Dolazak Trampa i izbori u Nemačkoj: Čemu da se nada Ukrajina?

Nemci će izaći na birališta 23. februara 2025. posle raspada vladajuće koalicije prošle nedelje. Kancelar Olaf Šolc kaže da će ponovo biti kandidat socijaldemokrata. Njegovi glavni rivali, demohrišćani, imaju veliko vođstvo u istraživanjima javnog mnjenja. Lider Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc želi da izbori budu što pre, piše Glas Amerike.

“Želim samo da podsetim da nemamo usvojen federalni budžet za 2025.”

Koalicija tri stranke raspala se zbog nesuglasica oko dodatnog zaduživanja kako bi se finansirao budžet za 2025, koji uključuje i vojnu pomoć za Ukrajinu.

Berlin je drugi po redu najveći donator vojne pomoći Kijevu, posle SAD, i od početka rata u februaru 2022. je dao oko 11 milijardi dolara. Odlazeća vlada je planirala da tu pomoć naredne godine smanji na 4 milijarde.

“Ovo je loš trenutak za Ukrajinu, za Evropu. Nemačka će biti preokupirana sobom u narednih nekoliko meseci, pre nego što se izabere nova vlada”, upozorava Matija Neles iz Nemačko-ukrajinskog biroa.

Izbori će biti održani samo nekoliko nedelja posle inauguracije Donalda Trampa, novoizabranog američkog predsednika.

“Mnogi u Berlinu i Kijevu se plaše scenarija po kojem Tramp dolazi na vlast u januaru i smanjuje ili obustavlja pomoć Ukrajini, što bi moglo da natera nemačku vladu i parlament u tehničkom mandatu da daju veću pomoć”, dodaje Neles.

Nije jasno šta će Trampov novi mandat značiti za evropsku bezbednost – uključujući i raspoređivanje američkih vojnika i opreme, poput raketnih sistema dugog dometa “tomahavk”, kaže Marina Miron sa Kraljevskog koledža u Londonu.

“Može doći do promena kada je reč o postavljanju američkih “tomahavka” u Nemačkoj. Tramp će možda sprovoditi anti-globalističku agendu i primoravati NATO članice da ulažu veći deo BDP-a u odbranu”.

Evropa je zamrznula rusku imovinu u vrednosti od 200 milijardi dolara posle invazije Moskve na Ukrajinu. Taj novac bi trebalo da pomogne Kijevu da kupi oružje. Neki kažu da je došlo vreme da se zamrzne sva ruska imovina.

“Evropa sedi na ratnim rezervama od 200 milijardi dolara i mislim da će Trampova administracija da natera Evropoljane da odu korak dalje. I to su dobre vesti za ukrajinsku stranu – ne samo da im se daju krediti i zajmovi na osnovu tih zamrznutih ruskih sredstava, nego da se ta imovina konfiskuje. Mislim da mnogi u Nemačkoj to podržavaju”, zaključuje Neles.

I za vreme Šolcovog mandata, Nemačka je pokušavala da okonča zavisnost od jeftinih ruskih energenata. Ali, analitičari kažu da je to povećalo inflaciju i smanjilo poverenje u najveću evropsku ekonomiju.

Istovremeno, analitičari ukazuju da Nemačka pokušava da se izbori sa decenijama malog ulaganja u svoje oružane snage – što će kao problem naslediti i buduća vlada.