine.

U četvrtini zemalja, rekao je Roka, istraživanje je otkrilo da je stopa prihvatanja vakcine protiv korona virusa blizu ili ispod 50 odsto, pri čemu je u Japanu opala s 70 na 50 odsto, a u Francuskoj s 51 na 38 odsto.

Vakcine protiv COVID-19 suočavaju se s raznovrsnim i snažnim pokretom dezinformisana na internetu, dok zdravstveni zvaničnici upozoravaju da je za zaustavljanje korona virusa presudno da dovoljno ljudi bude imunizovano, ističe televizija NBC.

Stručnjaci kažu da ne postoji tačan procenat ljudi koji bi trebalo da budu vakcinisani da bi se zaustavilo širenje virusa, mada očekuju da to bude makar 60 odsto stanovništva, ukazuje američka televizija i dodaje da je u Jugov istraživanju u avgustu samo 42 odsto ljudi u SAD pozitivno odgovorilo na pitanje da li će se vakcinisati.

U članku u časopisu Nejčer istraživači su ustanovili da antivakserski pokret uveliko odgovoran za takvu uzdržanost. Antivakserske grupe na internetu imaju manje članova nego grupe koje su za vakcinu, ali je takvih grupa više s raznovrsnijim i emotivnim porukama.

Mada je Fejsbuk nedavno zabranio neke od najvećih i najuticajnijih naloga antivaksera koji su milionima ljudi prenosili dezinformacije, novo istraživanje pokazuje da veća opasnost po poverenje javnosti u vakcine protiv COVID-19 dolazi od manjih i bolje povezanih Fejsbuk grupa koje su poslednjih meseci slale poruke protiv vakcina.

Tim istraživača koji je napisao članak za Nejčer, u novom istraživanju pokazuje da se i članovi grupa koji nemaju veze s vakcinama, poput ljubitelja kućnih ljubimaca, roditelja školske dece, ljubitelja joge ili hrane, sve više povezuju s antivakserskim pokretom.

„To je poput širenja tumora“, rekao je fizičar Nil Džonson s univerziteta Džordž Vašington koji proučava ekstremizam na internetu i koji je radio na članku za Nejčr.

S dolaskom vakcina protiv korona virusa dolaze i dezinformacije o njima, štaviše one su već raširene, piše Vašington post u uredničkom komentaru.

U jednom tekstu s teorijama zavera povodom novih vakcina hrane se bizarni navodi o „reprogramiranju“ DNA, dok se u drugom tvrdi da ne samo što će primalac vakcine biti obeležen kao stoka, već će mu biti ubrizgane nano čestice kojim će postati „savršena antena za 5G frekvenciju“. Treći ponavlja neutemeljeni narativ s početka pandemije da je Bil Gejts napravio korona virus da bi nametnuo obavezno vakcinisanje.

Istraživači su prepoznali značaj popunjavanja „deficita podataka“ kako bi se ljudima dali tačni odgovori pre nego što im oportunisti mogu dati pogrešne, ali, kako navodi list, to se mora izvesti tako da se pruže objašnjenja bez preopterećivanja, jer kompleksna pitanja mogu odgurnuti ljude ka udobnosti jednostavnih odgovora bez obzira na njihovu istinitost.

Zato, ističe Vašington post u uredničkom komentaru, vlada treba da smisli kako da s građanima komunicira o vakcinama često, konkretno i osetljivo, prilagođavajući svoje poruke postojećim zabludama, kao i različitim vrstama publike. I u tome bi ključno moglo biti partnerstvo s internet platformama.

Kako su vakcine COVID-19 na putu da stignu ovog meseca, tehnološke kompanije će se suočiti sa svojim dosad najvećim testom na ovom planu – poplavom dezinformacija o vakcinama, ističe CNN uz ocenu da ulog da ispravno postupe, posle godina mučenja u borbi protiv dezinformacija o vakcinama, ne može biti veći.

Neke društvene mreže već su uspostavile mere posebno namenjene dezinformacijama o vakcinama za COVID-19, dok druge još razmatraju najbolji pristup ili se oslanjaju na postojeće smernice za COVID-19 i sadržaj koji se odnosi na vakcine.

Medjutim, ukazuje američka televizija, određivanje mera je lakši deo – dosledno sprovođenje je često gde platforme zakažu.

Neprofitna organizacija iz Londona Centar protiv digitalne mržnje ustanovila je da antivakserske mreže imaju oko 58 miliona ljudi koji ih prate, pre svega u SAD, kao i u Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji. Ta organizacija ocenjuje da su platforme društvenih medija uradile „apsolutni minimum“ u borbi protiv dezinformacija.