Strah i(li) nada od Trampovog povratka: Šta možemo da očekujemo od 2024. super izborne godine?

Da li će svet na kraju 2024. biti bitno drugačiji, sigurniji ili nesigurniji, rano je da se prognozira, ali isti verovatno biti neće. Dovoljno je „samo“ da se eventualno Donald Tramp vrati u Belu kuću i eto dramatičnih posledica po celu planetu.

Tajvan otvara sezonu izbora

Iduće, 2024. godine biće održano čak 70 izbora u 40 zemalja u kojima živi oko 4,2 milijarde ljudi. Glasaće građani širom planete, od Bocvane preko Mongolije do SAD.

Čini se da su najvažniji ili bar izbori koje će svet pratiti sa najvećom pažnjom, predsednički u SAD, opšti u Indiji i izbori za novi Evropski parlament.

Neki pominju i predsedničke izbore u Rusiji, ali pošto je siguran pobednik i novi mandat Vladimira Putina, biće to pre glasanje nego izbori.

Brzo po Novoj godini, 13. januara slede predsednički izbori na Tajvanu.

Neki bi možda rekli-koga zanimaju izbori na dalekom ostrvu, ali pošto je to ostrvo formalno deo Kine, ali nije pod njenom kontrolom, zavređuje ozbiljnu pažnju.

Ako se tome dodaju i napeti odnosi Vašingtona i Pekinga, često baš zbog Tajvana, vidi se da će ovi izbori biti pomno praćeni.

Austrijska agencija APA u analizi upozorava da bi, ako na predsedničkim izborima na Tajvanu, bude potvrđen kurs nezavisnosti, mogao da izbije novi rat sa globalnim posledicama.

Na predsedničkim izborima na Tajvanu dosadašnji potpredsednik Vilijam Lai važi za favorita i on će nastaviti kurs nezavisnosti koji vodi aktuelna šefica države Cai Ingven, koja ne može ponovo da se kandiduje.

Predsednik Kine Si Điping je američkom predsedniku Džozefu Bajdenu jasno stavio do znanja da njegova zemlja ne odustaje od Tajvana i da je spremna da ga, ako treba i vojnim putem vrati pod svoj suverenitet.

„Mir je nešto što je dobro, ali u nekom trenutku ćemo morati preći na sveobuhvatno rešenje“, kazao je Si, prema navodima američkih medija tokom susreta sa Bajdenom koji se založio za održavanje statusa kvo u tajvanskom konfliktu.

Vašington priznaje Tajvan kao deo Kine, ali istovremeno ima brojne ugovore o savezništvu sa tim ostrvom.

Kineska vojna operacija protiv Tajvana mogla bi da dovede do direktne konfrontacije dve najvažnije svetske sile, od čega ceo svet strepi.

U Rusiji se 17. marta održavaju predsednički izbori na kojima je sigurna pobeda Vladimira Putina koji će dobiti novi šestogodišnji mandat.

Putinova predsednička kandidatura nije iznenađenje, ali je neobično da se kandiduje kao nezavisni kandidat.

To pokazuje da Putin želi sebe da predstavi kao nadstranačku ličnost koja oličava jedinstvo države i naroda. Nešto slično je na Svetovnom ruskom narodnom saboru izjavio ruski patrijarh Kiril koji je pozvao Putina da „nastavi da radi u korist našeg ruskog otadžbine, celog ruskog naroda“.

Putin vlada Rusijom, kao predsednik ili premijer, od 2000.godine.

Uz novi šestogodišnji mandat, nadmašiće vlast, po istraživanjima ruskog javnog mnjenja, omiljenog vođe bivšeg SSSR Staljina, koji je vladao sovjetskom državom oko 25 godina.

Ali mu još „beži“ najpoznatiji i najvažniji ruski car Petar Veliki koji je Rusijom vladao 43 godine.

Nova ekipa u Briselu i Strazburu

U Ukrajini na proleće ističe mandat predsednika Volodimira Zelenskog, ali ukrajinski ustav zabranjuje izbore u vreme rata, pa bi njegov mandat mogao da bude produžen.

Usled ovih činjenica čini se da neće doći do promene vlasti u Ukrajini, naravno ukoliko ne dođe do nekih vanrednih pobuna i promena, koje se ne isključuju zbog čini se sve napetijih odnosa između predsednika Zelenskog i vojnog vrha.

U Evropskoj uniji, od 6. do 9. juna građani će birati novi sastav Evropskog parlamenta.

Biraju se 720 poslanika iz 27 zemalja, ali se ne očekuju veće političke promene na evropskom nivou, pošto će EPP, socijaldemokrate i liberali zadržati većinu, iako se desničarskim populistima predviđa veliki uspeh.

Na sreću većeg dela EU, ekstremna desnica je za sada podeljena, iako je bilo više pokušaja njihovog ujedinjenja i zajedničkog izbornog nastupa.

Evropska narodna partija (EPP), predviđa APA, ponovo će biti najsnažnija politička snaga u Evropskom parlamentu, što bi najverovatnije vodilo ka ostanku Ursule fon der Lajen na mestu predsednice Evropske komisije.

Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron bi na mestu šefa Evropske komisije radije video ranijeg italijanskog premijera Marija Dragija.

Svakako će u Briselu doći do promene, pošto Šarl Mišel, nakon dva mandata, ne želi da ostane na funkciji predsednika Saveta EU.

Iduće godine, EU će predsedavati Belgija i potom Mađarska.

Mađarsko predsedavanje moglo bi da izazove političke tenzije, s obzirom na odnos Brisela i Budimpešte i česte antievropske izjave i politiku mađarskog premijera Viktora Orbana.

U Evropi se izbori održavaju iduće godine u Velikoj Britaniji, Severnoj Makedoniji, Portugaliji, Belgiji, Hrvatskoj, Rumuniji, Finskoj, Slovačkoj.

U Velikoj Britaniji se očekuje promena vlasti, te bi laburisti mogli, nakon 14 godina u opoziciji, da se vrate na vlast, a mesto premijera da preuzme njihov lider ser Keir Starmer, koji se zalaže za bolje odnose sa EU.

U nama susednoj Severnoj Makedoniji takođe se očekuje promena vlasti, pad sada vladajućih socijaldemokrata i povratak VMRO-DPMNE.

Predsednički izbori biće održani u Finskoj, Slovačkoj i Rumuniji, a u sve tri zemlje aktuelni predsednici ne ulaze u izbornu trku.

Najvažniji američki izbori

Gotovo milijardu Indijaca glasaće u aprilu i maju, kada se u najmogoljudnijoj državi na svetu budu održavali izbori na kojima će premijer Narenda Modi i njegova nacionalistička stranka BJP pokušati da osvoje treći mandat.

Uprkos obračunu sa građanskim slobodama za vreme njegovog mandata, nacionalističkoj politici usmerenoj protiv brojne muslimanske manjine, Modi je jasni favorit na izborima, a pristalice mu pripisuju zasluga za jačanje pozicije Indije na svetskoj sceni.

Najvažniji izbori godine zakazani su za 5. novembar, kada će Amerikanci birati 60. predsednika SAD.

Demokrate i republikanci će svoje kandidate tek izabrati na svojim partijskim konvencijama, prvi u Čikagu, drugi u Milvokiju, ali skoro je sigurno da će to biti repriza izbora iz 2020. godine, sa možda drugačijim ishodom.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da očekivani kandidat republikanaca Donald Tramp ima veće šanse za pobedu od aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, za kog se očekuje da opet bude kandidat demokrata.

Tramp već najavljuje dramatične poteze ukoliko bude izabran, a liberalni američki mediji strahuju da bi SAD, kao i neke druge zvanično demokratske države, mogle da dobije autokratskog i populističkog lidera.

Tramp je 2020. bio prvi predsednik SAD u protekle tri decenije koji nije prošao reizbor za drugi mandat, ali ako pobedi 2024. postaće drugi predsednik u istoriji SAD koji bi uspeo da ostvari povratak u predsedničku fotelju.

To je do sada uspeo demokrata Grover Klivlend, koji je 1892. godine porazio tadašnjeg predsednika Benjamina Harisona, koji ga je četiri godine ranije pobedio na predsedničkim izborima.

Kao da nam mogući politički potresi nisu dovoljni, pojedini ekonomisti upozoravaju da nam sledi i ekonomska kriza, a stručnjaci za klimu najavljuju još topliju godinu i opasniji uticaj El njina.

Bilo bi dobro da kao što medvedi prespavaju zimu, možemo celu 2024. da prespavamo.

Ali, nismo medvedi, a nismo ni iz Bakmanovog Medvedgrada.