Kina poslala najmlađu ikad posadu astronauta u svemir: Da li bi američka dominacija uskoro mogla da se završi?

Dve decenije kasnije, Kina ima najveće prisustvo u svemiru, što je status koji odražava njen ekonomski, politički i vojni uspon na Zemlji, piše CNN.

Sada ima svoju stalnu ispostavu u orbiti – potpuno operativnu svemirsku stanicu – i rutinski šalje različite posade koje tamo žive i rade.

U četvrtak su tri kineska astronauta poletela na svemirskom brodu Šendžou-17 iz centra za lansiranje satelita Jiukuan duboko u pustinji Gobi, uputivši se ka svemirskoj stanici Tiangong na šestomesečni boravak.

Oni su najmlađa posada koju je Kina ikada poslala u svemir – sa prosečnom starošću od 38 godina.

Među njihovim zadacima je i popravka solarnih panela oštećenih svemirskim otpadom, a to je prvi put da će kineski astronauti obavljati popravke van stanice.

Ovo je šesta kineska misija sa ljudskom posadom koja je otišla na njenu svemirsku stanicu od 2021.

Nova posada će preuzeti dužnost od astronauta Šendžou-16, koji su tamo od maja.

Pre lansiranja, posada je ispraćena uz veliko slavlje i pozdrave vladinih zvaničnika i obožavalaca.

Trojica astronauta mahala su gomili koja je podigla kineske zastave i cveće. Bend je svirao patriotske pesme, a publika je pevala.

Od svog putovanja u svemir, Jang je poslao mnoge kineske astronaute na njihove misije.

Ali lansiranje u četvrtak bilo je posebno emotivno, pošto se dogodilo samo nekoliko dana nakon 20. godišnjice njegovog istorijskog leta.

„Gledajući na ovo lansiranje kao veteran, prva stvar koju vidim je koliko daleko je stigao kineski svemirski let sa ljudskom posadom. Tokom proteklih 20 godina, brzo se razvijao i ostvario velika dostignuća“, rekao je Jang za CNN.

Završena krajem prošle godine, Tiangong – „nebeska palata“ na kineskom – je jedna od dve svemirske stanice koje su trenutno u orbiti.

Sa životnim vekom od 15 godina, mogla bi da postane jedina preostala kada se Međunarodna svemirska stanica (MSS) predvođena NASA-om povuče 2030. godine.

Kina je već najavila planove za proširenje Tiangonga u narednim godinama, dodajući tri modula na postojeća tri kako bi se omogućilo da više astronauta istovremeno borave tamo.

Trenutno može da primi najviše tri astronauta, u poređenju sa sedam u MSS.

Jang je rekao da je oduševljen što vidi mlađu generaciju kineskih astronauta kako preuzima štafetu.

„U njima vidim snagu i nadu u budući razvoj kineske svemirske industrije“, rekao je on.

Dvojica članova posade Šendžou-17, Tang Šengđie (33) i Đijang Ksinlin (35), su novopridošlice, koji su se pridružili trećoj kineskoj grupi astronauta pre nešto više od tri godine.

Predvodi ih Tang Hongbo (48), koji dolazi iz druge grupe astronauta u zemlji.

Tang, bivši pilot borbenog aviona, bio je u prvoj kineskoj misiji sa posadom na njenu svemirsku stanicu 2021.

Tiangong je postao simbol kineske ambicije i kapaciteta u svemiru, nakon što su kineski astronauti pre više od dve decenije bili isključeni iz MSS, predvode SAD u saradnji sa Rusijom, Evropom, Japanom i Kanadom.

Od 2011. NASA-i je efektivno zabranjena saradnja sa Kinom, pošto je Kongres usvojio novi amandman zbog zabrinutosti u vezi sa špijunažom.

To isključenje je delimično podstaklo Peking da izgradi sopstvenu svemirsku stanicu.

Kina je nastojala da otvori svoju stanicu za saradnju sa međunarodnim partnerima, a ta ponuda će biti još privlačnija nakon što se MSS povuče, što je zakazano za oko 2030. godine.

Leroj Čiao, bivši NASA-in astronaut i komandant MSS, kaže da je NASA sklopila ugovore sa različitim privatnim grupama za stvaranje komercijalnih svemirskih stanica u kojima bi njeni astronauti mogli da rade.

Ali „moraćemo da vidimo kako sve to ide“, rekao je za CNN.

Nakon propasti svemirskog programa Sovjetskog Saveza, SAD su uživale u periodu neuporedivog liderstva u svemiru.

Ali poslednjih godina, američki posmatrači i političari upozoravaju da bi američka dominacija uskoro mogla biti dovedena u pitanje zbog brzo rastućih svemirskih kapaciteta Kine.

Ta zabrinutost se samo produbila sa nizom važnih kineskih dostignuća visokog profila.

Kina je 2019. postala prva zemlja koja je sletela na drugu stranu Meseca.

Godinu dana kasnije, uspešno je poslala u orbitu svoj poslednji satelit Beidou, pripremivši tako teren da izazove američki sistem globalnog pozicioniranja (GPS).

A 2021. postala je jedina zemlja posle SAD koja je postavila funkcionalni rover na Mars.

Kineske ambicije se tu ne završavaju. Sledeće godine planira da vrati prve uzorke ikada prikupljene sa druge strane Meseca.

Do kraja ove decenije želi da pošalje astronaute na Mesec i izgradi međunarodnu stanicu za istraživanje Meseca.

Nekoliko zemalja se navodno pridružilo njenoj planiranoj lunarnoj stanici, uključujući Rusiju, Venecuelu i Južnu Afriku.

„Glavni izazov sa kojim se sada suočava kineski svemirski program je to da dobije operativno iskustvo koje ima organizacija poput NASA-e“, zaključio je Čiao.